Aerodrom koji bi većinski finansirala Srbija bio bi tik uz hrvatsku granicu. Time bi ekonomski ugrozio dubrovački aerodromom, ali možda i izvore pijaće vode ovog grada. Neki se plaše i da bi aerodrom služio Rusiji, prenosi Dojče vele (DW).

Dubrovačka javnost i političko vođstvo nemalo su se uznemirili pre nekoliko sedmica, kad je izvršna vlast Bosne i Hercegovine najavila mogućnost pristanka na gradnju aerodroma kod Trebinja, nadomak granice sa Hrvatskom. Projekat bi većim delom finansirala Srbija, zbog bolje povezanosti unutar Republike Srpske.

Dubrovčani, međutim, izneli su oštre prigovore jer se navodno nije vodilo dovoljno računa o ekologiji. Odonda traje burna rasprava, ali s nizom dodatnih motiva.

Dubrovnik ima faktički monopol na vazdušni saobraćaj u ovom delu Dalmacije, s istočnom Hercegovinom u zaleđu. Aerodrom u Čilipima je najveći ekonomski faktor južnog dela dubrovačkog kraja. Ipak, zbog specifične izloženosti ruži vetrova, zatvoren je za vreme svake jače bure pa Trebinjci i u tome nalaze svoju priliku, navodi DW.

Ili to pak čini Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, koji je prvi pre dve godine najavio gradnju trebinjskog međunarodnog aerodroma. On je tad naveo kao razlog povezivanje Trebinja s Beogradom.

Ugrožena voda Dubrovnika

S druge strane – to jest treće – zvanično Sarajevo zamera Hrvatskoj jednostranu najavu izgradnje deponije radioaktivnog otpada uz granicu s BiH na reci Uni.

U priču se meša i teorija da bi se trebinjskim aerodromom mogli poslužiti Rusi, i to ne u turističke ili ekonomske svrhe, nego vojne i obaveštajne.

Kod ekologije, svega nekoliko kilometara od mesta koje su projektanti zacrtali kao lokaciju budućeg aerodroma se zbilja nalazi izvor reke Omble, odakle Dubrovnik crpi pijaću vodu. Između dve kote je par stotina metara razlike u nadmorskoj visini, te masiv vapnenačkog krša, inače poznatog po izuzetnoj propusnosti.

„Niz pitanja ekološke naravi s razlogom intrigiraju dubrovačku i širu javnost“, kaže za DW Luko Brailo, ugledni dubrovački novinar i poznavalac političkih prilika u regionu. „Novi aerodrom bi trebalo da se gradi na lokaciji gotovo ‘iznad Omble’ pa su zaista mogući razni rizici po taj vodotok dubrovačke regije“, smatra ovaj novinar.

Podseća da je još prošlog leta stručnjak za ovo krško područje Tomislav Paviša upozorio javnost na ugrožavanje vodosnabdevanja i zagađenje podzemnih voda.

Već odavno – zaštićeno područje

Brailo napominje i da je 1989. godine beogradska firma Energoprojekt izradila hidrogeološki elaborat o „Zoni sanitarne zaštite izvorišta Dubrovnik“ u kojem se okolina tog izvora klasifikuje kao druga zaštitna kategorija. Gradnja aerodroma je izričito zabranjena u takvoj zoni.

„Zato mi je razumljiv istup dubrovačkog gradonačelnika Mata Frankovića koji je najavio istrajnu bitku protiv gradnje bez prethodno izrađene Studije o uticaju na životnu sredinu tog projekta što je, za sada, izostalo“, kaže Brailo.

Podseća na vest koja je nedavno stigla iz Banjaluke: tamošnji Institut za građevinarstvo IG je po nalogu firme Aerodrom Trebinje izradio procenu u kojoj piše da bi „izgradnja aerodroma u Trebinju mogla imati negativan uticaj na izvorište reke Omble, s kojega se napaja Grad Dubrovnik, zbog čega je potrebno posvetiti posebnu pažnju njegovoj zaštiti“.

Preuveličan strah od Rusa

Ostaje i strateško pitanje, posebno u svetlu invazije Rusije na Ukrajinu. „Taj aspekat je definitivno preuveličan, što je donekle razumljivo, ali to ipak treba jasno reći“, mišljenja je Branimir Vidmarović, jedan od najpozvanijih hrvatskih stručnjaka za Rusiju.

„U novonastalim okolnostima, Rusija ne može preduzeti apsolutno ništa što bi promaknulo bezbednosnim službama SAD, EU i NATO. Ne zaboravimo ni da je baza NATO nedaleko na Kosovu, a u Albaniji se gradi i jedna američka, osim što su i Hrvatska i Crna Gora članice Severnoatlantskog pakta“, podseća Vidmarović. Takođe, BiH je pod lupom zapadnjačke obaveštajne zajednice kako rastu strahovi zbog rata u Ukrajini i potencijalne destabilizacije Balkana, dodaje on.

Vidmarović je uveren da je veoma teško da Rusi onda izvode nekakve tajne manevre. „Trebinje, sve i da to žarko želi, ne može postati nikakvo rusko čvorište“, tvrdi ovaj analitičar sa Odseka za azijske studije Filozofskog fakulteta u Puli, i dodaje:

„Razumem situaciju, i to što se u Dubrovniku duva na hladno, jer su zbog rata u Ukrajini svi u strahu. No mislim da je bojazan Dubrovčana više ekonomske prirode, a valjda i ekološke.“