Oštra politička polemika izbila je nakon nastupa predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2026, gde je, prema reagovanju opozicione Socijaldemokratske partije iz Severne Makedonije, koristio uvredljiv ton prema zamenici generalnog sekretara NATO Radmili Šekerinskoj, optužujući je za ulogu u „podeli dela teritorije Srbije“.

Partija je saopštila da je reč o „ponižavajućem govoru“ u kojem je naglašavana njena polna pripadnost umesto političkih argumenata, ocenjujući to kao obrazac ličnih napada u regionalnom diskursu.

„Napadi lične prirode i šovinizam zamenjuju argumente“, navodi se u reagovanju opozicije iz Skoplja, uz ocenu da je cilj bio „umanjivanje profesionalnih dostignuća žena na visokim funkcijama kroz mizoginiju“.

Radmila Šekerinska, makedonska političarka i zamenica generalnog sekretara NATO, predstavljena je u saopštenju kao međunarodno afirmisana funkcionerka čiji rad „potvrđuje kompetentnost i kredibilitet u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi“.

Opozicija je istovremeno odbacila navode o njenoj umešanosti u teritorijalna pitanja Srbije, naglašavajući „nepokolebljivu podršku“ njenoj ulozi u međunarodnim institucijama.

„Ovo je razlika između režima koje smatramo autoritarnim i politika zasnovanih na jednakosti“, navodi se u reakciji, uz direktno poređenje političkog pristupa vlasti u Beogradu i pojedinih partija u regionu sa principima koje, kako tvrde, zastupa njihova partija.

Minhenska bezbednosna konferencija, na kojoj je učestvovalo više od 1.000 zvaničnika iz više od 115 država, uključujući desetine šefova država i ministara, bila je fokusirana na globalnu bezbednost, transatlantske odnose i regionalne konflikte. 

Vučić je na marginama skupa poručio da su „rovovi između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država sve dublji“, uz najavu intenzivnih sastanaka sa međunarodnim zvaničnicima i poruke o bezbednosnim izazovima i regionalnim odnosima. 

Prema pisanju medija iz Srbije i Nemačke, konferencija je ove godine bila obeležena snažnim raspravama o evropskoj odbrani, ulozi NATO i odnosima velikih sila, uz poruke o potrebi jačanja bezbednosne saradnje i strateške autonomije Evrope. 

Politički spor oko izjava u Minhenu dodatno je zaoštrio retoriku između regionalnih aktera, pretvarajući bezbednosni forum u novu arenu političkog nadmetanja, gde se – kako ocenjuju analitičari – lični napadi i interpretacije teritorijalnih pitanja sve češće koriste kao instrument unutrašnjeg i spoljnopolitičkog pozicioniranja.