Period registracije birača iz dijaspore za vanredne parlamentarne izbore 28. decembra je završen, a preliminarni bilans pokazuje jedan od najmasovnijih odaziva do sada. Prema podacima Centralne izborne komisije (CIK), od preko 84.700 pristiglih aplikacija, odobreno je oko 71.900 prijava za glasanje iz inostranstva.

Portparol CIK-a Valjmir Eljezi naveo je da je registracija trajala od 26. novembra do 6. decembra, preko elektronske platforme diaspora.kqz-ks.org i putem pošte, te da je – prema zvaničnoj verziji – “proces protekao bez problema”.

Struktura birača iz dijaspore otkriva i način na koji će oni glasati: više od 51.000 registrovanih odlučilo se da glasa poštom u kutijama koje će biti otvorene van Kosova, oko 2.500 će slati glasačke listiće na adresu CIK u Prištini, dok je približno 18.000 birača izabralo glasanje fizički, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Kosova.

Istovremeno, oko 6.700 aplikacija je odbijeno, a blizu 5.900 je još u fazi evaluacije, što znači da konačan broj birača iz dijaspore može dodatno porasti.

Od „ne radi“ do rekorda

Dok institucije insistiraju da je sve “prošlo glatko”, slika sa terena je bila znatno haotičnija. Na društvenim mrežama danima su kružile poruke i komentari nezadovoljnih građana da platforma diaspora.kqz-ks.org „ne radi“, da se forma ruši usred aplikacije ili da mejl potvrde ne stižu na vrijeme. U pojedinim objavama, ispod linka KQZ za registraciju, korisnici otvoreno pišu da sistem ne radi.

Uz to, već smo imali prethodni narativ o mogućim sajber-napadima i pokušajima preopterećenja sistema iz raznih “centara moći” van Kosova – od Beograda, preko Rusije, pa sve do drugih aktera – po istom obrascu kako se globalno osporavaju ili zloupotrebljavaju izborni procesi. Za sada, međutim, ne postoje javno potvrđeni tehnički nalazi koji bi ove sumnje pretvorili u dokazanu činjenicu, što dodatno otvara prostor za spinove i kontraspinove.

Uprkos svemu tome, brojke pokazuju da dijaspora ovaj put nije odustala. Naprotiv, odziv je rastao iz dana u dan: od 40+ hiljada prijava sredinom perioda, do oko 64.000 pred sam istek roka i konačnih 84.700 podnetih aplikacija.

Politička težina glasova iz dijaspore

U političkom smislu, ovakav odziv dijaspore predstavlja signal koji nijedna partija ne može da ignoriše. Godinama unazad upravo je glas dijaspore često naginjao ka reformskim i antisistemski nastrojenim opcijama, a ekonomski značaj tih ljudi – kroz doznake i investicije – odavno je prepoznat kao strateški za kosovsku ekonomiju.

Ovoga puta, birači iz inostranstva ulaze u igru u specifičnom političkom kontekstu: vanredni izbori se održavaju nakon pada vlade i neuspeha da se obezbedi nova većina, dok su tradicionalne partije u defanzivi pred sve glasnijim zahtevima za reformom institucija i depolitizacijom javne administracije.

Baš zato, masovni odziv dijaspore može se čitati i kao svojevrsni referendum o tome da li su građani van zemlje spremni da još jednom “izvuku crtu” prema starom načinu vođenja države – ili će se razočaranje preliti u apstinenciju kada dođu do samog čina glasanja.

Logistički izazovi: kasni slanje paketa, rokovi stežu sistem

Institucionalni izazovi tek slijede. CIK je već saopštila da se fizički paketi sa glasačkim listićima ne mogu poslati dijaspori prije 21. decembra, što ostavlja vrlo uzak vremenski prozor da koverte stignu do birača i da budu vraćene na vrijeme.

Za one koji glasaju u diplomatskim predstavništvima, glasanje je zakazano za 27. decembar, samo jedan dan prije izbora na Kosovu, dok glasanje putem pošte treba da traje od 12. do 27. decembra. U praksi, to znači da kašnjenja poštanskih službi, praznični period i eventualne greške u adresiranju mogu lako pretvoriti “pravo glasa” u običnu iluziju u slučaju da koverte fizički ne stignu dobrojano.

Između uspjeha i stresa sistema

Ako se gledaju samo brojke, CIK već sada može da govori o “istorijskom uspjehu” u mobilizaciji dijaspore. No, iza tih brojki stoje hiljade građana koji su danima pokušavali da se prijave, resetovali lozinke, slali mejlove i poruke, tražeći pomoć u sistemu koji često djeluje kao da je projektovan za statistiku – a ne za ljude.

Pravi test tek dolazi: hoće li glasovi tih 70-ak hiljada registrovanih ući u konačan zbir bez dodatnih skandala, osporavanja i tehničkih “pada sistema”? Ili ćemo, ponovo, gledati kako se poverenje u izbore lomi baš na onoj tački koja bi trebalo da bude najosetljivija i najzaštićenija – glasovima građana koji žive daleko, ali i dalje plaćaju cenu svake političke odluke donete u Prištini.