Administracija britanskog premijera Keira Starmera sprovela je rezove u programima spoljne pomoći koji su bili usmereni na suzbijanje ruskog uticaja, agresije i dezinformacija na Zapadnom Balkanu, i to za 40 odsto – u trenutku kada London region javno opisuje kao jednu od ključnih tačaka evropske bezbednosti.

Prema pisanju The Guardiana, sredstva iz Integrated Security Fund (ISF) namenjena Zapadnom Balkanu padaju sa 40 miliona funti prošle godine na 24 miliona funti za period 2025–26. U istom tekstu navodi se i da se komponenta zvanične razvojne pomoći (ODA) u tom paketu smanjuje sa 31,91 milion na 17 miliona funti.

Region “na testu”, a budžet “na dijeti”

Starmer je nedavno Zapadni Balkan opisao kao “Evropsku kovačnicu” – mesto gde se bezbednost kontinenta testira u realnom vremenu. Upravo zato rezovi deluju kao strateški disbalans: dok se retorika podiže, operativni budžet se spušta.

Šta je ISF i šta se zapravo seče

UK Integrated Security Fund je vladin mehanizam za finansiranje aktivnosti koje targetiraju najprioritetnije pretnje po britansku nacionalnu bezbednost “kod kuće i u inostranstvu”. Prema FCDO “Development Tracker”-u, UKISF je nasledio raniji CSSF i proširio mandat, uključujući i sajber i ekonomske komponente odvraćanja (npr. sankcije i njihovo izbegavanje).

Šta se do sada finansiralo na Balkanu

Prema navodima u izveštaju, prošlogodišnja sredstva korišćena su, između ostalog, za odgovor na sajber-napade, jačanje demokratskih institucija i podršku nezavisnim medijima – upravo onim sektorima koji prvi trpe kada se “informaciona operacija” pretvori u političku krizu.

Kritike i politički rizik: “pogrešan signal” u pogrešno vreme

U Guardianovom tekstu se prenose kritike da rezovi dolaze u trenutku pojačanih ruskih aktivnosti u regionu, uz upozorenja da se time slabi kapacitet Zapadnog Balkana da se brani od mešanja, propagande i destabilizacije. Istovremeno, vlast u Londonu tvrdi da se ISF fokusira na promenljive bezbednosne prioritete i kraće, ciljane projekte, uz napomenu da postoje i druga britanska ulaganja u regionu koja nisu “vidljiva” kroz ove brojke.

U parlamentarnom saopštenju o ISF alokacijama za 2025/26 navodi se da fond i dalje prioritizuje podršku partnerima u Istočnoj Evropi i Zapadnom Balkanu “u suočavanju sa ruskom agresijom i neprijateljskim mešanjem”, uključujući dezinformacije i sajber-napade. Međutim, brojke iz rebalansa šalju hladnu poruku terenu: “prioritet” ne znači automatski i “resurs”.

Upozorenje za region

Ovo je klasičan “strategija vs. kapacitet” problem. Kada smanjiš budžet za otpornost institucija, sajber-odbranu i nezavisne medije, ne smanjuješ rizik – samo skidaš zaštitni sloj baš kad se pritisak povećava. Za Zapadni Balkan, gde su krize često hibridne (informacije + ulica + politika), takav rez može postati okidač, ne ušteda.