Ekspert za ekonomska pitanja Emanuel Bajra izjavio je da kosovske banke ne bi trebalo da povećavaju kamate iznad 2,5 odsto, jer to, prema njegovim rečima, nije dozvoljeno ni engleskim bankama.

On je u sredu na kosovskoj komercijalnoj televiziji na albanskom KTV Interactive izjavio da Centralna banka Kosova ne igra svoju ulogu u nadgledanju banaka, jer, kako je rekao, velika većina njih nije sa Kosova.

“Nijedna banka ne bi trebala podizati kamatne stope iznad 2,5 posto, ali djelujemo jer nemamo dinamičnu centralnu banku koja bi pratila banke. Na Kosovu smo za 14 godina u spirali povećanja stope, imamo mnogo nedostataka, jedan od njih je ‘slobodno bankarstvo’. Centralna banka treba da skenira sve komercijalne banke, sa stanovišta porijekla likvidnosti, i da vidi koje mjere preduzeti. Ali CBK ima ograničene kapacitete, tako da ako banka propadne na Kosovu, ne može da pokrije gubitak”, rekao je Bajra.

Prema njegovim rečima, najveći problem kosovskih banaka leži u spoljnom kapitalu, a to bi, kako je rekao, trebalo da bude regulisano preko Centralne banke.

Bajra je naglasio da Centralna banka Kosova od posleratnog Kosova nije imala regulatora koji bi bio spreman da prati banke, niti je stvorila partnerstvo sa bankama za građane.

“Razvojna banka ne bi bila banka koja bi regulisala bankarsku strukturu, Vlada nije obećala da će reformisati CBK, mislim da to treba uraditi jer je sve vezano za to. CBK je mjesto gdje treba pratiti i povećavati prosperitet zemlje, drugačija je bila Razvojna banka”.

Povodom bankrota američke banke u Silicijumskoj dolini, Bajra je rekao da je to veliki problem koji bi mogao izazvati novu ekonomsku krizu.

Prema njegovim riječima, 1,4 milijarde dolara je vrijednost banke koja je bankrotirala, a to je, za Bajru, veoma veliko na svjetskom tržištu.

“Intervencija je bila neophodna, jer se ne smije dozvoliti bankrot institucije ove veličine. Sa prelaskom iz pandemije, kamatne stope su porasle kako bi nadmašile inflaciju. Sa povećanjem stopa, to je ‘SVB’ dovelo u nezavidnu investicionu situaciju”, rekao je on.

Bajra je naglasio da je svijet ušao u krizu likvidnosti, jer je u posljednjih 13 godina došlo do velikog štampanja novca, “a sada je tok stao”.

„Manje je novca za trgovce. To stvara napetost. Drugo je šta će se dogoditi nakon što neke banke budu morale u stečaj. Ali nema krize u komercijalnim bankama jer imamo posla sa bankama koje služe bogatima i biznisima”, naglasio je on.

Povećanje vrijednosti dolara za Bajru je povećanje ekonomske krize.

“Joe Biden snažno zagovara podizanje kamatnih stopa u američkoj Centralnoj banci. Za Bajdena, njega nije briga za performanse tržišta. To je kratkovida, ali smišljena politika. Politika koja se vodi u SAD pogađa i zemlje Evrope. Ako budemo imali koncentrisanu krizu u bankarskom sistemu, onda će posledice biti nepredvidive”, rekao je on.