Azerbejdžanski specijalci su upali u zatvorenu redakciju “Sputnik Azerbejdžan” u Bakuu i stavili lisice Igoru Kartavykhu, direktoru regionalnog biroa, i glavnom uredniku Evgeniju Belousovu.

Prema medijskim izvorima, među privedenima su i dvojica operativaca ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) za koje istraga sumnja da su iz redakcije vodili “hibridne info-operacije” uprkos zabrani emitovanja iz februara.

Diplomatska kaskada

Moskovski MID reagovao je ekspresno: portparolka Marija Zaharova prozvala je Baku jer ruskim diplomatama više od dva sata nije bio dozvoljen kontakt sa pritvorenima. Na istoj liniji, Kremlj poručuje da “razmatra reperkusije po bilateralnu agendu”, dok zvanični Baku zasad ostaje na šturim saopštenjima o “krivičnom predmetu ugrožavanja nacionalne bezbednosti”.

Tit-for-tat logika

Incident dolazi samo tri dana nakon racije FSB-a u Jekaterinburgu, gde su posle privođenja preminula dvojica azerbejdžanskih državljana osumnjičenih za zločin iz 2001. Parlament u Bakuu je hitno otkazao put u Moskvu, uz optužbu o “ciljanom etničkom nasilju”.

Pozitivni kuriozitet

Dok se zvaničnici nadvikuju, lokalne IT firme nude “crisis-cloud” rešenje za medije u Kavkazu: decentralizovani serveri u Tbilisiju i Astani omogućavaju novinarima sigurnosni bek-ap i rad na daljinu, što je već dočekano kao brzi digitalni štit protiv budućih racija. Ujedno, azerbejdžanski univerziteti koriste momentum da lansiraju zajedničke kurseve sajber-bezbednosti sa estonskim partnerima, u pokušaju da region podigne sopstvenu tech-resilient infrastrukturu.

Šta sledi?

• I Baku i Moskva spremaju recipročne poteze u viznom režimu.
• OPEC+ pregovori mogli bi osetiti hladan vazduh ako se diplomatski rat prelije na energetske rute.
• Ankara i Teheran u tišini mapiraju koliko se “kavkaska pukotina” širi u njihovim bezbednosnim projekcijama.