02.01.2025 – Priština / Doha
Autor: Saber Halimeh za (Al Jazeera), Prevod i adaptacija: Berzat Berzati za Kosova.info,

Kosovo je tokom 2025. imalo više od 50 neuspelih pokušaja formiranja vlade, što je na kraju dovelo do vanrednih parlamentarnih izbora 28. decembra prošle godine, u pokušaju da se zemlja izvuče iz političkog zastoja.

Prema preliminarnim rezultatima, Pokret Samoopredeljenje, na čelu sa premijerom Albinom Kurtijem, ostvario je ubedljivu prednost u odnosu na najbliže rivale, osvojivši 49,3% glasova prema poslednjim, još nezvaničnim podacima.

Ovakav rezultat Kurtiju obezbeđuje najmanje 56 poslaničkih mesta od ukupno 120 u parlamentu. Poslanici etničkih manjina imaju 10 garantovanih mesta i tradicionalno podržavaju pobedničku opciju, što Kurtiju može doneti 61 glas – dovoljno za formiranje vlade bez traženja dodatnih koalicionih partnera. Dodatno, oko 70.000 glasova dijaspore još nije prebrojano, što može dodatno povećati njegovu prednost.

U pravcu Evropske unije

U objavi na mreži X, Kurti je zahvalio građanima Kosova na, kako je naveo, „ubedljivom mandatu“, poručivši da je „budućnost Kosova prosperitetna i snažno usmerena ka Evropskoj uniji“.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da očekuje brzo formiranje novog parlamenta i vlade, uz poziv da prioritet bude hitno usvajanje državnog budžeta i ratifikacija ključnih međunarodnih sporazuma.

Osmani je upozorila da bi kašnjenje u formiranju institucija moglo ugroziti pristup međunarodnom finansiranju u vrednosti od 1 milijarde Evra, uključujući fondove rasta EU i sporazume koje podržava Svetska banka.

Na evropskom nivou, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je da Kosovo mora nastaviti sprovođenje neophodnih reformi, dodajući da se „posle političkog zastoja nakon izbora u februaru 2025. očekuje brzo formiranje novog parlamenta i vlade“.

Oprezni optimizam

Politički analitičar dr Sadri Ramabaja, direktor Albanskog instituta za geopolitiku, ocenjuje da su vanredni izbori održani nakon gotovo jednogodišnjeg institucionalnog zastoja izazvanog nemogućnošću formiranja funkcionalne vlade, ali da aktuelni rezultat pokazuje odlučujuću pobedu Samoopredeljenja, koja je suštinski promenila politički kontekst.

Prema Ramabaji, politički zastoj tokom 2025. nije bio samo posledica parlamentarne aritmetike, već „dublja kriza političke legitimnosti i kulture konsenzusa“. On dodaje da je odbijanje formiranja funkcionalnih institucija, uprkos izbornom rezultatu, pretvorilo politički pluralizam u mehanizam blokade, pa poslednji izbori nisu bili samo proceduralni izlaz iz krize, već i test sposobnosti sistema da poštuje volju građana.

Glavni urednik nezavisne agencije “Kosovo.Info” Berzat Berzati ocenjuje da će se konture novog političkog stanja brzo iskristalisati, što smanjuje šanse za dugotrajan institucionalni zastoj. On izražava optimizam da bi formiranje vlade moglo uslediti ubrzo nakon konstituisanja novog parlamenta, kao i bržeg uspostavljanja skupštinskih odbora – što, prema njemu, nije bio slučaj u prethodnom sazivu.

Berzati navodi da je realan vremenski okvir za to početak treće nedelje ovog meseca, posebno ako podrška manjinskih partija (izuzev srpske liste) olakša brzo političko „zaključivanje“ procesa.

On smatra da Kosovo može biti stabilnije nego prošle godine, uz napomenu da se stabilnost ne dešava automatski, te da će ključni test tokom 2026. biti predsednički izbori.

Prema Berzatiju, glavni izazov nove vlade biće brzina odgovora na teme koje direktno pogađaju građane: ekonomija, investicije, javne usluge i bezbednost.

Odnosi sa Srbima na severu

Govoreći o odnosima sa srpskom zajednicom na severu Kosova, Berzati navodi da ne očekuje promenu opšteg pravca: Kosovo nastavlja širenje institucionalnog prisustva i primenu zakona, uz veći fokus na „dnevnu“ upravu – usluge, administraciju i naplatu obaveza – i manje na politički istaknute narative.

On skreće pažnju na 15. januar, kada bi trebalo da počne primena strožih pravila boravka za strance koji rade na Kosovu, uključujući profesore, lekare, privrednike i studente, kao i primena pravila o korišćenju vozila sa srpskim tablicama koja podležu zahtevima licenciranja. Prema njegovoj proceni, to može dovesti do toga da značajan broj vozila faktički prestane da se koristi.

Sektori zdravstva i obrazovanja, koji funkcionišu po srpskom sistemu, označeni su kao posebno osetljivi na severu, što povećava rizik od novih tenzija.

Ramabaja tvrdi da se srpska manjina na severu „politički instrumentalizuje“, uz ocenu da je Beograd pokušava pretvoriti u „petu kolonu“ kako bi Kosovo ostalo nefunkcionalno. On naglašava da se srpska manjina više ne tretira kao pitanje pregovaranja, već kao praktični test sprovođenja suvereniteta, te da će politika prema severu meriti prelaz sa „fragmentisanog i pregovaranog“ na „potpuno efektivan“ suverenitet.

Perspektiva odnosa sa SAD i EU

Na pitanje o budućim odnosima Kosova sa SAD i EU, Ramabaja smatra da pobeda Samoopredeljenja sama po sebi ne rešava tenzije sa Briselom i Vašingtonom, ali menja prirodu odnosa. On ocenjuje da su mere EU bile „nepravedne“ i posledica pro-srpskih pritisaka unutar Unije, kao i da je američko odlaganje strateškog dijaloga imalo širi politički kontekst.

Ramabaja navodi da te mere nisu bile samo reakcija na konkretne politike, već i odraz percepcije da je kosovska vlada delovala sa slabijom političkom pozicijom. Sada, po njegovom mišljenju, jasno obnovljen demokratski mandat otežava da se politike Prištine tumače kao puka „vladina odstupanja“, već kao izraz šire društvene podrške.

Predsednica Osmani je prošlog meseca saopštila da je EU donela odluku o ukidanju mera uvedenih 2023. nakon tenzija na severu, posle samita EU i zemalja Zapadnog Balkana.

Berzati kaže da će poboljšanje odnosa tokom ove godine zavisiti od izostanka novih poteza koji bi podstakli tenzije na severu. Po njemu, ukidanje mera EU i otvaranje finansijskih paketa može ojačati projekte i budžetsko planiranje.

Govoreći o SAD, Berzati podseća da je strateški dijalog bio suspendovan, ali da potezi poput privremenog prihvata ograničenog broja deportovanih iz SAD šalju signal da Kosovo želi ostati pouzdan partner.

Zaključno, Berzati ocenjuje da sever ostaje najverovatnija tačka koja može komplikovati odnose Kosova i sa EU i sa SAD, te da su „ton i implementacija“ podjednako važni kao i same mere.