Autor: Dževdet Požari

Opozicija na Kosovu danas se bavi temama za koje bi se u normalnim okolnostima stidela da otvori usta, kao što je tema severa!

Da se danas suprotstave Aljbin Kurtiju u odnosu na dijalog sa Srbijom i dešavanja na severu zemlje, u okolnostima u kojima ste 20 godina sami bili odgovorni i imali sve mogućnosti da promenite situaciju sa pozicije moći, do najblaže rečeno, autogol, da ne kažem političko samoubistvo.

Zbunjena odlukom o reciprocitetu, demaskirana epitetima koje su premijeru Kurtiju u prošlosti davali kao antiamerički, današnja opozicija u nedostatku uzroka oslobađa se u opravdavanje svojih postupaka u prošlosti.

Energija koju krhka opozicija na Kosovu koristi da se opere za svoje postupke u prošlosti uglavnom pripada premijeru Aljbin Kurtiju. Okružen krhkim, anemičnim kabinetom, premijer Kosova uspešno uspeva da odvrati pažnju od tema koje zaokupljaju prosečnog građanina: teškoće života na Kosovu.

Opterećen rastom cena, omladinom čije nade postepeno blede, penzionerima koji primaju milostinju a ne dostojanstvenu platu, građanin Kosova je danas zbunjen političkom bukom. I, ovo nije prvi put! Dakle, to nije slučajnost, to je strategija. Namjerna strategija svake sile koja pokriva unutrašnje kvarove vanjskim temama.

Danas građanima na Kosovu nedostaje opozicija poput Pokreta Samoopredeljenja, koja je bila aktivna čak i kada je potrošačka korpa bila napunjena, čak i kada je cena struje rasla, čak i kada su primarne usluge degradirane. Danas su na milost i nemilost opozicije koja oplakuje izgubljene privilegije.

Sanja o povratku na vlast bez mnogo truda. On je juče izjavio da će Vlada pasti! Sama po sebi! Ne zato što je propala u dijalogu, ne zato što je to zasluga opozicionog aktivizma, već zato što oni tako sanjaju. Pa, nema ništa loše u sanjarenju, ali ne i kada si u politici.

Da se onda snovi pretvaraju u iluzije, a iluzije u halucinacije, kao što se dešava današnjoj opoziciji koja je počela da veruje da će Aljbin Kurti sam sebe svrgnuti! Ovaj nalaz, više od koncepta ili vizije, je očajnički vapaj onih koji su navikli da uživaju u moći ponekad u ime Ibrahima Rugove, a ponekad uz Hašima Thačija.

Dakle, opozicija je danas ostala zbunjena, više liče na male prosjake nego na prave političare, ali su sve vrijeme na dnevnom redu premijera Aljbina Kurtija, koji znalački iskorištava njihove slabosti. A, najveća slabost opozicije danas je gubitak kontakta sa građaninom koji u ovoj zemlji očekuje blagostanje, pristojnu platu i malo nade.

Ali oni koji su u prošlosti bili zaokupljeni samo dubinom vlastitog džepa nemaju načina da razmišljaju o tome. U ovim okolnostima ponovo smo u nemilosti Aljbin Kurtija, koji je pred opozicijom koja je izgubila put u svom dvorištu čak i dugo vremena će biti na vlast

Napomena: Stavovi autora ne predstavljaju nužno stavove redakcije.