Rešavanje problema uličnih pasa na Kosovu po nizozemskom modelu

Edukacija u školama(op. m. kada se odvija nastava), registracija pasa domaćih pasa, kazne za napuštanje pasa i kontrola uzgoja vide se kao koraci koji mogu dovesti do smanjenja broja pasa lutalica na Kosovu.

Njihovi napadi su brojni, posebno tokom zimske sezone, kada su najgladniji. Podaci policije pokazuju da su samo u periodu januar-mart ove godine registrovana 42 slučaja napada uličnih pasa. RSE je u aprilu izvestila o slučaju jednog građanina Prištine, Fidan Imerija, koji je napadnut u blizini centra grada.

U nastojanju da se nađe rešenje na nivou države, Ministarstvo administracije lokalne samouprave je krajem jula razmatralo „Nacionalnu strategiju za upravljanje i kontrolu pasa sa i bez vlasnika u Republici Kosovo“ za godine. 2022-2028.

Na Kosovu broj pasa lutalica i onih sa vlasnicima nije poznat.

Strategija, koja je izrađena na inicijativu civilnog društva, ima za cilj pristupiti problemu pasa lutalica kroz kontrolu pasa sa vlasnicima. Prema njenim rečima, glavni izvori pasa lutalica na Kosovu se “lako identifikuju” i odnose se na: napuštanje neželjenih pasa od strane njihovih vlasnika, nekontrolisani uzgoj i prodaju pasa, ilegalni uvoz kućnih ljubimaca i kontinuirano razmnožavanje nesterilisani psi na ulici.

Ovaj dokument je, za sada, tek izrađen i može da stupi na snagu tek nakon što bude izglasan u Skupštini Kosova.

Zašto psi nisu registrovani na Kosovu?

Albion Rači, 31-godišnjak iz Prištine, kaže da je oduvek želeo da kod kuće zadrži psa. Posjeduje dva psa “belgijski malionis”. Raci kaže da je svoje pse opremio mikročipom, koji je veterinar stavio pod kožu. Ovo psu daje pasoš za odlazak u inostranstvo i identifikaciju.

Raci kaže da je to uradio dobrovoljno i iz lične želje, ali ističe da i vlasnici pasa na Kosovu mogu da izbegnu ovaj korak. Na Kosovu možete imati psa bez problema, niko ne dolazi da vas pita ništa”, rekao je on.

Na Kosovu ne postoji državna baza podataka u kojoj bi se registrovali psi sa vlasnicima, preko koje bi se potom vršila identifikacija izgubljenih ili napuštenih pasa. Registracija pasa se trenutno vrši samo na individualnoj osnovi kod veterinara.

Kosovska agencija za hranu i veterinu (AUV) kaže da ulaže napore da počne da registruje pse kod vlasnika.

“AUV će, čim krene sa projektom identifikacije i registracije pasa kod vlasnika, najaviti svim vlasnicima da dovedu pse u ugovorene veterinarske ambulante, kako bi se obavila ugradnja mikročipa, vakcinacija protiv bolest bjesnila i uređaj za pasoš”, navodi AUV u izjavi za REL, ali ne precizira vrijeme kada tako nešto može početi.

Emina Hadžiju, vlasnica četiri psa u Prištini, kaže da ne vidi razlog da registruje svoje pse.

„Prije četiri mjeseca izgubio sam psa i imao je mikročip. Na kraju ga nije bilo moguće pronaći”, kaže Hadžiju.

„[Kosovska] policija nema uređaj koji čita mikročip. Tu opremu posjeduju samo veterinari i oni na granici”, kaže ona.

Na pitanje medija upućenog policiji da li može da identifikuje pse sa mikročipovima, ali do objavljivanja ovog teksta nisu dobili odgovor.

Elza Ramadani, iz organizacije Fondacija za prava životinja na Kosovu, kaže da je registracija i identifikacija pasa kod vlasnika glavni korak ka upravljanju psima lutalicama.

„Psi lutalice potiču od pasa u vlasništvu. Na Kosovu nikada nije bilo upravljanja psima sa vlasnicima”, kaže Ramadani za Radio Evropa e Lire.

Zašto dosadašnji projekti nisu riješili problem?

Problem sa psima lutalicama prisutan je godinama na Kosovu. Kosovski centar za bezbednosne studije (KKSS), u studiji objavljenoj 2020. godine, otkrio je da više od polovine građana doživljava pse lutalice kao pretnju javnoj bezbednosti.

Prvi projekti za lečenje pasa lutalica na Kosovu počeli su 2018. godine metodom hvatanja, sterilizacije, vakcinacije i puštanja na slobodu. Agencija za hranu i veterinu kaže da je te godine liječeno oko 14.000 pasa.

“Projekat je nastavljen tokom 2020-2021. godine, kada je tretirano oko 7.000 pasa lutalica”, kaže AUV i dodaje da ova metoda nije riješila problem.

Razvijeni su i brojni projekti na opštinskom nivou, uz uspostavljanje skloništa i mjesta za hranjenje pasa lutalica.

AUV kaže da je tokom 2020. godine postavio 29 skloništa za liječenje pasa lutalica.

Iz Fondacije za prava životinja kažu da je način hvatanja, sterilizacije, vakcinacije i puštanja pasa praćen nepravilnostima i sumnjom na loš tretman životinja.

„Treba napomenuti da su ranije mjere koje su preduzimane rađene bez praćenja i evaluacije, bez odgovarajuće kontrole rada veterinara na terenu“, kaže Eljza Ramadani iz ove fondacije.

Ona kaže da je sudovima podneseno više krivičnih prijava zbog sumnje da su veterinari angažovani na hvatanju, sterilizaciji, vakcinaciji i puštanju pasa za zlostavljanje životinja, ali, prema njenim riječima, slučajevi nisu dobili epilog.

Nizozezmski model i nade za implementaciju na Kosovu

Jedna od zemalja koja se smatra uzorom uspješnosti rješavanja problema sa psima lutalicama je Nizozemskoj. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, u svijetu postoji oko 200 miliona pasa lutalica.

Edukacija u školama o odgovornosti držanja kućnih ljubimaca i stroga pravila o držanju domaćih pasa i nenapuštanju samo su neke od metoda koje se u Nizozemskoj koriste za otklanjanje problema pasa lutalica.

Prema članku na novinskom sajtu Dutchreview, Nizozemska je takođe povećala poreze na kupovinu pasa kako bi podstakla usvajanje pasa lutalica iz skloništa.

Eljza Ramadani kaže da je organizacija u kojoj posluje insistirala da holandski model bude uključen u nacionalnu strategiju Kosova za pse.

Prema njenim riječima, problem treba rješavati iz korijena, uključujući i masovno obrazovanje.

„Nizozemska je sprovodila masovnu edukaciju u školama, stalno je sankcionisala napuštanje, zabranila svim prodavnicama životinja da se ilegalno uzgajaju, itd.“, kaže Ramadani.

Na Kosovu, trenutno, takođe postoji nedostatak kontrole nad uzgajivačima ili ljudima koji uzgajaju pse, da bi ih kasnije prodali. U ovoj situaciji nemoguće je znati gdje završavaju rasplodni štenci.

S obzirom na finansijsku cenu koju implementacija nacionalne strategije može imati, Eljza Ramadani ne očekuje da će Kosovo uskoro postati poput Holandije, ali smatra da je sveobuhvatan pristup pozitivan korak.

Prema njenim riječima, strategija će biti uspješna čak i ako se “samo 50 ili 60 posto od nje pravilno implementira”.

Go to TOP