Odluka Vlade Kosova da se na spisku javnih funkcionera koji se izjašnjavaju o poreklu bogatstva nađu i profesori javnih univerziteta, smatra se „selektivnom“ i „diskriminatornom“. Nacrt zakona o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine i poklona, ​​premijer Aljbin Kurti je rekao da je usvojen “kao odgovor na istoriju korupcije u našoj zemlji, kada su mnogi zvaničnici nepravedno i nezakonito obogaćeni”.

Međutim, takva odluka, prema rečima Arbena Fetošija, profesora prištinskog univerziteta „Hasan Priština“, sama po sebi nije garancija za efikasno sprečavanje korupcije.

On kaže da vest o uvrštavanju profesora javnih univerziteta na spisak funkcionera koji moraju da prijave imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije, ne treba čitati sa podtekstom kao da je krivac pronađen.

“U principu se slažem i mislim da što šire uključivanje javnog sektora u obavezu prijavljivanja imovine povećava mogućnost transparentnosti i kontrole, ali sam protiv selektivnog i diskriminatornog pristupa”, rekao je Fetoshi za Shqip.com.

“U praksi država članica Evropske unije ova obaveza uključuje javne funkcionere koji imaju izvršna ovlašćenja i članove njihovih porodica, pa se bojim da proširenje baze radnih mjesta obuhvaćenih zakonom samo po sebi nije garancija efikasne prevencije korupcija.”

Profesor Fetoši kaže da nije protiv ove odluke, ali dodaje da bi Vlada trebalo da se fokusira na strože mere kontrole nabavki i zvaničnika koji imaju izvršnu vlast u javnim institucijama.

Istog je mišljenja i Rrahman Jasharaj – predsjednik Ujedinjenog sindikata obrazovanja, nauke i kulture. Prema Jasharaju, obaveza prijavljivanja imovine treba da bude za sve prosvetne radnike – bez razlike – počev od onih u vrtićima.

„Vlada ima još puno posla i dobro je da se ta obaveza izvršava za sve radnike u obrazovnom sektoru – počevši od vrtića. Vjerujem da će se vlada pocrvenjeti kada vidi da je većina obrazovnog osoblja na preduniverzitetskom nivou stavljena na kredit”, rekao je on u izjavi za Shqip.com.

S obzirom na sukobe Kurtija i sindikata, Jasharaj je rekao da je odluku trebalo odgoditi jer se “stvara uvjerenje da je namjera da se ovim sindikatima začepe usta. Ako Kurti ima ovaj cilj, to je beskorisno.”

Povodom izjava vladinih zvaničnika da se ovim nacrtom zakona “zaključuje antikorupcijski paket”, Jasharaj je rekao da “prosvetni radnici ne mogu biti korumpirani”.

„Oni uče djecu i daju ocjene da ih stimulišu. Na fakultetima su plate veće, ali to ne znači da su korumpirani. Ne postoji mogućnost da budu korumpirani jer nisu u državnoj kasi, ali primaju plate koje im sama država dodjeljuje”.

“Profesori su malo bogatiji jer su im plate veće i neki rade u 2-3 zemlje, ali su bogatstvo stekli znojem”, zaključio je predsednik USONK.

Uz profesore, na listu za prijavu imovine uvršteni su i licencirani ljekari. Predsednik Lekarske komore Kosova Pleurat Sejdiu pozdravio je ovu odluku i rekao da će insistirati da svi bez izuzetka prijave svoju imovinu.

“Ne želim da razumijem da je to usmjereno protiv ljekara, ili da su doktori i profesori ti koji su osumnjičeni ili meta, ali ćemo insistirati da svi, bez izuzetka, prijave svoje bogatstvo”, rekao je Sejdiu za Klan Kosova.

On je dalje dodao da su za to da se zakon donese, ali da se odnosi na sve i da nije diskriminatorski.

Deklarisanje imovine javnih lica na Kosovu počelo je od 2007. godine.

Do sada je, ne računajući doktore i profesore, proglašenje bogatstva na Kosovu napravilo oko 5 hiljada javnih funkcionera, počev od predsednika, premijera, ministara, poslanika, gradonačelnika i hiljada drugih funkcionera koji se nalaze na rukovodećim pozicijama./SHQIP .com