Ruska novinarka Darija Aslamova proglašena u nedelju nepoželjnom osobom na Kosovu. Odlukom ministra unutrašnjih poslova Kosova, Dželjalja Svečlje, zabranjen joj je ulazak na Kosovo na pet godina.

„Kao ministar unutrašnjih poslova, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, na osnovu Zakona o strancima, čl. 17 i 66 A, proglasio sam Dariju Asmalov nepoželjnom osobom u Republici Kosovo. Ovom licu je zabranjen ulazak na teritoriju Republike Kosovo pet godina”, saopštio je Svečlja.

Dodao je da će se svako ko želi destabilizirati zemlju suočiti sa snagom zakona.

„Svako ko sa određenim ciljevima ili direktivama krši ili pokuša da destabilizuje našu zemlju, bez sumnje će se suočiti sa snagom zakona Republike Kosovo“, nastavio je on.

Aslamovu je 6. avgusta uhapsila kosovska policija na severu zemlje.

Ruski servis Radija Slobodna Evropa javio je 7. avgusta da je medij u kojem Aslamova radi – Komsomolskaja pravda – objavio da su je kosovske vlasti pustile u nedelju ujutro i da se sada nalazi u Srbiji. Prema njenim urednicima – za koje se kaže da su kontaktirali Aslamovu – ona je sada u Raškoj.

Ona je, kako se navodi, rekla da joj je nakon ispitivanja preporučeno da napusti teritoriju Kosova odnosno proglašena persona non grata.

Kako navodi medij u kojem radi, Aslamova je do granične tačke između Kosova i Srbije putovala autobusom. Aslamova je svojim urednicima rekla da su je ispitivali i granični službenici u Srbiji.

Prema pisanju lista, ona je boravila u Srbiji i na Kosovu kako bi pripremila “poseban materijal o nedavnim tenzijama” između dve zemlje.

U objavi na društvenoj mreži Fejsbuk od 5. avgusta, ona se vidi na fotografiji sa episkopom srpskim Stefanom.

“Sa takvim blagoslovom, ulazak u bitku nije zastrašujući”, rekla je ona u opisu fotografije.

“Izvještaj sa ratnih područja”

Darija Aslamova, 52, iz Rusije, specijalni je dopisnik ruskog dnevnika Komsomolskaya Pravda. Ove novine su poznate po svojim prokremljanskim stavovima.

Aslamova je takođe radila u Ukrajini kao ratni dopisnik ruskog propagandnog kanala Carigrad. Viđena je kao novinarka u mnogim ratnim zonama, uključujući Čečeniju, Abhaziju, Nagorno-Karabah, Osetiju, Tadžikistan i bivšu Jugoslaviju.

Tokom svoje karijere intervjuisala je bivšeg iračkog predsjednika Sadama Husseina i sirijskog predsjednika Bašara al-Assada.

Više puta je hapšena u ratnim zonama, a objavila je i knjigu pod naslovom “Dnevnik ozloglašene djevojke“.

Trenutno Aslamova producira TV emisiju pod nazivom “Vruće tačke sa Darijom Aslamovom“.

Izvještaji iz Donbasa i Mariupolja

U pojedinim objavama na Fejsbuku može se videti da je bila u Ukrajini, odnosno u regionima Mariupolj i Donbas, nakon izbijanja ruskog rata u ovoj zemlji.

Ruski predsjednik Vladimir Putin naredio je 24. februara, kako on naziva, “specijalnu vojnu operaciju” za demilitarizaciju Ukrajine.

Tri dana prije početka rata – 21. februara – Putin je donio odluku da pošalje ruske trupe u regije koje kontrolišu separatisti na istoku Ukrajine i potpisao je dekrete o priznavanju dvije istočne regije Ukrajine kao Narodne Republike Donjecka i Narodne Republike Lugansk kao nezavisnih entiteta.

Aslamova je ovu odluku smatrala pobjedom za ova dva regiona poznata kao Donbas.

„Plakala sam kao dete od sreće! 8 dugih godina… i evo nas! Pobjeda”, rekla je ona u objavi od 22. februara.

Proruski separatisti se bore protiv vojnih snaga u Donbasu od 2014. godine, kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.

Šta su vlasti Kosova rekle o tome?

Ministar Svečlja je rekao da su “mnoge zemlje dokazale da se bavila špijunažom za ruske vojne obavještajne službe i da je djelovala pod krinkom novinara”.

„Njen pokušaj da uđe u našu zemlju, pored toga što se poklapa sa dešavanjima na severu zemlje, jasno dokazuje ruske veze i propagandu kojima se Srbija već priključila i koje imaju za cilj destabilizaciju naše zemlje“, rekao je između ostalog Svečlja.

„Njen pokušaj da uđe u našu zemlju, pored toga što se poklapa sa dešavanjima na severu zemlje, jasno dokazuje ruske veze i propagandu kojima se Srbija već priključila i koje imaju za cilj destabilizaciju naše zemlje“, rekao je.

Vlasti Kosova su takođe u prošlosti izražavale zabrinutost zbog onoga što smatraju ruskim kampanjama na Balkanu sa ciljem destabilizacije regiona.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani Sadriu je pomenula ovo pitanje kada se u Vašingtonu sastala sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom. Ona je rekla da se napori Rusije šire na Balkan preko njenog “Satelita Srbije”.

“Sekretar Blinken, kao i predsjednik [SAD, Džo] Bajden, vrlo dobro znaju ovu istoriju ruskih namjera u našem regionu i ni u jednom trenutku im ne skreću pažnju, što su nam danas potvrdili, kako bismo zajedno mogli raditi na zaustaviti ove tendencije destabilizacije u našem regionu”, rekla je Osmani Sadriu.

Ove napore Rusije pomenuo je i premijer Kosova Aljbin Kurti u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, održanom 2. avgusta.

Prema rečima premijera, Kurti je rekao da kampanju dezinformisanja Srbije pomaže Rusija.

Ulazna stanica u Moldaviji

Svečlja je takođe rekao da su kosovske vlasti bile upoznate sa njenim aktivnostima, a prema njegovim rečima, Aslamovoj je zabranjen ulazak u mnoge zemlje.

S nečim ovakvim se suočila u Moldaviji 2017. Moldavska služba Radija Slobodna Evropa javila je da su joj bezbednosne službe odbile ulazak “jer nije mogla da opravda razlog posete”.

Bivši predsednik Moldavije Igor Dodon rekao je da je novinarka dolazila da ga intervjuiše i kritikovao je bezbednosne organe zbog takve odluke. Dodon je takođe poznat po svom proruskom stavu.

Rusija je formalizirala svoje diplomatsko prisustvo Kosovu tri godine prije proglašenja nezavisnosti, 2005. godine. Tada je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov prisustvovao otvaranju ruske kancelarije za vezu u Prištini.

Kosovom je u to vreme upravljala Administracija Ujedinjenih nacija, a glavni administrator je bio Soren Jesen Petersen, koji je zajedno sa tadašnjim premijerom Kosova Bajramom Kosumijem učestvovao na ceremoniji otvaranja.

Kosumijevo učešće u ovoj aktivnosti poznato je kao jedina poseta kosovskog zvaničnika Ruskoj kancelariji za vezu u Prištini.

Aktivnost ruskog ureda za vezu se vrlo malo prikazuje u javnosti. Kosovske institucije su 22. oktobra prošle godine dvoje ruskih diplomate koje su radile u ovoj kancelariji proglasile persona non grata ili nepoželjnim osobama. I naređeno je da napuste Kosovo.

Dana 31. decembra 2021. godine, ministrica vanjskih poslova i dijapore ujedno i zamenica premijera Kosova Donika Gërvalla-Schwarz, takođe je proglasila persona non grata (nepoželjnim) ruskog zvaničnika Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK).

Prema ministrovom saopštenju, odluka je doneta na zahtev premijera Kurtija.

„[Odluka je doneta] zbog njegove štetne aktivnosti, koja je narušila nacionalnu bezbednost Republike Kosovo“, navodi se u saopštenju.