Prevod i adaptacija: Fatir Berzati/Kosova.info

Veze predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Moskvom postavljaju nezgodna pitanja jer se čini da Kremlj izaziva nemire na Balkanu kako bi skrenuo pažnju sa rata u Ukrajini.

BEOGRAD, Srbija NYT

Autoritarnom srbijanskom lideru Aleksandru Vučiću dojadilo je da ga prepoznaju kao „malog Putina“ koji namerava da izvrši agresiju na krhke susede svoje zemlje na Balkanu.

Za početak, gospodin Vučić je u intervjuu u biblioteci predsedničke palate Srbije ovog meseca ironično istakao:

„Visok sam skoro dva metra“.

To ga čini oko 1.98 m (Vladimir V. Putin ima najviše 1.75 m iako je tačna visina ruskog predsjednika, osjetljiva tema za Kremlj, tajna.)

Iza Vučićeve lakomislenosti nad fizičkim stasom, međutim, krije se ozbiljno pitanje koje muči Balkan i zaokuplja zapadne diplomate.

Da li Rusija, zaglibljena u brutalnom ratu u Ukrajini, koristi Srbiju da podstakne podele u Evropi i izazove ponovni sukob u bivšoj Jugoslaviji kako bi odvratila NATO od bitke koja besni na istoku?

Ti strahovi su se rasplamsali prošle nedelje kada je ezoterični spor oko registarskih tablica između Srbije, koja je vezana za Rusiju istorijom, religijom i dubokim neprijateljstvom prema NATO-u, i nekadašnje srpske pokrajine Kosova dovelo do neobuzdanih protesta, blokada puteva i pucnjave – aktivirajući zvona za uzbunu u Atlantskom savezu(NATO).

Nemiri na Kosovu i napetosti u obližnjoj Bosni i Hercegovini izazvane Miloradom Dodikom, ratobornim liderom tamošnje etničke srpske enklave koju podržava Moskva, i tvrdolinijaškim hrvatskim nacionalistima doveli su do upozorenja da Rusija pokušava podstaći tenzije, utihnuli, ali nikad stvarno razriješeni, iz balkanskih ratova 1990-ih.

„Rusija računa da što više vremena Zapad provede znojeći se na Balkanu, to će manje vremena provoditi znojeći se u ruskom dvorištu“, rekao je Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Ali postoje ograničenja u tome šta Rusija može da uradi“, dodao je Vuksanović.

“Potrebne su lokalne elite i one ne žele da budu žrtvovane za ruske interese.”

Američki ambasador u Srbiji, Kristofer R. Hil, veteran diplomatskih problema čije je nedavno imenovanje signaliziralo povećanu anksioznost Vašingtona oko Balkana, rekao je da je Rusija, koja nudi samo „ekonomske ucene“ i „haos u celom regionu“, našla malo onih koji bi ih prihvatili.

„Uprkos uticaju Rusije na energetski sektor Srbije i uprkos njenim sveprisutnim naporima dezinformisanja ovde, Srbi su odlučili da je njihova budućnost sa Evropom i Zapadom“, rekao je gospodin Hil.

Ruske novinske kuće i nalozi na društvenim mrežama mjesecima su objavljivali zapaljive izvještaje o etničkim Srbima na Kosovu iu Bosni koji trpe nepodnošljivo ugnjetavanje. Izvještaji, koji uglavnom ponavljaju rusku propagandu o patnjama etničkih Rusa koji žive u Ukrajini, ohrabrili su tvrdolinijaške, promoskovske srpske nacionaliste.

Gnev među oko 65.000 etničkih Srba koji još uvek žive na Kosovu, naseljenom većinom etničkim Albancima i otrgnutim od srpske kontrole nakon NATO bombardovanja 1999. godine, tinjao je godinama. Ali tenzije su opasno skočile 31. jula kao odgovor na plan, kasnije odložen, od strane kosovskih vlasti da zabrane srpske registarske tablice i lična dokumenta od 1. avgusta.

Slaviša Ristić, bivši gradonačelnik Zubinog Potoka, grada na severu Kosova koji je skoro u potpunosti naseljen etničkim Srbima, rekao je da nikada neće dobrovoljno staviti kosovske tablice na svoja kola jer bi to značilo priznavanje nezavisnosti Kosova, nešto što gotovo svi Srbi, uključujući predsednika Vučića, recimo ne dolazi u obzir.

Borko Stefanović, protivnik gospodina Vučića koji predsedava Odborom za spoljne poslove Skupštine Srbije, rekao je da je pitanje automobilskih tablica „toliko minuskularno da je apsolutno smešno“.

„Ali“, dodao je, „ovde na Balkanu takve simbolične stvari su od ogromnog značaja“.

Prošle nedelje, Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, tvitovao je da je razgovarao sa gospodinom Vučićem o rasplamsavanju na Kosovu, izjavivši da je Alijansa(NATO), koja vodi mirovnu misiju na bivšoj teritoriji Srbije, „spremna da interveniše ako dođe do stabilnosti je ugroženo.”

Također je pozvao na smirenost g. Hill, američki ambasador. U intervjuu u Beogradu, glavnom gradu Srbije, gospodin Hil je rekao da je, iako smatra da je oružani sukob malo verovatan, rekao gospodinu Vučiću:

„Ratovi su počeli oko zemlje, novca, čak i lepe žene. Ali ovo bi bio prvi rat za koji sam čuo da je pokrenut zbog registarskih tablica.”

Prepuna potencijalnih žarišta, kako simboličkih tako i suštinskih, zemlje bivše Jugoslavije repliciraju u manjem obimu sile koje igraju u Ukrajini: regionalni hegemon, u ovom slučaju Srbija, kipi nad izgubljenom teritorijom i raštrkanim etničkim srodnicima; i geopolitičko natezanje između Rusije i Zapada.

Visoki zvaničnik iz Vučićeve stranke, poslanik u Skupštini Srbije Vladimir Đukanović, uhvatio se ideje Srbije kao osvetnika koji će „biti prinuđen da započne denacifikaciju Balkana“, što je zlokobni eho zacrtanog cilja Rusije u Ukrajini i nastojanja Beograda da “Veliku Srbiju” 1990-ih.

Gospodin Vučić, koji je javno osudio izjavu gospodina Đukanovića kao „glupu“ i „neodgovornu“, rekao je:

„Imamo svoju državu. Nismo zainteresovani da širimo granice i ulazimo u bilo kakve svađe sa komšijama.”

Rusko ministarstvo spoljnih poslova dolilo je ulje na kosovsku vatru prošle nedelje optužujući etničke albanske “radikale” da pokušavaju da proteraju etničke Srbe sa teritorije i da izazivaju nemire “kako bi pokrenuli nasilni scenario”.

Gospodin Putin je više puta citirao vojnu intervenciju NATO-a u podršci odvajanju Kosova od Srbije 1999. godine kao opravdanje za agresiju Rusije na Ukrajinu, za koju tvrdi da treba da zaštiti etničke Ruse u Donjecku i Lugansku.

„Putin koristi i pametno uči na vašim greškama, koje nikada nećete priznati“, rekao je Vučić, misleći na Zapad.

Većina zapadnih zemalja priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, ali drugi narodi, uključujući Srbiju, Rusiju, Kinu i pet evropskih država ne.

„Kosovo za Rusiju je savršena jeftina investicija koja samo nastavlja da daje“, rekao je g. Vuksanović, istraživač iz Beograda. Ipak, dodao je, sposobnost Rusije da pravi nestašluke na Balkanu je ozbiljno ograničena ratom u Ukrajini.

„Sada je manje toga što Rusija zapravo može učiniti. Njegove sposobnosti su ograničenije i više je izoliran. Njeni resursi su fokusirani na Ukrajinu”, rekao je on.

Uzmite, na primjer, gospodina Dodika. Hvaleći se snažnom podrškom Rusije, lider bosanskih Srba izazvao je potencijalno nasilnu krizu krajem prošle godine obećavši da će osnovati vlastitu vojsku etničkih Srba i efektivno se otcijepiti od Bosne i Hercegovine.

Ipak, u aprilu, dva mjeseca nakon rata u Ukrajini, gospodin Dodik je iznenada najavio da odgađa svoje secesionističke planove.

“Pogledao je Ukrajinu i vidio kako je Zapad reagovao na Rusiju. Shvatio je da mora da ublaži stvari”, rekao je Vuksanović.

Dok je Rusija naširoko optužena da podstiče secesionističke ambicije gospodina Dodika, diplomate u regionu pripisuju gospodinu Vučiću da ih je obuzdao.

Gospodin Vučić je rekao da je razgovarao sa Dodikom o njegovom secesionističkom projektu, ali je odbio da kaže šta mu je rekao. „Srbija je“, dodao je Vučić, „uvijek podržavala teritorijalni integritet Bosne“ kako je definisano Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine.

Počevši ispočetka: Ukrajinci protjerani iz svojih rodnih gradova zbog ruske invazije nalaze utjehu i uspjeh u otvaranju poslova u novim gradovima.

Gospodin Vučić je rekao da nema nikakve veze sa nedavnim protestima zbog registarskih tablica na severu Kosova, rekavši da je tamošnjim etničkim(kosovskim) Srbima „100 odsto dosta“, posebno odbijanjem Vlade Kosova da primeni ključne delove sporazuma iz 2013. obećao im mjeru samoupravljanja.

Ispod slojeva intriga i lokalnih političkih svađa, međutim, čini se da je jedna stvar jasna:

„Uhvaćeni smo u zastupničkom ratu kao što je Ukrajina, samo u mnogo manjem obimu“, rekao je Stefanović, predsednik srpskog komiteta za spoljne poslove.

Ta borba, požalio se gospodin Vučić, dovela je njegovu zemlju u bolne škripce, stisnutu između zavisnosti od Rusije u energetskoj i diplomatskoj podršci oko Kosova i zahteva od zapadnih sila da se udruže u naporima da kazni Moskvu za invaziju na Ukrajinu.

„Svakodnevno dobijam pritisak od njih da uvedem sankcije Rusiji“, rekao je Vučić. To se, dodao je, neće desiti, barem ne dok se zaustavljena, 13 godina stara aplikacija Srbije za pridruživanje evropskom bloku ne ubrza. (Više od 80 posto Srba protivi se sankcijama Rusiji, prema nedavnom istraživanju javnog mnijenja.)

Na bes Moskve, Srbija je u martu podržala rezoluciju Ujedinjenih nacija u kojoj se traži od Rusije da zaustavi svoju invaziju, glasanje koje je izazvalo uzbunu radikalnih srpskih nacionalista, koji su gospodina Vučića osudili kao „izdajnika“.

Ali odbijanje Srbije da primeni sankcije dalo je municiju onima koji na gospodina Vučića gledaju kao na rusku marionetu.

Napominjući da Srbija „ostaje jedina zemlja u Evropi koja odbija da sankcioniše Rusiju“, kosovski premijer Aljbin Kurti je u aprilu osudio gospodina Vučića kao „srpskog malog Putina“. „Mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu nikada nisu bili više ugroženi“, rekao je on.

Gospodin Vučić je odbacio optužbe gospodina Kurtija.

„Kurti želi da bude „mali Zelenski“ koji se bori protiv „malog Putina““, rekao je Vučić, misleći na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

“Ovo je njegov narativ – da je Vučić strašni nacionalista koji želi da se bori protiv svih.”

“To uopšte nije istina”, dodao je.

Ali, uz toliki pritisak na Srbiju sa svih strana, gospodin Vučić je priznao: „Zaglavili smo i znamo to“./Kosova.info