Prevod i adaptacija: Fatir Berzati /Kosova.info

U opštinama na severu Kosova 31. jula je postojao rizik da situacija preraste u oružani sukob „zbog straha koji je uneo Beograd i zbog planova u Raškoj i Beogradu“. Ovo je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa servis na albanskom rekao premijer Kosova Aljbin Kurti prenosi Kosova.info.

Prema njegovim rečima barikade su viđene kao mogučnost početka oružane pobune na putevima zbog načina pozicioniranja što bi ugrozilo vozila i građane koji prolaze tuda. A razlog za iste je bio protivljenje odlukama vlade Vladinih o registarskim tablicama i ličnim dokumentima koje je izdala Srbija.

Ali je istakao da neće razgovarati o odlukama o registarskim tablicama i ličnim dokumentima na sastanku koji će imati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 18. avgusta u Briselu. Prema njegovim rečima, da bi se izbegle tenzije od 31. jula i 1. septembra, međunarodni faktori “moraju da odbiju Beograd u njegovom destruktivnom pristupu Kosovu”.

Premijer je stavio do znanja da postoje sumnje o infiltracijama iz Ruske Federacije jer, prema njegovim rečima, Kremljin želi da iskoristi Srbiju kao platformu za destabilizaciju Balkana, a posebno za napad na Kosovo.

Što se tiče sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom poznatijom kao ZSO ili Zajednica, on je rekao da su neophodne organizacije koje ujedinjuju opštine sa određenim geografskim ili ekonomskim obeležjima, ali ne i one po nacionalnoj pripadnosti.

U opštinama na severu Kosova 31. jula je postojao rizik da situacija preraste u oružani sukob „zbog straha koji je uneo Beograd i zbog planova u Raškoj i Beogradu“.

U nastavku možete pročitati čitav interviju:

Radio Slobodna Evropa: Kosovska policija se u subotu suočila sa oružanim napadom na severu. Napadi se ponavljaju. Da li policiji postaje teško da cirkuliše u tom području?

Albin Kurti: Od prošle do sada imali smo 14 napada na severu Kosova, od čega deset na policijske službenike. Koje izazivaju kriminalni elementi, koji se bave krijumčarenjem i koji su uključeni u razne trgovine, u kojima dominira pranje novca, ali posebno narkotici.

Moramo reći da ne samo da smo zaplenili značajne količine narkotika, već i pet laboratorija za proizvodnju istih koje smo otkrili i zaustavili na severu Kosova. Dakle, tamo je organizovani kriminal taj koji ugrožava ne samo javni red i našu nacionalnu bezbednost, već i naše bezbednosne i organe za sprovođenje zakona, odnosno policiju Kosova, koja se sa izuzetnim profesionalizmom i neviđenom hrabrošću tamo suočava i postiže uspjehe.

Od aprila prošle godine do jula ove godine pokrenuto je 69 predmeta protiv kriminalnih aktivnosti i krijumčarenja na sjeveru, pri čemu je obavljeno 35 policijskih akcija.

Radio Slobodna Evropa: Uz sve ove napade koje pominjete na policiju Kosova, još uvek nismo videli da se neko suočio sa pravdom za ove napade. Šta država čini da omogući bezbedno kretanje policije Kosova na severu zemlje?

Aljbin Kurti: Policija je prva karika pravde koja se kasnije mora nastaviti sa aktivnim tužiocem i efikasnim pravosuđem. Vjerujem da će veliki rad policije pratiti i pravosudni sistem.

U međuvremenu, za našu policiju poduzimamo sve mjere da je učinimo što manje ranjivijom, ali smo istovremeno svjesni da nulti rizik nije moguć.

Istovremeno, sarađujemo i sa međunarodnim partnerima, saveznicima, posebno sa KFOR-om, ali i sa diplomatskim misijama ovde kako bismo imali što više informacija i predvidljivosti, a samim tim i što manje rizika za naše policajce.

“Rusija želi da iskoristi Srbiju za napad na Kosovo”

Radio Slobodna Evropa: I za vikend je na severu zemlje zadržana ruska državljanka, koji je već proglašena nepoželjnom na Kosovu. Da li su njeni ciljevi poznati na Kosovu?

Aljbin Kurti: Bez sumnje, njene namjere nisu bile dobre. A to su potvrdili i oni koji su je intervjuisali. Riječ je o osobi koju su mnoge zemlje istočne Evrope poznale po destruktivnoj djelatnosti uvijek u funkciji zvaničnog Kremlja. I nije slučajno što je pokušala da dođe sa graničnog prelaza na severu Kosova. Dakle, ona je bila u Srbiji, gde je verovatno dočekana i odatle je pokušala da uđe na Kosovo, a naše vlasti su je zaustavile i potom proterale.

Nije iznenađujuće što dolazi iz Srbije jer Rusija želi da iskoristi Srbiju kao platformu za destabilizaciju Balkana, a posebno [da] napadne Kosovo, što je takođe uspješan slučaj intervencije NATO-a za zaustavljanje srpskog genocida u proljeće 1999. je i primjer uspješnosti ekonomskog razvoja uz kvalitetnu demokratiju.

Svi znamo da u Srbiji postoji regionalna baza Sputnjika u Beogradu, konkretno, i tamo, u okviru Ministarstva odbrane, je kancelarija Ministarstva odbrane Ruske Federacije. U međuvremenu, 160 kilometara od ovog mesta gde vodimo intervju, u Nišu, u Srbiji, nalazi se takozvani Ruski humanitarni centar sa mnogo agenata i sa mnogo ruskih oficira, koji zajedno sa građanima Srbije prirodno imaju za cilj da destabilizuju Kosovo, narušavaju mir i demokratiju, i ugroze bezbednost Kosova i ne samo. Dakle, postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova i Obavještajne agencije Kosova bilo je trenutno, tačno, korektno i profesionalno.

Radio Slobodna Evropa: Ali, ima li informacija o drugim ljudima infiltriranim od strane Rusije, posebno na sjeveru zemlje? Spomenuli ste i da postoje informacije o namjernim dezinformacijama koje širi Rusija, posebno o pitanju na sjevera. Šta znate o tome i šta Kosovo čini u borbi protiv ovih dezinformacija?

Aljbin Kurti: Oni vode hibridni rat, koji, kao što je dokazano u slučaju Ukrajine, nije zamjena za tradicionalni rat koji povijest poznaje, već je pripremna faza za njega. Dakle, veoma smo oprezni. Zabrinuti smo, ali ne plašimo se jer su naši državni mehanizmi na visini zadatka i po svom kvalitetu definitivno mogu izdržati ovakve intervencije.

Čak i u septembru prošle godine, kada su barikade prvi put podignute za vreme naše vlasti, dobro se sećam da su mnogi od onih Srba iz nelegalnih objekata Srbije koje plaća Beograd i odatle usmerava, a kada izađu u ulice se pretvaraju u kriminalne bande, bile su bliske Moskvi koliko i Beogradu, a često i više od toga.

Od ruske invazije i agresije na Ukrajinu imamo ovu pojavu kada su oni koji su iz Srbije učestvovali u ratovima u bivšoj Jugoslaviji sada ne samo srpski nacionalisti i šovinisti, već u isto vreme i poštovaoci despotskog predsednika [Vladimira] Putina i njegove pristalice.

Rusofili u Skupštini Srbije

Dakle, u velikoj meri Kremlj ne treba mnogo da dovodi ruske agente u Srbiju, iako ima, jer ima dosta srpskih dobrovoljaca koji se bave ovim poslom. Možda nam čak i ova merenja javnog mnjenja u Srbiji daju uznemirujuće činjenice da više od dve trećine Srba u Srbiji ima pozitivno mišljenje o despotskom predsedniku Putinu i da je, sa stare strane, podrška Evropskoj uniji pala na jedno- treće.

“Postoje sumnje u umiješanost ruskih agenata”

Radio Slobodna Evropa: Ima li konkretnih sumnji na infiltriranje ruskih agenata ili ljudi na Kosovo, posebno onih koji ostaju na severu zemlje nakon hapšenja koje je obavljena tokom vikenda?

Aljbin Kurti: Naravno da postoje sumnje, ali naša obavještajno-sigurnosna tijela prikupljaju podatke i tek onda djeluju tako što deportuju one za koje imamo osnovane sumnje, da ne govorimo o sigurnosti, jer i to spada u pravosudne organe. o ljudima koji su došli da se bore protiv naše republike, naše demokratije i naše bezbednosti.

Radio Slobodna Evropa: I prošle nedelje Kosovo je provelo vikend sa tenzijama. Možete li nam reći šta je bilo iza kulisa donošenja odluke o odlaganju rešenja o registarskim tablicama i ulaznim ispravama za državljane Srbije?

Postavljene su i barikade “da pucaju na vozila”

Aljbin Kurti: Iza kulisa tenzija od 31. jula bile su scene u Raškoj i Beogradu gde su održani pripremni sastanci za onih 11 [barikada], plus dve barikade, koje su podignute na severu Kosova.

Imali smo 11 barikada u različitim selima i još dvije barikade na mostovima na jezeru Ujman. I najmanje devet barikada je podignuto u roku od 10 minuta. Riječ je o organizaciji i pripremi koja ne može biti samo građanska, već je državna. To se skuhalo u Beogradu, koji više od mesec dana vodi kampanju da 1. avgusta na Kosovu počne takozvana “Oluja“, slična onoj u Hrvatskoj, i da na Kosovu sledi pakao.

Oni, svesni da 1. avgusta neće biti ništa slično, potpuno svesni da će biti samo jedan dokument koji će biti izdat građanima iz Srbije, ne Kosova, već [onima] iz Srbije koji dolaze sa dokumentima tamošnjih vlasti, izazvali su tenzija dan ranije imala je za cilj destabilizaciju Kosova i istovremeno ugrožavanje javnog reda i kršenja prava građana na slobodu kretanja.

Ove barikade koje su podignute 31. jula imaju novinu jer po svom karakteru nisu samo barikade za ometanje saobraćaja već i za pucanje na vozila koja dolaze. Dakle, na ovim barikadama je bilo naoružanih ljudi. Nije se radilo o barikadama sa civilima koji, jednostavno, ometaju slobodu kretanja. Radilo se o barikadama sa naoružanim ljudima, koji su barikadu postavili u takav položaj da je povoljno pucati na vozila ili ljude koji dolaze.

Od ovih 11 plus 2, ukupno 13 barikada 31. jula, imali smo na desetine teških kršenja zakona kojima se bave državni organi, a imali smo i 11 povređenih ili maltretiranih Albanaca.

Radio Slobodna Evropa: Međutim, četiri sata prije početka primjene odluka, izjavama za javnost pokazali ste da ste veoma odlučni da ove odluke provedete. Da li je bilo nečeg konkretnog, posebno u razgovorima sa međunarodnim faktorima, sa američkim ambasadorom, što ga je nagnalo da odloži sprovođenje odluka?

Aljbin Kurti: I visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku politiku i sigurnost (Žozep) Borelj i američki ambasador na Kosovu (Džefri) Hovenijer tražili su od nas da odgodimo implementaciju odluke za 30 dana, što je jednom ponovo potvrdio da je odluka ispravna. I, uvjeren sam da je i implementacija bila poštena.

Tokom 1. avgusta izdali smo 2.679 dokumenata na našim graničnim prelazima za građane koji su došli sa srpskim ispravama, a prosečno vreme izdavanja ovog dokumenta iznosilo je 20 sekundi.

Kosovo izdaje prve ulazno-izlazne dokumente za građane Srbije

U međuvremenu, kada pređete u Srbiju, ovaj dokument se čeka od 10 minuta do preko 1 sat, jer ponekad žele da vas obeshrabre da uopšte pređete granicu, da posetite rodbinu, na primer, u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, a ponekad žele da im daju novac da bi vas pustili da prođete.

Dakle, tu ima kašnjenja, nepravde i korupcije. U međuvremenu, na Kosovu postoji digitalna efikasnost. I bili su svesni da će se Kosovo još više dokazati kao država 1. avgusta.

Također su nas kritikovali međunarodni faktori da naša kampanja nije bila dovoljna. Vjerujem da smo vodili dobru kampanju. Da li je sasvim dovoljno? Možda nikad neće, ali mislim da nije izostala.

Ono što sam se složio sa međunarodnim, evropskim i američkim faktorima je da je postojala veoma velika kampanja dezinformacija, koju, istina, možda nismo dovoljno analizirali i bavili se njome.

Kampanja dezinformacija “izazvala je anksioznost i neizvjesnost” na sjeveru

Radio Slobodna Evropa: Jeste li to mogli predvidjeti?

Aljbin Kurti: Mogli smo da predvidimo pristup Beograda, ali možda ne i veličinu efekta. Pošto Srbi na Kosovu generalno gledaju televizijske medije u Srbiji i da se razumemo, drugi kanal RTK-a(javnog medijskog servisa Kosova) ne uspeva da prodre onoliko koliko srpski mediji, srpski građani na Kosovu, ali i građani Srbije u Srbiji su podvrgnuti na kampanju neviđene količine dezinformacija o tome šta će se dogoditi 1. avgusta. I, to je onda stvorilo mnogo straha, mnogo anksioznosti i mnogo nesigurnosti među njima.

Odlaganje koje smo napravili do 1. septembra, kada će se nastaviti implementacija, odnosno da će se ovaj broj od 2.679 povećati za one koji dolaze na Kosovo, ima veze sa svojevrsnom dodatnom osetljivošću Vlade Kosova za veliku zabrinutost međunarodnih demokratskih faktora za kampanju dezinformisanja Srbije.

Vjerujem da smo u sadašnjem kontekstu napravili pravo rješenje. Kasnimo 11 godina. Ako na ovih 11 godina dodamo još četiri sedmice da ojačamo našu poziciju, našu odluku uz još veću međunarodnu podršku, vjerujem da je vrijedna toga.

Srbija je 2011. u Briselu priznala da će izdati dokument, ali će to učiniti i Kosovo. Međutim, Srbija se tokom godina navikla na privilegiju koju joj je dalo Kosovo nesprovođenjem iste mere. A sada kada uspostavljamo reciprocitet, Srbiji se čini nepravednim. Zaista, ko je navikao na privilegije, jednakost im se čini nepravdom. To je situacija našeg odnosa sa Srbijom.

Na sastancima u Raškoj i Beogradu “planirane tenzije”

Radio Slobodna Evropa: Premijeru, spomenuli ste naoružane grupe koje su bile spremne da pucaju na masu. Da li je postojao rizik da te noći situacija preraste u oružani sukob na sjeveru?

Aljbin Kurti: Rizik je postojao zbog straha koji je uneo Beograd i zbog planova napravljenih u Raškoj i Beogradu. Dakle, sastanci u Beogradu i Raškoj su mesta i događaji na kojima se planira zatezanje situacije na Kosovu. Rizik nesumnjivo postoji, ali činimo sve da ga svedemo na minimum.

Radio Slobodna Evropa: Opozicija vas je kritikovala zbog odustajanja od odluke, rekavši da time ostavljate utisak da je sever van kontrole države. Kako na ovo odgovarate?

Aljbin Kurti: Ne mogu da kažem da država Kosovo ima kontrolu na severu Kosova kao iu drugim delovima. Ali, mogu da kažem da od 1999. godine, kada je Kosovo oslobođeno, do danas nikada nije bilo borbe protiv kriminala i korupcije, i aktivnosti i delovanja Kosovske policije kao ove godine, na severu Kosova.

Dakle, pojačavamo borbu protiv kriminala i korupcije, jer nelegalne strukture su i kriminalne strukture, to su i kriminalne bande. Dakle, ne borimo se protiv njih zato što su po nacionalnosti Srbi, već se borimo protiv njih zato što su prekršioci zakona, koji osim što imaju poternice na Kosovu, neki od njih su i na crnoj listi američkog trezora. Ali, u grupama koje hapsimo, u pojedincima koje hapsi naša policija, nisu svi Srbi.

Organizirani kriminal je međunarodni i multietnički. Ima i državljana drugih balkanskih zemalja, ali ima i kosovskih Albanaca. Dakle, mi ne ciljamo ljude prema nacionalnosti, već prema kriminalnoj aktivnosti.

Saradnja sa KFOR-om na zatvaranju ilegalnih puteva na severu

Radio Slobodna Evropa: Srpska Lista je saopštila da je tog dana i Milan Radoičić šetao barikadiranim ulicama severa. Kako je moguće da se osoba sa nalogom za hapšenje na Kosovu tako slobodno kreće po teritoriji Kosova?

Aljbin Kurti: Kosovska policija je zatvorila mnoge ilegalne puteve na severu Kosova. Međutim, ovdje nismo imali dovoljnu podršku međunarodnih faktora, a imamo i nelegalne puteve koji su ponovo otvoreni. Zato smo zainteresovani za što veću saradnju sa KFOR-om kako ne bi bilo ovakvih nelegalnih puteva. Ilegalni putevi su za ilegalne ljude, tako da ove puteve treba zatvoriti i nadam se da su međunarodni faktori, bezbednosni i odbrambeni faktori na Kosovu, naučili prave lekcije da više nemamo nelegalne puteve između Kosova i Srbije.

Želimo stvari koje su legitimne, legalne, dakle legalne, i tek onda slobodno kretanje i slobodno kretanje imaju smisla. Slobodno kretanje ilegalnim putevima nije slobodno kretanje, to je kretanje ilegalaca. I tu smo stavili naš glavni akcenat, ali morate imati na umu da i tu postoji veliki napredak.

Sada, sa velikim strahom, glavni kriminalac na severu Kosova tamo pravi bilo kakav pokret, ali se neuporedivo više zadržava u Srbiji, dok je pre nekoliko godina slobodno šetao Prištinom, a dočekao ga je čak i premijer. To je velika razlika u odnosu na prije nekoliko godina i morate shvatiti da neki ljudi postaju opasniji baš kad dođe kraj.

Radio Slobodna Evropa: U prethodnom intervjuu ste spomenuli da na Kosovu deluje oko 10 srpskih ekstremističkih organizacija. Koji su neki od njih i da li se zna da li je i njihova aktivnost povezana sa ovim tenzijama?

Aljbin Kurti: Neki od njih su javno aktivni na praznike kao što je 28. jun kada se obeležava Kosovska bitka iz 1389. Zatim su na verske praznike veoma aktivni i rade, ili kada postoje sukobi ili različite tenzije, jer sukob za za njih to je sloboda. Njima, u suprotnosti sa zakonom, situacija poput sukoba donosi im željenu slobodu, a aktivno se bave i društvenim mrežama. Mi se, sa svim kapacitetima koje imamo, borimo protiv njih, suočavamo se s njima. Ali, to su organizacije koje neću da imenujem a nose imena prinčeva iz srednjeg vijeka.

Dijalog, za obostrano prepoznavanje

Radio Slobodna Evropa: Vaš sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 18. avgusta već je potvrđen u Briselu. Koji je dnevni red ovog sastanka?

Aljbin Kurti: Nemamo zvanično saopštenje na dnevnom redu. Ali ono što smo razmijenili tokom komunikacije sa Žozep Boreljom, koji je i potpredsjednik Evropske komisije, jeste da trebamo težiti dijalogu za dogovor – ne dijalogu za dijalog, nego dijalogu za dogovor – da ovaj sporazum mora biti pravno obavezujući i pored toga, sporazum, koji čini potpunu normalizaciju, sa obostranim priznavanjem u središtu.

U tom smislu, zainteresovan sam da 18. avgusta otvoreno razgovaramo o sastavnim elementima opšteg okvira sporazuma koji želimo da postignemo dijalogom.

Vladine odluke “mi ne pregovaramo”

Radio Slobodna Evropa: Očekuje li se razgovor o najavljenim odlukama koje će stupiti na snagu u septembru?

Aljbin Kurti: Odluka Vlade Kosova od 29. juna ove godine u vezi sa nelegalnim registarskim tablicama iz vremena [Slobodana] Miloševića: KM, PE, PZ, DJA ,ĐA UR i GL, ali i u vezi sa dokumentom na granici prelaz je suverena odluka Vlade Kosova. Mi ne pregovaramo o odlukama Vlade.

Ali ono što moramo učiniti u dijalogu je da sporazum učinimo pravno obavezujućim. Tome služi dijalog. Nije dijalog da se raspravlja o odlukama Vlade Kosova. Mi, kao Vlada Kosova, odgovaramo Skupštini republike, građanima naše zemlje. U međuvremenu, odluke koje smo doneli nije trebalo doneti jer je Srbija trebalo da prestane da proizvodi nelegalne tablice mnogo ranije od vremena Miloševića.

Naime, od sredine januara 2018. Srbija više nije morala da proizvodi nelegalne registarske tablice. Proizvodnja ilegalnih registarskih tablica je takođe nezakonita iz ugla Srbije od sredine januara 2018. Međutim, Kosovo je u to vreme bilo potpuno pasivno. Vlada Kosova je u januaru 2018. spavala i umjesto da kaže da od 16.01.2018. nema PR i KM tablica na Kosovu, u to vrijeme [ljudi koji su bili na vlasti] su vjerovatno bili previše zauzeti lobiranjem da u martu 2018. pređu nepravednu demarkaciju sa Crnom Gorom.

Srbija “zavisna od Rusije”

Radio Slobodna Evropa: Dakle, za vas ovo pitanje nije predmet pregovora u Briselu?

Aljbin Kurti: Odluke Vlade Kosova su odluke jedne suverene države, koja je demokratska, za razliku od našeg severnog suseda, gde prema Transparency International, blago rečeno, imamo hibridni režim, što je neka vrsta eufemizma za autokratiju.

Da se mora pregovarati o pozicijama vlade, moralo bi se pregovarati o stavovima vlade autokratske države, a ne demokratske države kao što je Kosovo. A, kada uzmemo u obzir trenutni kontekst našeg kontinenta sa ovim strašnim ratom u Ukrajini nakon ruske invazije i agresije, mogu reći da je država Kosovo ne samo demokratskija od Srbije, već je i nezavisnija od Srbije.

Kosovo je nezavisnije od Srbije. Srbija zavisi od Rusije. Pedeset šest odsto naftne industrije u Srbiji je u vlasništvu Gasproma. Gazprom takođe ima glavni gasni basen u Srbiji.

Preko 60 odsto Skupštine Srbije je u okviru Grupe prijateljstva Srbija-Rusija. Imaju naoružanje iz Rusije, imaju vojne vežbe sa Rusijom, kulturno-istorijske veze su široke i duboke. Dakle, Kosovo je u tom smislu mnogo nezavisnija država od Srbije. Dakle, ne samo da smo demokratskiji od Srbije, nego smo i nezavisniji od Srbije. Zavisna je od Rusije.

Radio Slobodna Evropa: Može li se i hoće li se događaji od 31. jula izbjeći 1. septembra?

Aljbin Kurti: Učinićemo sve da ih izbegnemo, ali naravno zavisi od toga koliko će međunarodni faktori uspeti da odbiju Beograd u njegovom destruktivnom pristupu našoj državi, našem ustavnom poretku i slobodi i bezbednosti naših građana.

Radio Slobodna Evropa: Hajdemo i o sporazumu koji se smatra jednim od najproblematičnijih, a odnosi se na Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ima li pomaka ka formiranju ovog udruženja i gdje smo trenutno sa ovim sporazumom?

Aljbin Kurti: Kosovo ima Asocijaciju opština Kosova. Vjerujem da se tu sve može postići. Asocijacija Kosovskih Opština je izraz jedinstva naše zemlje i istovremeno je izraz naše brige za svaku potrebu koju opštine mogu imati.

Da li je Zajednica postala kompromis?

Dakle, ne verujem da postoji bilo koje pitanje koje opštine Kosova ne mogu da reše u Zajednici opština Kosova. Srbi sa Kosova nisu tražili jednonacionalno udruživanje, to je bio zahtev Beograda i nažalost ustupak mojih prethodnika.

Radio Slobodna Evropa: Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabriel Escobar rekao je da sada treba razgovarati o Asocijaciji i, prema njegovim riječima, postoji nekoliko evropskih modela koji se mogu slijediti za Asocijaciju. Postoji li model koji je vama prihvatljiv?

Aljbin Kurti: Razvojni modeli su svakako neophodni. Ako imamo, recimo, opštine na Šari, ili Prokletije kod Rugove, opštine kod rijeke Lepenac, ili opštine koje se odnose na geografske posebnosti, privredni razvoj opština, to je ono za šta sam ja zainteresiran.

Međutim, udruženja zasnovana na etničkim kriterijumima ne prolaze test Ustava Republike Kosovo i demokratskog univerzalističkog principa. Oni to ne prolaze. Dakle, ne bi trebalo da postoji asocijacija srpskih opština jer mi imamo taj etnički identitet, ako želimo dobro ovoj zemlji. A, kada se uzme u obzir da Beograd – paralelno sa zahtevom za jednonacionalno udruživanje – izjavljuje da nikada neće priznati Kosovo, pošto masakr u Račku nikada nije postojao – onda verujem da nema nikoga za koga bi kontekst nije jasan u kom živimo

“Plaćanje struje na sjeveru je dug, a ne poklon”

Radio Slobodna Evropa: Kosovo i Srbija su se već dogovorili da implementiraju energetski sporazum. Međutim, licencirana kompanija Društvo Elektro Sever je već nekoliko puta propustilo rokove za podnošenje nekih dokumenata. Kako ide implementacija ovog sporazuma?

Aljbin Kurti: Postoje dve stvari oko kojih smo se dogovorili sa Srbijom tokom moje Vlade. To je pitanje registarskih tablica, tako da nema privremenih tablica, a mi privremeno imamo te naljepnice na simbolima. I to se mora okončati, jer to nije trajno rješenje, nije evropsko rješenje.

Mi smo se oko toga dogovorili i mi kao Kosovo smo to sproveli. A, drugi (dogovor) koji smo dogovorili je početak obračuna električne energije utrošene na severu Kosova. To smo također implementirali. Trebalo je biti urađeno za dvije sedmice od Regulatorne kancelarije za energetiku koja je licencirala kompaniju na severu. I završeno je za dva dana. U međuvremenu, ni danas, posle mnogo, mnogo nedelja, kada je trebalo da nam bude dostavljen poslednji spisak potrošača na severu, Srbija to nije učinila.

Dakle, imamo dva sporazuma sa Srbijom, a Srbija ih ne sprovodi. Naša vlada, sadašnja vlada, ima dva sporazuma. U oba slučaja smo konstruktivni i odgovorni. Ono oko čega se dogovorimo, to i sprovodimo. Ali ni u jednom slučaju, Srbija nije konstruktivna i ne sprovodi, čak ni u smislu svrhe, a kamoli u praksi. Tako da ni ne kažu da hoće. I, ovo je zaista zabrinjavajuće. Smatram da bi međunarodni faktori, a posebno Brisel, trebalo da registruju, ukore i kazne Beograd zbog toga.

Nemamo mogućnosti u narednoj zimi da plaćamo za sever Kosova. Znam da ako presečemo sever Kosova u Mitrovici, u smislu snabdevanja električnom energijom, odmah bi počela kampanja za humanitarnu krizu na severu, što bi stvorilo povod za dve vrste intervencija.

Prvo, Srbiju treba više uključiti na sever, a drugo, postojeću energetsku mrežu na severu treba povezati sa Novim Pazarom.

Uvjeren sam da im je to namjera. Oni imaju za cilj da razdvojimo građane severno od Ibra na stanici u Mitrovici. Međutim, mi smo to već platili i ova naša uplata nije poklon. To je registrovani dug, da ne završimo na tom mračnom putu, a s druge strane da ne ugrozimo članstvo u ENTSO (Evropska mreža operatora prenosnog sistema za energiju). To je i razlog zašto smo to platili.

Ali, ova uplata koju smo izvršili, prvo je dug i nemoguće je izvršiti i za narednu zimu. Stoga je veoma važno implementirati postignuti dogovor.

‘Ne možemo više da plaćamo struju na sjeveru’

Radio Slobodna Evropa: Ali, u praksi, ako implementacija sporazuma ne uspe, da li to znači da je Kosovo ponovo u obavezi da plaća za stanovnike na severu. Koji su scenariji za izlazak iz ove krize?

Aljbin Kurti: Nemamo mogućnost da platimo u kasnu jesen i nadolazeću zimu, stoga, bez ikakvog oklijevanja, dogovor koji smo postigli moramo što prije, od jučer, implementirati. Kako da traže nove sporazume sa nama, a ne sprovode one koje smo mi već postigli za vreme naše Vlade? To pokazuje da Srbija nije za dijalog i dogovor jer nema primene.

‘Nemamo energetski kapacitet da pokrijemo decembarski vrhunac’

Radio Slobodna Evropa: Kako će se Kosovo suočiti sa energetskom krizom ove zime, osim sa problemom severa?

Aljbin Kurti: Činimo sve što je moguće, iu vezi sa Albanijom, ali i u nastojanju da se unapred dogovorimo sa moćnim međunarodnim ekonomskim operaterima u vezi sa uvozom koji će nam trebati i ove zime.

Jasno je da sa našom proizvodnjom, sa termoelektranama Kosovo A, Kosovo B, i sa obnovljivim izvorima, ne možemo pokriti vrhunac decembra i januara, a možda i drugih meseci. Stoga se trudimo da minimiziramo i količinu uvezenog i cijenu tog uvoza.

Radio Slobodna Evropa: Očekuje li se da će biti teška zima za kompanije i potrošače? Očekuju li se redukcije, šta se traži od građana za to vrijeme?

Aljbin Kurti: Možemo reći da će situacija postati teška u zimskoj sezoni, ali koliko će to biti zavisi od evropskih i globalnih okolnosti. Vidite kako poskupljenje, odnosno inflacija, i smanjenje snabdijevanja energentima, te preispitivanje energetskih politika čine čak i razvijene zemlje Evropske unije koje su decenijama ispred nas, a kamoli nas koji kao vi znate, mi još nemamo viznu liberalizaciju.

Njemačka ima krizu, Italija ima krizu. Vraćaju se na ugalj. Dakle, to je situacija bez presedana u nekim područjima, od pada Berlinskog zida, a u nekim područjima od Drugog svjetskog rata. Dakle, ono što zavisi od budućih situacija na našem kontinentu, i šta ćemo pretrpjeti, danas nije lako predvidjeti.

“Više smo u opasnosti od visoke cijene energije nego zbog nedostatka osnovnih namirnica”

Radio Slobodna Evropa: Isto, u Evropi se pominje moguća kriza hrane zbog situacije u Ukrajini. Kako se očekuje da se Kosovo nosi sa ovim?

Aljbin Kurti: Nadamo se da evropska ponuda žitarica, kao i cijene energenata, neće biti takve da će stvoriti najgoru situaciju na našem kontinentu od Drugog svjetskog rata. Ali takav mračni scenario sigurno zamišljaju u evropskim prestonicama i oni osmišljavaju svoju evropsku politiku. U stalnom smo kontaktu sa njima.

Ono što danas mogu da kažem je da, moji utisci i utisci moje Vlade, sa ministrima, analizama koje oni rade i tako dalje čime se bavimo, jeste da smo više u opasnosti od visoke cene energije nego od nedostatka osnovnih namirnica. Dakle, vjerujem da će visoke cijene energenata, posebno zbog ucjene zemalja Evropske unije ruskim gasom, biti teže podnošljive od nabavke osnovne hrane. Ali, opet, ne zna. Teško je govoriti o decembru i januaru u avgustu.

Radio Slobodna Evropa: U prošlom intervjuu ste nam rekli da očekujete da se konačni sporazum sa Srbijom postigne u okviru vašeg mandata. Da li i dalje tako mislite?

Aljbin Kurti: Mislim da čak i dalje, da u okviru ovog mandata postoje mogućnosti, volja i interes da se sprovede pravno obavezujući sporazum za punu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, u čijem središtu je međusobno priznanje. Dakle, postojanje Kosova je u redu, mi smo nezavisna, suverena i demokratska država. Ono što nije u redu je naš odnos sa Srbijom. Ovo je nenormalan odnos, koji bi trebalo da se normalizuje.