Izvor: Lapsi.Al

Aljbin Kurti je još jednom pokazao da kada se dijalog sa Srbijom, u Briselu, ne koristi kao odskočna daska za lične interese lidera, oni mogu učiniti mnogo za dostojanstvo svojih građana.

Nakon poslednjeg sporazuma, uz posredovanje SAD i EU, građani Kosova biće ravnopravno tretirani sa građanima susedne zemlje i tamo će moći da putuju sa svojim dokumentima.

Ovaj uspeh u uspostavljanju reciprociteta – koji je bio glavna reč Kurtijeve politike – treći je po redu za Vladu Pokreta Samoopredeljenja, nakon što je po prvi put zabrana održavanja srpskih izbora na teritoriji Kosova (mart 2022) i odbijanja održati referendum za svoje ustavne promene, u albanskim granicama (16. januara).

Ali, kada je počela bitka da se zaustavi ulazak automobila sa srpskim taksama na teritoriju Kosova – kao što je to činila i druga strana -. nisu svi tako mislili. Policija je 20. septembra prošle godine upala na granične prelaze Jarinje i Brnjak i naišla na oštre reakcije lokalnih Srba. I Beograd je žestoko reagovao, granici sa Kosovom su se približili avioni ruske proizvodnje, MIG 29, srpski tenkovi, pa čak i ruski ambasador. Situacija je postala napeta i sporazumno je dogovoreno da KFOR preuzme kontrolu.

Ovdje je mišljenje bilo podijeljeno. Dnevni kritičari Aljbina Kurtija napadali su ga da je preduzeo unapred dogovorene akcije sa međunarodnim saveznicima, da je bio avanturista koji je skočio u akciju ne znajući za kraj, da je narušio suverenitet tako što je ponovo predao severne granice međunarodnim trupama.

Drugi su mislili drugačije. Oni su napore vlade vidjeli kao male, ali hrabre korake da građanima vrati ono što im pripada. Tvrdili su da je ova vrsta politike raskid sa dosadašnjim praksama, kada su albanski lideri igrali ulogu dobrih momaka u Briselu, dobijajući bodove za sebe na račun interesa svojih građana.

Ista debata je ponovljena i sa odlukom od 26. juna o sprovođenju reciprociteta, što je, nakon povećanja tenzija od strane Srba, primoralo kosovsku vladu da je odloži za još mesec dana.

Ali danas, kada se na zajedničkoj granici između dve zemlje građanin Kosova tretira ravnopravno sa srpskim kolegom, lakše je razumeti ko je bio u pravu.

Gubitnička strana u ovom sukobu koncepata promenila je tezu i tvrdi da sadašnja vlast nije postigla ništa drugo do ponavljanje sporazuma koji su pre 11 godina potpisali Edita Tahiri i Stefanović.

Ali upravo tu leži velika razlika, da se ove godine aktuelna vlast uplela, odvela policiju na sever, lično rizikovala odnose sa međukomunalcima, da ono što pripada građanima ne ostane mrtvo slovo na papiru, kao što je ostalo za deceniju. I ono što je želeo postigao je.

Naravno, ovo stavljanje po strani dostojanstva svakog građanina Kosova samo je mali korak u dugom i nervoznom maratonu odnosa sa Beogradom. Ali to pokazuje da se stvari mogu pogurati, kada su na čelu ljudi koji su u stanju da stave svoju fotelju na kocku, bez preokupacije da budu ljubazni prema strancima, ali sa preokupacijom da održe obećanja koja su dali biračima.

Obično su na našem poluostrvu skrupule da ostaneš odan onima koji su ti verovali veoma retka pojava. Ali očigledno se to dešava na Kosovu. I možda zato danas govorimo o povratku na mjesto dostojanstva građana.