Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je tokom četvorogodišnje ruske agresije poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika, priznanje koje dolazi u trenutku pojačanih diplomatskih pritisaka i pokušaja da se rat privede kraju.

U intervjuu za francusku televiziju France 2, Zelenski je naveo da je to zvaničan broj stradalih profesionalnih i mobilisanih pripadnika ukrajinskih snaga, uz napomenu da se „veliki broj ljudi“ i dalje vodi kao nestao. Kijev i Moskva godinama su iznosili procene gubitaka druge strane, ali su detalje o sopstvenim žrtvama držali podalje od javnosti.

Prema istraživanjima BBC, potvrđena su imena gotovo 160.000 poginulih na ruskoj strani, dok zapadne obaveštajne procene, koje nije moguće nezavisno proveriti, ukazuju na još veće ukupne gubitke.

U isto vreme, američki predsednik Donald Trump predvodi inicijativu za okončanje rata koji je počeo potpunom ruskom invazijom 22. februara 2022. godine. Njegovi specijalni izaslanici, Steve Witkoff i Jared Kushner, drugi dan zaredom su u Abu Dhabi vodili razgovore sa ruskim i ukrajinskim pregovaračima. Witkoff je na mreži X poručio da su razgovori bili „detaljni i produktivni“, ali je naglasio da „značajan posao još ostaje“.

Ključna tačka sporenja ostaje teritorija. Moskva zahteva da Ukrajina ustupi preostali deo istočne industrijske regije Donbas, koji Rusija još uvek ne kontroliše u potpunosti. Trump često upozorava da „hiljade Ukrajinaca i Rusa svake sedmice nepotrebno ginu“, dok su stvarni razmeri stradanja i dalje predmet procena.

Poslednji put kada je Zelenski javno govorio o gubicima bilo je u decembru 2024, kada je naveo 43.000 poginulih. U međuvremenu, ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova registrovalo je više od 70.000 nestalih, uključujući vojnike i civile, ali bez javno dostupne strukture podataka. Informacije o žrtvama ostaju izuzetno osetljive jer direktno utiču na moral i političku stabilnost.

Širom Ukrajine, vojna groblja su sve brojnija, obeležena plavo-žutim zastavama i fotografijama vojnika u uniformama. Mnoge porodice i dalje se nadaju da su njihovi najmiliji ratni zarobljenici u Rusiji, iako se ne nalaze na zvaničnim listama, dok je pristup ruskim zatvorima za organizacije poput Crveni krst ozbiljno ograničen.