Ideja stara više od sedam decenija ponovo je izvučena iz ladice – i to u trenutku kada se bezbjednosne karte u svijetu ponovo miješaju. Španija je pozvala Evropska unija da krene ka formiranju zajedničke evropske vojske, kao snažne mjere odvraćanja i poruke da kontinent više ne želi zavisiti isključivo od drugih.

Španski ministar vanjskih poslova José Manuel Albares izjavio je da bi EU prvo trebala objediniti postojeće vojne kapacitete i integrirati odbrambenu industriju, a potom okupiti „koaliciju voljnih“ država spremnih na zajedničku odbranu.

„Jedinstveni napor bio bi daleko efikasniji od 27 odvojenih nacionalnih vojski“, poručio je Albares, priznajući da je pitanje spremnosti građana na vojno okupljanje legitimna dilema – ali da je kritična masa realnija na nivou Unije nego pojedinačnih država.

Izjava dolazi uoči vanrednog sastanka lidera EU u Briselu, sazvanog zbog pritisaka i poruka iz Washingtona, uključujući i nedavne prijetnje američkog predsjednika Donald Trump vezane za Grenland. Iako je Trump kasnije ublažio ton nakon razgovora s generalnim sekretarom NATO, Brisel očito ne želi čekati novu krizu.

Albares je naglasio da zajednička evropska vojska ne bi bila zamjena za NATO, već dodatni stub sigurnosti, uz jasno upozorenje: „Evropa ne smije biti prostor koji se može prisiljavati vojno ili ekonomski.“

Zanimljivo, ideja evropske vojske prvi put je lansirana još 1951. godine, kao odgovor na prijetnju Sovjetskog Saveza i strah od ponovnog naoružavanja Njemačke. Iako je tada propala u francuskom parlamentu 1954. godine, sada se vraća – u potpuno novom geopolitičkom kontekstu.

„Evropska odbrana bila je dio DNK Unije od samog početka. Na mojoj generaciji je da taj posao završi“, zaključio je Albares.

Poruka je jasna: Evropa razmišlja naglas, oružano i strateški. Pitanje je samo – da li je zajednička vojska EU istorijski zaokret ili početak novog razdora unutar Unije?