Posle prve godine drugog mandata Donald Trump, započetog 20. januara 2025, globalna scena deluje kao poligon bez pravila. Jedino što je predvidljivo jeste nepredvidivost — a jedina konstanta otvoreno gaženje normi koje su decenijama držale poredak na okupu.

Trump je vlast osvojio obećanjima o jačanju američke ekonomije, povratku proizvodnje i spoljnopolitičkom „neuplitanju“. U praksi, njegova politika izgleda kao mešavina vojnog, političkog i ekonomskog pritiska, bez obzira prema međunarodnom pravu i diplomatskim običajima. Kritičari tvrde da razara temelje sveta građenog posle 1945. — sveta čiji su arhitekta bile upravo Sjedinjene Države — kako bi nahranio sopstvenu viziju moći.

Prvi veliki šok došao je sa Gazom. Trump je javno izneo ideju da SAD „preuzmu upravljanje“ enklavom, uz preseljenje Palestinaca i transformaciju u „Gaza Rivijeru“. Plan je naišao na otpor većine sveta i ostao po strani, dok se u Gazi održava krhko primirje. Paralelno, Trump je pokazao prezir prema međunarodnoj pravdi uvođenjem sankcija tužiocima i sudijama Međunarodnog krivičnog suda zbog postupaka protiv Benjamin Netanyahu.

Ukrajina je dodatno ogolila njegov pristup. Od javnih trzavica sa Volodymyr Zelenskyy do obustave isporuka oružja i obaveštajnih podataka, poruka je bila jasna: teritorijalni integritet nije prioritet ako se kosi sa „dogovorom“. U isto vreme, Trump se priključio udarima na Iran operacijom „Midnight Hammer“, bombardujući nuklearna postrojenja — uz tvrdnje o „okončanju programa“ koje su eksperti brzo doveli u pitanje.

Na zapadnoj hemisferi, Trump je otvorio više frontova: Venecuela, Panama, Meksiko, Kolumbija, Kuba, Brazil — i šok za Evropu, Grenland. Carine su postale njegovo omiljeno oruđe: Kini su uvedene trocifrene stope, Brazilu 50 odsto zbog suđenja političkom savezniku, a Evropi pretnje zbog „otpora“ oko Grenlanda. Trgovina je pretvorena u batinu.

Kod kuće, stil „država — to sam ja“ ogleda se u talasu izvršnih uredbi, rezovima u javnim službama i tvrdoj imigracionoj politici, uz pretnje slanjem vojske u pojedine savezne države pozivanjem na Zakon o ustanku. Na spisku udara našli su se i Huti u Jemenu, kao i ciljevi u Nigeriji i Siriji.

Posle samo godinu dana, Trump se profilisao kao katalizator haosa. Njegovi kritičari kažu da veruje u maksimu „haos je lestvica“ — i da je spreman da je penje još tri godine. Pitanje koje visi nad svetom glasi: koliko je haosa dovoljno da se osvoji Nobel — i kolika je cena do tada?