Pripremio: Berzat Berzati,

Globalni odziv, prema medijskim izvorima, više od stotinu država već priprema komemoracije povodom prvog Međunarodnog dana sjećanja na genocid u Srebrenici. UN rezolucija, usvojena 23. marta prošle godine sa 84 glasa „za”, poziva vlade, parlamente i lokalne zajednice da 11. jul uvrste u zvanične kalendare sjećanja i javne obrazovne programe prenosi Kosova.info

U organizaciji civilnog društva, 11. jula u Prizrenu biti organizovan memorijalni defile. Cilj je podsticanja međugeneracijske solidarnost i regionalnu kulturu sjećanja, uz jasnu poruku da negiranje zločina nema prolaz.

Edukacija u učionicama

Rezolucija obavezuje članice UN-a da razviju nastavne materijale o genocidu u Srebrenici. Kanada, Nemačka, Holandija i Australija već su krenule s pilot-kursevima, a slični programi najavljeni su i u regionalnim školama od Skoplja do Zagreba. Time se otvara put da đaci širom sveta uče lekcije o istini, pravdi i prevenciji genocida.

Zajednička borba za istinu

Tri decenije nakon tragedije, porodice žrtava ostaju glas savesti. Njihov poziv na pravdu sada dobija globalnu platformu: od UN sedišta u Njujorku do lokalnih dvorana širom Balkana. Poruka je jasna—sećanje je naša odgovornost, a budućnost bez mržnje zajednički zadatak.

Početkom juna Majke Srebrenice provele su trodnevni boravak na Kosovu, započet u Prizrenu gde ih je ugostila zamenica premijera Emilija Redžepi, organizujući susrete s bosnjačkom zajednicom i lokalnim NVO-ima kao uvod u program sećanja.

Kulminacija posete usledila je 2. juna u Prištini, na Međunarodnom forumu „Women, Peace & Security“, kada im je predsednica Vjosa Osmani uručila Predsedničku medalju za zasluge, ističući njihovu trajnu borbu za pravdu kao globalni model civilne hrabrosti.

Ceremoniji je prisustvovao i ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković, koji je njihovu ulogu opisao kao „simbol dostojanstva u najtežim uslovima“, dok je Redžepi na panelu foruma naglasila da je institucionalna podrška Kosova borbi protiv poricanja genocida „strateški imperativ regionalne stabilnosti“.

Istovremeno, Organizacioni odbor u Potočarima najavio je da za ovogodišnji, jubilarni 30. memorijal očekuje „rekordan priliv delegacija na visokom nivou“, uz procenu da će skup privući više od 100 000 učesnika i posetilaca – od šefova država i vlada do parlamentarnih izaslanstava i međunarodnih institucija.

Među potvrđenim protokolarnim gostima su evropska šefica diplomatije Kaja Kallas, koja je već otvorila komemorativnu izložbu „Memento“ u zgradi EEAS u Briselu, kao i dvostranačka delegacija Kongresa SAD predvođena senatorkom Jeanne Shaheen, čime se obezbeđuje transatlantska politička vidljivost događaja.

Kosovo će, četvrtu godinu uzastopno, biti predstavljeno na najvišem nivou: nakon što je još 2021. zvanična delegacija iz Prištine (ministar odbrane Armend Mehaj, ministar administracije lokalne samouprave Elbert Krasnići i zamenica premijera Emilija Redžepi) prisustvovala sahrani identifikovanih žrtava u Potočarima, praksa kontinuiranog fizičkog prisustva državnog vrha nastavljena je i tokom mandata predsednice Vjose Osmani i premijera Albina Kurtija. Time Vlada Kurti II demonstrira političku doslednost koja je izostajala u ranijim sazivima, a dodatno je potvrđena prošlogodišnjom skupštinskom odlukom da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Ukratko, ovogodišnja komemoracija biće logistički najkompleksnija do sada — sa višeslojnim državnim i civilnim programima, globalnim medijskim pokrićem i jasnom porukom da se kultura sećanja institucionalizuje na svetskom, regionalnom i kosovskom nivou.