Jedanaest godina nakon što je 18. juna 2014. godine lokalna srpska zajednica ponovo postavila barikadu na mostu preko Ibra u Severnoj Mitrovici, poznatu kao „Park mira“, sećanja na taj dan i dalje otvaraju ključno pitanje: da li ovakvi protesti imaju simboličan karakter ili nastavljaju da podrivaju jedinstvo i stabilnost?

Tadašnji predsednik Severne Mitrovice, Goran Rakić, javno je potvrdio da je barikadu podigao u saradnji sa vladom Srbije, dok je predstavnik tadašnje vlade, Marko Đurić, bio prisutan tokom akcije. Kosovska policija, prema izvorima, nije intervenisala da spreči blokadu.

Analitičari ocenjuju da se mandati ovakvih barikada više ne mogu lako objasniti kao izraz lokalnog nezadovoljstva – one su pre pre svega potvrda paralelnog političkog autoriteta, koji stoji u direktnoj koliziji sa stabilizacijskim procesima.

Godine 2016, tačnije 14. avgusta, „Park mira“ je uklonjen u okviru sporazuma iz Briselskog dijaloga između Beograda i Prištine, uz podršku Evropske unije. Prethodno je prvobitna barikada postavljena 2011. godine.

Pitanja za premisiju:

Da li ovakve barikade, čak i kao simboli otpora, ruše napredak u regionu i porušenom poverenju među zajednicama?
Koja je stvarna funkcija „Parku mira“ – da li se koriste za podsećanje na segregaciju ili za promociju dijaloga?
U kojoj meri politički elite koriste ove akcije kao poluge za paralelnu moć?
Kada su institucije na Kosovu u pitanju, da li je uklanjanje barikade iz 2016. bio uvod u trajno rešenje, ili privremeni trik u institucionalnom manevrisanju?

U prošlosti su lokalne policijske snage površno reagovale, bez odlučnosti, što je samo pojačalo percepciju tzv. dvojne vlasti u Severnoj Mitrovici. Danas ostaje nejasno da li su institucije zaista sposobne da spreče buduće blokade – ili će novi izazovi osnažiti paralelne vlasti.

Kako se približavaju lokalni izbori i dalje integracije sa EU, odgovori na ova pitanja postaju ključni za ocenu trajnosti mira i sled događaja u severnom delu Kosova.