Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno je iskritikovao Fudbalski savez Srbije (FSS) zbog odluke da se utakmica kvalifikacija za Svetsko prvenstvo protiv Engleske ne odigra u Leskovcu, već u Beogradu. Prema njegovim rečima, odluka je doneta pod pritiskom engleske ambasade i drugih međunarodnih aktera.

„Za mene ljudi u Leskovcu nisu manje vredni od ljudi u Beogradu“, poručio je Vučić i dodao da je podrška na stadionu „Dubočica“ bila neuporediva s onom u glavnom gradu.

Englezi ne žele Leskovac – a ko ne želi realnost?

Vučić je ironično komentarisao i stav engleskih predstavnika:

„Šta me briga što Englezima ne ide u Leskovac?“ – uz dodatak da je odbio sve diplomatske pritiske, ali da je FSS popustio za svega nekoliko dana.

Ova promena lokacije izazvala je ogorčenje u južnoj Srbiji, gde je Leskovac postao simbol autentične, lokalne podrške nacionalnom timu.

Politički eho odluke – ko gubi teren?

I dok se kvalifikacije nastavljaju, sa utakmicama u Rigi i Beogradu, jedno pitanje lebdi nad političkom i sportskom scenom:

Ako je Leskovac žrtvovan za komfor Beograda i međunarodnih zahteva, koje su sledeće lokalne samouprave koje će vladajuća garnitura izgubiti – ne na terenu, već u svesti građana?