U jeku institucionalne blokade u Prištini, lider NISMA-e, Fatmir Ljimaj, otvoreno se pozicionirao kao glas razuma, nudeći tri poslanika svoje partije uključujući i njega u korist Pokreta Samoopredeljenje, kako bi se deblokirao rad Skupštine Kosova. Međutim, postavlja se ključno pitanje: Ako budu raspisani novi izbori – gde bi Ljimaj mogao politički da završi?

Strategijska pozicija Ljimaja

Ljimaj je jasno istakao da NISMA nije zainteresovana za učešće u izvršnoj vlasti, već da želi da ostane parlamentarni partner. Ova pozicija, iako formalno distancirana, zapravo predstavlja pokušaj političkog preživljavanja i stvaranja imidža državotvornog faktora bez direktnog upliva u raspodelu moći. U slučaju novih izbora, takav stav bi mogao rezultirati jednim od dva scenarija:

1. Predizborna koalicija sa Pokret Samoopredeljenje – Iako Ljimaj tvrdi da ne teži funkcijama, u kontekstu potencijalnih izbora i očekivane polarizacije, nije isključeno da NISMA pokuša da se prilepi uz Pokret Samoopredeljenje kroz tehničku ili lokalno orijentisanu koaliciju, kako bi prešla izborni prag.
2. Samostalni izlazak uz regionalnu retoriku – Drugi scenario je fokusiranje na opštine gde NISMA još uvek ima lokalnu infrastrukturu (kao što su Maljiševo, Suva Reka ili Orahovac bez Prizrena), računajući na mobilizaciju osnovnog jezgra. Međutim, uzimajući u obzir da je zakonski izborni prag za ulazak u Skupštinu 5%, što u praksi znači najmanje šest osvojenih mandata, samostalni izlazak bez jačih saveznika bio bi izuzetno rizičan.

Slabljenje strukture: Odlazak Zafira Beriše

Ozbiljan udarac NISMA zadao je bivši poslanik i jedan od osnivača u regionu Prizrena, Zafir Beriša, koji je napustio partiju i time dodatno oslablio njeno biračko telo. Beriša, koji je godinama bio ključni glas partije u južnom delu Kosova, sada nastupa samostalno i može dodatno fragmentirati glasove u bazama gde je nekada NISMA imala stabilan uticaj.

Ovaj raskol, pored simboličke štete, ima i ozbiljne praktične posledice – gubitak stranačke infrastrukture u jednom od najnaseljenijih regiona Kosova i pad u regionalnoj vidljivosti.

Politička kalkulacija bez učešća u Vladi

Ljimaj poručuje da „NISMA neće biti deo Vlade“. Međutim, takva pozicija ne isključuje model političkog trgovanja nakon izbora – podrška većini u zamenu za administrativne ili javne resurse u lokalnim sredinama. Ovaj model je već viđen više puta u kosovskoj političkoj realnosti i ne bi bio izuzetak ni sada.

Komunikacija sa svim stranama

Fokus Ljimaja na komunikaciju sa svim partijama jasno pokazuje da NISMA teži poziciji centrističkog posrednika. Međutim, u realnosti dvopolarnog političkog sistema (Pokret Samoopredeljenje vs PDK/LDK), takve male partije često gube na autentičnosti i nestaju sa mape ukoliko se ne opredele jasno.

Hipotetički ukoliko dođe do vanrednih izbora, Fatmir Ljimaj će morati da bira: ili će se strateški prikloniti pokretu Pokret Samoopredeljenje (bilo kroz predizbornu sinergiju ili postizborni dogovor), ili će pokušati da se nametne kao lokalni politički faktor. Međutim, posle odlaska Zafira Beriše i sve slabije stranačke mreže, prag od 5% za prelazak na centralni nivo deluje gotovo nedostižno bez ozbiljne koalicione strategije. Odluka o neučestvovanju u vladi deluje kao trenutna taktička izjava – Ljimaj zna da njegova politička relevantnost danas ne leži u broju glasova, već u tajmingu i spremnosti da se proda kao „rešavač kriza“.