Tri optužnice u samo dva meseca. Dva nova hapšenja prošle nedelje. A za četiri godine – svega dve zatvorske kazne zbog govora mržnje. To je bilans borbe protiv podsticanja verske i nacionalne netrpeljivosti u pravosudnom sistemu Kosova.

Od spaljivanja zastava i bacanja verskih simbola u reke, do uvreda na TikToku i grafita mržnje na zidovima – većina slučajeva završava uslovnim kaznama, novčanim globama ili pravnim relativizacijama. Sudovi traže konkretne posledice, dok stručnjaci upozoravaju: govor mržnje je nasilje na odloženom dejstvu.

Profesor novinarstva Alban Zeneli navodi da se na internetu govor mržnje sve više prihvata kao „normalan“, a institucije kasne s reakcijom. Istraživačica bezbednosti Adelina Hasani ističe da su žene, etničke manjine i LGBTIQ+ zajednica najčešće mete – i da je sve češći prelazak iz online uvreda u fizičke napade.

Zabrinjava i što sudovi zahtevaju dokaz o „narušavanju javnog reda“ da bi neko bio osuđen, čime je efikasno sankcionisanje gotovo onemogućeno.

U međuvremenu, nasilje nije samo pretpostavka. Od napada na infrastrukturu u severnom delu Kosova do ekstremističkih poruka na okupljanjima – posledice su stvarne. Retorika mržnje ne poznaje granice kada se ostavi bez odgovora.