Pripremio: Berzat Berzati,

Danas od 15 časova održaće se četvrti nastavak konstitutivne sednice Skupštine Republike Kosova, u atmosferi dubokih političkih neslaganja i bezbednosne neizvesnosti. Pokret Samoopredeljenje (LVV) ponovo će predložiti poslanicu Aljbuljenu Hadžiu za predsednicu Skupštine, iako je njena kandidatura u subotu propala sa samo 57 glasova – četiri manje od potrebnih 61.

Povezana vest:

Podsećanje na neuspešna tri prethodna pokušaja oslikava institucionalnu blokadu: nijedna od sednica nije uspela da prevaziđe ni prvu tačku dnevnog reda – verifikaciju mandata.

U utorak su poslanici PDK-a, LDK-a i AAK-a glasali protiv izveštaja privremene komisije, dok je u četvrtak sednica prekinuta usled potpunog izostanka koordinacije među parlamentarnim grupama.

U subotu je postignut simboličan napredak – posle konsultacija koje je sazvao predsedavajući Avni Dehari, izveštaj o verifikaciji mandata je izglasan jednoglasno, a poslanici su položili zakletvu.

Ipak, poslanici Srpske liste koja je glas srbijanske Vlade odbili da izgovore reč „zaklinjem se“, što je izazvalo protest poslanika Dimalj Baše iz LVV-a koji je zatražio da im se mandati ne priznaju.

Nova blokada usledila je kod tačke izbora predsednika Skupštine. Samoopredeljenje, kao najjača partija, ponovo je predložilo Hadžiu.

Od 61 potrebnog glasa, dobila je samo 57 – 48 iz LVV-a i 9 iz nevećinskih zajednica.
Protiv su glasali poslanici LDK-a (20), dok su tri poslanika NISMA-e bila uzdržana. Poslanici PDK-a, Srpske liste, Duda Balje i Adem Hodža nisu učestvovali u glasanju.

Politička dinamika podseća na period opozicione koalicije VLAN (Vetëvendosje – LDK – AAK – NISMA) iz 2014. godine, kada je, uprkos pokušajima da se politički suprotstavi PDK-u, Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja na kraju podržala upravo PDK i njene koalicione partnere, čime je opozicioni front dezintegrisan iznutra. Slični obrasci oportunističkih preokreta i danas podrivaju stabilizaciju parlamentarnog procesa.

Trenutna situacija ukazuje na mogućnost dublje institucionalne krize ako se u narednim danima ne postigne konsenzus o ključnim pitanjima konstituisanja. U političkom vakuumu koji traje sedmicama, parlament funkcioniše bez izabranog rukovodstva, dok se paralelno povećavaju tenzije između stranaka i predstavnika zajednica.