Predsjednik opozicionog LDK-a Ljumir Abdidžiku i potpredsjednica opozicionog PDK Vljora Čitaku nastavljaju sa optužbama na račun Vlade i Republičkog premijera Aljbina Kurtija, sa jakom amnezijom ko je zapravo odgovoran za potpisivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, nešto manje od nedelju dana nakon informacije da su obe strane(Kosovo i Srbija) prihvatili Evropski plan za dijalog. Abdidžiku tvrdi da je napravljena istorijska grešku kada se Kurti složio sa sadržajem tog dokumenta, dok je Ćitaku pak kaže da je došlo do degradiranja procesa.

Kako se približava 18 mart veći deo opozicije povećava dozu optužbi na račun premijera Aljbina Kurtija.

Na sastanku opozicionog LDK-a u Gnjilanu je Abdidžiku rekao je da je pristanak na sadržaj ovog dokumenta najveći ustupak koji je Kosovo napravilo i okvalifikovao ga kao istorijsku grešku.

„’Bez pristrasnosti prema statusu’ – tako počinje Kurtijev dogovor sa Vučićem. Ova statusno neutralna formulacija u preambuli najveći je ustupak ikada napravljen u procesu dijaloga. On izjednačava srpsko odbijanje nezavisnosti sa samim činom proglašenja nezavisnosti. Čak je i sporazum u fusnoti imao referencu na tumačenje naše nezavisnosti od strane Međunarodnog suda pravde. Ovo je istorijska greška”, rekao je Abdidžiku

U međuvremenu, potpredsednica Demokratske stranke Vlora Čitaku je u intervjuu za kosovski medij na albanskom jeziku Kosovapress rekla da je Kurti degradirao dijalog sa Srbijom i napravio pogrešne računice u ovom procesu.

“Sada ćemo imati novi status quo, premijer je napravio pogrešnu računicu, mislio je da će ponovno otvaranje starih sporazuma promijeniti format dijaloga i rezultat. Ali, nažalost, on je to samo degradirao i danas imamo sporazum koji će doneti novi status, ali ne završava proces dijaloga sa Srbijom”, tvrdi ona.

Premijer Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić usmeno su se u ponedeljak u Briselu saglasili sa Evropskim planom za dijalog. Prema Kurtu, njegov sadržaj pruža de fakto priznanje države Kosovo.

Abdidžku i Čitaku su takođe izneli optužbe o delovima Evropskog plana koji se odnose na proširenje nadležnosti opština sa srpskom većinom.

„U dogovoru sa neutralnošću prema statusu i prevazilaženju prošlosti kao vrednosti, premijer Kosova je otvorio dvoja opasna vrata za zemlju. Prvi se odnosi na jednu upravljačku organizaciju koja je više od udruženja. Drugi dok sa političkim statusom Srpske pravoslavne crkve Srbije. Pogledajte probleme u susjednim zemljama da biste razumjeli razmjere ovog propusta”, rekao je.

Čitaku je u međuvremenu rekla da član sedam Evropskog plana otvara sveobuhvatni paket predsednika Ahtisarija, na kome je izgrađen ustavni i pravni poredak na Kosovu. S tim u vezi, on je rekao da govori o autonomiji za Srbe na Kosovu.

„Drugi, novi element bilo je pitanje Srpske pravoslavne crkve Srbije. Verujemo da je ovo pitanje veoma dobro rešeno paketom predsednika Ahtisarija i postojećom zakonskom infrastrukturom na Kosovu. Tendencije su da se stvori etnicitet sličan onome što smo vidjeli u Crnoj Gori, jasno je da je premijer saglasan po tom pitanju“, rekla je ona i osvrnula se na još jednu stvar. “Tačka 11 govori o implementacionom aneksu i jasno je da su se strane i po ovom pitanju dogovorile… Autonomija prevazilazi Asocijaciju, nema sumnje. Za implementaciju sporazuma za Udruženje postoji poseban član u dokumentu”.

Asocijaciju opština sa srpskom većinom prihvatio je 2013. godine bivši premijer Hašim Thači, koji je predvodio PDK. U međuvremenu, principe na osnovu kojih će se Asocijacija osnovati 2015. godine potpisao je bivši premijer Isa Mustafa, i LDK, nakon čije ostavke je Abdidžiku postavljen na čelo stranke.

Izvještavajući o dijalogu u Skupštini, premijer Kurti je dan ranije rekao da najveće poteškoće u suočavanju s Vučićem uzrokuju ustupci koje su u tom procesu napravile vlade predvođene PDK i LDK.