Izvor: RSE

Predvod i adaptacija: Berzat Berzati

Viši savjetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole rekao je da “Kosovo mora ispuniti sve obaveze u okviru dijaloga, uključujući formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom ZSO” i da očekuju da će “Vlada Kosova dati par predloga na stolu”.

Ovo je rekao 11. decembra u razgovoru sa novinarima u Prištini.

Smatramo da je ZSO hitno pitanje, to je hitno pitanje na dnevnom redu dijaloga, dobilo je još veći značaj nakon nedavnih događaja na sjeveru.

rekao je Šole.

On je dodao da SAD ne podržavaju ništa što liči na (Manji BiH entitet) Republiku Srpsku

Ne tražimo od Kosova da podrži bilo koji sporazum koji nije u skladu sa Ustavom(Kosova) i odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine.

rekao je.

Vjerujemo da smo u kritičnom trenutku. Smatramo da Kosovo i Srbija treba hitno da se uključe u dijalog koji vodi Evropska unija, koja radi na sveobuhvatnom sporazumu za normalizaciju odnosa usredsređenog na međusobno priznavanje.

rekao je on.

Šta predviđa ZSO?

Očekuje se da će Zajednica opština sa srpskom većinom okupiti deset opština na Kosovu naseljenih srpskom većinom: Severna Mitrovica, Klokot, Parteš, Ranilug, Gračanica, Zvečan, Zubin Potok, Novo Brdo, Leposavić i Štrpce.

Prema ugovorima, ZSO ima za cilj da zastupa kolektivne interese ovih opština, posebno u oblasti prosvete, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja, kao i privrede.

Sporazum za ZSO iz 2013. godine navodi da će ona biti stvorena sa svojim statutom i strukturama, na osnovu statuta Zajednice Kosovskih Opština.

Takođe se navodi da će Udruženje vršiti i druge dodatne odgovornosti, u zavisnosti od toga kako ih delegiraju centralne vlasti i da će imati ulogu predstavljanja kod centralnih vlasti.

Prema Sporazumu o principima osnivanja ZSO iz 2015. godine, osnovni ciljevi ZSO su:

• Ostvarivanje pune kontrole razvoja lokalne privrede;
• Ostvaruje kompletan izgled u oblasti obrazovanja;
• Vrši punu kontrolu nad unapređenjem lokalne primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite;
• Vrši punu kontrolu nad koordinacijom urbanog i ruralnog planiranja;
• Odobrava mere za poboljšanje lokalnih uslova života za povratnike na Kosovo;
• Razvija, koordinira, olakšava istraživačko-razvojne aktivnosti; promoviše,
• Širi i zastupa pitanja od zajedničkog interesa za svoje članove i predstavlja ih, uključujući centralne vlasti;
• Uspostavljaju odnose i sklapaju sporazume o saradnji sa drugim zajednicama opština, domaćim i međunarodnim i dr.

U okviru dijaloga, Kosovo i Srbija postigli su dva sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Ali premijer Republike Kosova, Aljbin Kurti, izjavio je da je protiv jednoetničkog udruženja.

Pored američkih diplomata, od Kosova su zatražile i evropske diplomate da sprovede dogovore postignute u Briselu u vezi sa ZSO.

Američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar ranije je izjavio da će se za nju naći “alternativni partneri”, ako Vlada Kosova ne stvori ZSO.

Escobar je bio prisutan na sastanku sa novinarima 11. januara i na pitanje o alternativnim partnerima pomenuo je civilno društvo, multietničke grupe, institute, koji bi, prema njegovim riječima, mogli pomoći u stvaranju ideja za osnivanje ZSO, a da to ne utiče na zakona i Ustava Kosova.

Escobar: Bez rješenja za ZSO, postojat će kontinuirani ciklus krize

U međuvremenu, Šole je rekao da SAD vjeruju da je dijalog najbolje sredstvo za Kosovo da osigura svoju punu evropsku i evroatlantsku budućnost.

Šole je rekao i da je njihova poruka Prištini i Beogradu da izbegavaju provokativne akte i da rade na deeskalaciji situacije.

Da li je dogovor između Kosova i Srbije blizu?

On je dodao da SAD žele da potroše svoju diplomatsku energiju na rad ka evroatlantskoj budućnosti Kosova, a da bi Vašington želeo da troši manje energije na upravljanje krizama.

Upitan o narednom sastanku u okviru dijaloga premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, on nije naveo datum, ali je rekao da do tog sastanka treba da dođe “što je pre moguće”.

Godina dinamike dijaloga Kosovo-Srbija

Šole je rekao da je ono što je čuo tokom sastanaka u Prištini “snažna želja Vlade Kosova da se smisleno angažuje u ovim razgovorima”, i dodao da će SAD učiniti sve što mogu da pomognu u njihovom olakšanju.

On nije želeo da govori o rokovima za postizanje konačnog sporazuma između Kosova i Srbije.

Američki zvaničnik je dodao da odnosi SAD sa Kosovom “ostaju veoma jaki”, te da je njihova vizija zemlje “multietničko, nezavisno, suvereno, sigurno i demokratsko Kosovo”, dodajući da su za punu integraciju zemlje u evropske i evroatlantske strukture”.

Kao i SAD, Kosovo je takođe raznoliko, multietničko društvo i verujemo da raznolikost čini naše zemlje jačima. Verujemo da Vlada Kosova treba da slavi tu raznolikost i da uspostavi politike koje donose uspeh svim Kosovarima, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.

rekao je.

Šole je rekao da to treba slaviti zbog svega što je Kosovo postiglo tokom godina, ali je dodao da će “doći mnogo izazova”.

Ne želimo da sve što je postignuto vidimo uzaludno i ne želimo da vidimo taj veliki potencijal, za koji mislim da je stvaran, neostvaren.

dodao je.

Prije sastanka sa novinarima, Šole se sastao sa institucionalnim liderima Republike i opozicionim političkim partijama na Kosovu.

Evropski plan, tema sastanka Kurti-Šole

Proces dijaloga, evropski plan i odnosi između Kosova i Srbije bili su među temama razgovora premijera Kosova Aljbina Kurtija i Šolea.

Šta predviđa francusko-njemački plan?

Ovo je navedeno u saopštenju kabineta premijera Republike od 11. januara.

Naglašena je potreba za aktivnim i konstruktivnim angažovanjem u dijalogu i za intenziviranjem napora ka punoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije uz međusobno priznavanje u centru.

navodi se u saopštenju.

Osmani-Sadriu: Povećana posvećenost SAD, odlučujuća za dijalog sa Srbijom

Prije sastanka sa premijerom Kurtijem, Šole, koji je svoju posjetu Kosovu započeo u srijedu 11. januara, susreo se s predsjednicom Kosova Vjosom Osmani-Sadriu.

Na sastanku je predsednica Osmani-Sadriu, kako se navodi u saopštenju za javnost, rekla da je pojačano angažovanje SAD u dijalogu sa Srbijom “odlučujuće da se obezbedi uspešan rezultat za dobrobit građana Kosova”.

Ona je ponovila stav da konačni sporazum sa Srbijom treba da bude zasnovan na međusobnom priznanju.

Kosovo je spremno da nastavi, uz punu posvećenost, da bude konstruktivna stranka, koordinirana sa SAD, dajući predloge koji doprinose postizanju takvog sporazuma.

rekla je Osmani-Sadriu.

Šole i Osmani-Sadriu su, kako je saopšteno iz Predsedništva Kosova, razgovarali i o dešavanjima u regionu i svetu, a ona je rekla da uz podršku Rusije “Srbija nastavlja da bude destabilizujuća sila i pretnja održivom miru u regionu”.

Američki zvaničnik se sastao i sa predstavnicima Srpske liste. Potpredsednik ove stranke Dalibor Jevtić je na društvenoj mreži Fejsbuk rekao da je na sastanku bilo reči o aktuelnoj političko-bezbednosnoj situaciji.

Ova poseta visokog američkog zvaničnika dolazi u vreme novih međunarodnih napora da se ubrza proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Savjetnika Stejt departmenta. na sastanku sa Osmani-Sadriu i Kurtijem, pratio je i američki izaslanik za zapadni Balkan Gabriel Eskobar.

Ranije, 11. januara, Šole je stigao u Skoplju u Sjevernoj Makedoniji.

Šoleova poseta Kosovu dolazi nekoliko nedelja nakon napete situacije na severu Kosova, koja je kulminirala postavljanjem barikada od strane grupa lokalnih Srba na severu države, zbog hapšenja bivšeg policajca iz zajednice kosovskih Srba.

Nakon Kosova, visoki američki zvaničnik boraviće u Srbiji 12. januara.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, dan uoči Šoleove posete Beogradu, rekla je da se očekuje da će se na stolu naći obećanje SAD da će formiranje ZSO početi pregovori u januaru.

Ovo bi bilo jako dobro, bila bi implementacija Briselskog sporazuma”, rekla je ona za komercijalnu prorežimsku srbijansku televiziju Pink.

Kurti: Ne postoji garancija za osnivanje ZSO

Kosovo i Srbija su u dijalogu uz posredovanje EU od 2011. Rečeno je da proces ima za cilj da se završi pravno obavezujućim sporazumom.

Priština traži da sporazum uključuje uzajamno priznanje, dok Beograd insistira na kompromisnom rešenju, ne precizirajući o kakvom se kompromisu tačno radi.

Srbijanskii šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija ima tri crvene linije u vezi sa Kosovom: svaki postignuti dogovor mora da se primeni, nepriznavanje nezavisnosti Kosova i garantovanje bezbednosti Srba koji žive na Kosovu.