Autor: Jefrey H, Fisher, Izvor: The Defensepost

Prevod i adaptacija: Fatir Berzati

Penzionisani američki pukovnik Džefri H. Fišer je u autorskom tekstu izneo četiri predloga NATO-u koje bi trebalo da preduzme u odnosu na Srbiju, posle nedavnih dešavanja na severu(Kosova). Prema njegovim rečima, Srbija i Vučić znaju samo jezik snage, a kada vidi slabost bude zadovoljan.

Sankcije i snažne diplomatske izjave više ne bi trebalo da budu glavne akcije kada se odgovara na eskalirajuću retoriku Srbije.

Iako se čini da je Srbija počela da deeskalira tenzije na Balkanu, poslednjih nekoliko nedelja bile su neke od najintenzivnijih u regionu više od decenije.

Srbija je prebacila tešku vojnu opremu na svoju južnu granicu sa (Republikom)Kosovom, a predsednik (Srbije) Aleksandar Vučić je na toj istoj granici posetio svoje napred raspoređene trupe.

Da budemo jasni, Vučić često koristi Kosovo radi svrsishodne političke dobiti, ali nikada nije eskalirao tenzije do ovog nivoa. Njegovi postupci su natjerali stotine (ako ne i više) stručnjaka da se jure u nadi da će odgovoriti na pitanje:

Šta se može učiniti da se situacija deeskalira i spriječi novo Balkansko krvoproliće?

Nažalost, većina odgovora je kreirana kroz brigu/odbrambenu prizmu. Ako ti stručnjaci razmisle o tome da situaciju sagledaju kroz oportunističku prizmu, mogli bi otkriti da je predsednik Vučić Zapadu dao divan poklon koji se ne sme zanemariti.

Prvo što se najviše nauči o Srbiji i Vučiću je da je mnogo veća verovatnoća da će deeskalirati kada se suoče sa snagom, a on skoro uvek uživa u slabosti.

Kako je situacija eskalirala, NATO i Zapad su grozničavo raspravljali o povećanju kosovskih snaga NATO-a, brzom poboljšanju svog teškog naoružanja, ubrzavanju diplomiranja Kosovskih snaga bezbednosti u pravoj vojsci ili lobiranju kod drugih nacija da priznaju Kosovo.

Beograd (i po punomoćju Moskve) je verovatno već očekivao ove poteze i sa uživanjem posmatrao Brisel dok jede kokice.

Iako je sporan, sledeći drugačiji pristup u ophođenju sa Srbijom.

Ako NATO traži opcije koje će privući Vučićevu pažnju, možda će želeti da preduzmu velike diplomatske napore u Briselu, postignu konsenzus i saopšte Beogradu sledeće:

1. ABL (Nema više: Administrativna granična linija nego Granica).

Zemlje NATO-a više neće koristiti izraz “ABL” (Administrativna granična linija). Od sada će se ABL nazivati „granicom“ Od Rezolucije Ujedinjenih nacija iz 1999. godine, podela između Srbije i Kosova se naziva ABL, delimično da bi se obezbedio sporazum Beograda u vezi sa okončanjem rata. U svim prepiskama NATO-a, kao i bilo kakvom angažmanu sa Srbijom, termin je obavezan jezik.

ABL je napravljen prije više od dvije decenije kao moneta za pregovaranje za osiguranje mira. Termin je služio svojoj svrsi, ali više nije relevantan.

2. ‘So Called’ (Nema više Tzv.)

Zemlje NATO-a više neće odgovarati niti se obraćati novinarima, vladama ili entitetima koji Kosovo nazivaju „takozvani region“.

Slično kao i ABL, ovako su Srbija, Rusija i drugi kvalifikovali Kosovo ne samo u diplomatskom angažmanu već iu štampi ili javnim izjavama.

To traje dve decenije od rata na Kosovu 1999. Ova fraza je sofomorni diplomatski trik koji je odavno izlizao dobrodošlicu.

3. Institucije na Kosovu (Nema više IIK)

Zemlje NATO-a više neće koristiti termin „institucije na Kosovu“ (IiK) kada se odnose na vladine strukture Kosova.

IiK je dugotrajni samonametnuti izraz koji se koristi u NATO-u da umiri Srbiju. Prošlo je svojim tokom.

4. Protuprijetnja

Na kraju, NATO jasno poručuje da ako Srbija želi da zvecka sabljama kao ostrvo u NATO moru, neka to uradi.

Međutim, Zapad više neće smirivati njeno razdražljivo, djetinjasto ponašanje. Dalja eskalacija Srbije samo će dovesti do ubrzanja članstva Kosova u NATO-u zajedno sa Finskom i Švedskom.

Sticanje konsenzusa

Razumljivo, profesionalnim diplomatama upoznatim sa tenzijama između Srbije i Kosova, postizanje konsenzusa oko ove četiri izjave je „nemoguće“.

Unutar NATO-a, četiri zemlje — Grčka, Slovačka, Španija i Rumunija — tek treba da priznaju Kosovo. Razlog su domaći problemi i nikako na strahu ili afinitetu prema Srbiji i njenim saveznicima.

Bit će potrebna znatna količina diplomatskog uvjeravanja kako bi se pridobila podrška nepriznatih nacija i spremnost da potroše određeni politički kapital od svojih izabranih zvaničnika.

Srećom, Vučićevi najnoviji postupci su možda pružili nove argumente koji bi pomogli da se te nacije ubede.

Prilika

Vučićeva nedavna eskalacija sukoba izazvala je otrežnjujuće rasprave u salama sedišta NATO-a i u prestonicama. Iako nijedna članica NATO-a (uključujući četvoricu koje još nisu priznale nezavisnost) ne želi dodatni sukob u Evroaziji, posebno u odnosu na rat u Ukrajini, Vučić je upravo to zapretio.

Ova činjenica bi trebala poslužiti kao temelj debate u pokušajima pokretanja četiri nepriznate nacije. Uz brojne druge diplomatske šargarepe i motke, postoji mogućnost da ova četvorka uđu u konsenzus oko ovih izjava, što je korak daleko lakši od nacionalnog najave potpunog priznanja Kosova.

Iako je verovatnoća pobede možda mala, Vučićeva nedavna preopterećujuća batinom je pružila priliku. Diplomatski diskurs koji snažno reaguje na Srbiju dok napreduje na Kosovu vredan je napora, posebno sa postojećim regionalnim bezbednosnim izazovima u Ukrajini.

Čak i ako diplomatski napori propadnu, u Beograd će biti poslata poruka; koji čak i Vučić može da razume.

Za većinu zemalja NATO-a, sankcije i snažne diplomatske izjave više neće biti glavne akcije kada se odgovara na eskalirajuću retoriku Srbije.

Odgovor će biti nastojanja da se unapredi legitimitet Kosova, i to je nešto što će bockati Vučića lično, profesionalno i politički.

Osim toga, Džef je služio kao službenik odbrane u američkim ambasadama u Austriji i na Kosovu. Džef živi u Austriji sa magisterijem na Univerzitetu nacionalne odbrane. On je nagrađivani autor LIVE RANGE i BALKAN REPRISAL, obe dostupne na Amazonu.

Stavovi izraženi u ovoj publikaciji su stavovi autora i ne odražavaju nužno zvaničnu politiku ili stav Ministarstva odbrane ili američke vlade. Javno objavljivanje ove publikacije od strane Ministarstva odbrane ne podrazumijeva odobrenje Ministarstva odbrane ili činjeničnu tačnost materijala.

Stavovi i mišljenja izneseni ovdje su stavovi autora i ne odražavaju nužno urednički stav The Defence Posta.