NajnovijeSvijet

Balkanske zemlje ne proizvode dovoljno struje, međutim samo Kosovo sa restrikcijama

Kosovo je jedina zemlja na Balkanu koja je od ponedeljka počela sa restrikcijama struje, 6 sati sa strujom i 2 bez. Ukoliko Kosovo nema proizvodni kapacitet iznad 70 odsto za svoje potrebe, zemlje regiona, Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora i Srbija ne zadovoljavaju svoje potrebe za unutrašnje tržište više od 70-80 odsto i još uvele ovu mjeru, odnosno nema bilo kakvih trenutnih ograničenja ili smanjenja potrošnje u njihovim zemljama.

U Sjevernoj Makedoniji, prema podacima Agencije za statistiku, 75,5 posto domaće potrošnje pokriva proizvodnja. Isto tako, 70-75 posto potreba za električnom energijom proizvodi se u Albaniji.

Zbog vraćanja buke generatora nakon mnogo godina na Kosovu zbog početka nestanka struje, bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu kao krivce za redikciju vidi aktiviste civilnog društva. I da su “balkanska mafija” i tzv. ekološke patriote učinile su sve da Kosovo ne bude energetsko nezavisno.

Grdžaljiu tvrdi da neko mora biti odgovoran za stagnaciju razvoja energetike na Kosovu.

„Energetsku bitku na Kosovu dobila je balkanska mafija u odnosu na: London, Banjaluku, Beograd, Tiranu i Prištinu koji su transformisali Kosovo uprkos tome što ima rekordne rezerve uglja. Ovome se pridružilo civilno društvo ili takozvani ekološki patrioti, koji su zaista učinili sve da Kosovo ne bude energetsko nezavisno.

Ako niste energetski nezavisni, ne možete biti ekonomski razvijeni?

Najveći paradoks je da se Kosovo graniči sa zemljama Zapadnog Balkana, gde Sjeverna Makedonija proizvodi 600 MWh električne energije na ugalj, Crna Gora proizvodi skoro 300 MWh struje na ugalj, Srbija proizvodi skoro 5.800 MWh sati struje na ugalj, a Bosna i Hercegovina blizu 3 hiljade MWh.

I postavlja se pitanje da li privredu Kosova treba viktimizirati i uništavati za “sredstva koja civilno društvo zarađuje” da lobira protiv izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, a mi danas zavisimo od uvoza. Dakle, treba li Kosovo biti izolovano zidom od ugljen-dioksida svih onih termi i elektrona koji dolaze na Kosovo. Verujem da je vreme kada neko treba da preuzme odgovornost za stagnaciju razvoja energetike na Kosovu za ovu alarmantnu situaciju”, kaže on.

Gërxaliu kaže da su za razliku od Kosova, države u regionu uspele da upravljaju situacijom energetske krize i da nemaju trenutna smanjenja.

„Dok su ekološki patrioti na Kosovu protiv uglja, Srbija i Severna Makedonija takođe nude mogućnosti za nabavku uglja i izvoz električne energije na Kosovo. Ako država ima sve te prirodne resurse i zavisi od uvoza, neko joj daje račune i odgovornost. Dakle, sve dok imaju proizvodne kapacitete, lakše im je upravljati situacijom i nemaju smanjenja. Ali, najveća briga je što je Kosovo došlo pred završen čin, ima samo dve alternative, ili da enormno poskupi struju, koja danas na međunarodnom tržištu iznosi oko 450 evra po MWh, ili da krene sa restrikcijama. A ako budemo imali redukcije u avgustu, kakvi će biti novembar i decembar“, pita se Grdžaljiu.

I nastavlja o proizvodnim kapacitetima Kosova i država u regionu. Zbog remonta nekoliko blokova, KEK-a ovih dana nije u mogućnosti da proizvodi više od 507 MWh.

„Kosovo, Albanija i Sjeverna Makedonija proizvode najmanje 70 do 80 posto svojih potreba za svoja tržišta, ali Kosovo se trenutno suočava sa krizom, jer su termoelektrone Kosova A i B u remontu i zbog toga se teško odvija proizvodnja, a to povećava kosovsku zavisnost od uvoza.

Kako se navodi u saopštenju KOSPT-a, do stabilizacije situacije ostaju na snazi ​​instrukcije za ograničenje snabdevanja, što podrazumeva obezbeđivanje električne energije neophodne za pokrivanje potrošnje od strane odgovornih operatera na tržištu: Dve privatne turske kompanije za snabdevanje Struje KEDS i KESCO.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort