KOSOVONajnovijeTop Vijesti

Najgori pasoš posle Ruskog i Bjeloruskog u Evropi: Zašto Kosovo još uvek čeka bezvizni režim ka EU?

Prevod i adaptacija: Fatir Berzati/Kosova.info

Dok većina ljudi u Evropi i na zapadnom Balkanu može jednostavno da spakuje kofere, pasoš, kupi kartu i otputuje na željeno odredište na letovanje po izboru, građani Kosova nikada nisu imali tu privilegiju.

Gotovo dva miliona ljudi koji žive u najmlađoj evropskoj državi umjesto toga moraju izdržati naporan, dugotrajan i skup proces podnošenja zahtjeva za vizu za EU i šengenski prostor.

Uprkos obećanjima iz Brisela, Kosovo ostaje jedina zemlja u kontinentalnoj Evropi, osim Rusije i Bjelorusije, van bezviznog režima EU, koji omogućava onima izvan bloka da uđu u šengenski prostor na 90 dana u periodu od šest mjeseci.

Ne radi se samo o praznicima — Kosovari koji žele da studiraju ili dobiju medicinsku negu u zapadnoj Evropi mogu brzo da otkriju da su uslovi za posebne vize koje treba da imaju daleko izvan njihovog domašaja.

Na jednom od brda glavnog grada Prištine, okupila se grupa ljudi ispred agencije zadužene za prihvatanje prijava za vize ambasada Švajcarske, Velike Britanije, Hrvatske, Norveške… u susret podnevnom suncu usred toplotnog talasa.

Prelistavajući svoju papirologiju posljednji put kako bi se uvjerili da je sve u redu prije nego što su je predali zaposlenima u uniformi, neki su bili očito nervozni zbog ishoda svojih prijava.

Drugi koji su stajali u redu na vrelini bili su glasni u svom ogorčenju.

„Činjenica da se svi ostali u Evropi mogu jednostavno probuditi i kupiti kartu za bilo koje mjesto bez razmišljanja dvaput o vizama je krajnje nepravedna,“ Škeljzen Starabaja, 28, koji otvara mali biznis na Kosovu nakon što je radio za američku vojsku u Iraku iu kampu Bondstil koji predvodi američka vojska u blizini Uroševca, izjavio je za Euronews.

“To je nepravedno i postalo je veoma ispolitizovano pitanje i nema nade da ćemo napraviti bilo kakav napredak u tom pogledu. Ovde su u igri razne vrste predrasuda, a iako Kosovo ima mnogo međunarodnih pristalica, ima mnogo ljudi koji imaju pogrešnu ideju o tome šta Kosovo i njegovi ljudi predstavljaju“, rekao je.

Putovanje bez viza je još uvijek san

Problemi sa vizama za kosovare su stari koliko i sama zemlja. Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije skoro deceniju nakon sukoba 1998-1999 koji je doveo do intervencije NATO-a protiv beogradskog režima Slobodana Miloševića(Balkanskog kasapina).

Rezultirajući Kumanovski sporazum osigurao je povlačenje snaga pod kontrolom Beograda iz dijela teritorije naseljne većinskim etničkim Albancima i omogućio UN-u da uspostave civilnu misiju sa NATO-om koji obezbjeđuje sigurnost, čime je Kosovo postalo jedini protektorat UN-a u Evropi.

Od tada je međunarodna zajednica predvođena UN-om, SAD-om i Evropskom unijom uložila neviđenu količinu sredstava i napora kako bi osigurala da zemlja brzo postane punopravna demokratija.

Brisel je 2007. godine osnovao svoju najveću civilnu misiju u državi koja nije članica, Misiju vladavine prava EU ili EULEX, kako bi pomogao lokalnom pravosuđu i pružio podršku policijskim snagama.

Međutim, od proglašenja nezavisnosti u 2008. godine, Srbija — koja svoju bivšu pokrajinu vidi kao deo svoje teritorije — aktivno je pokušavala da spreči Kosovo da postane punopravni član međunarodnih organizacija kao što su UN i Interpol.

Pored toga, Srbija je vodila međunarodnu kampanju oduzimanja priznanja u pokušaju da uskrati status Kosova, a režim liberalizacije viznog režima je takođe pogođen sporom.

Vlada Kosova kaže da će podneti zahtev za članstvo u Savetu Evrope

Sve ostale zemlje u regionu uspješno su pregovarale o liberalizaciji viznog režima između 2009. i 2010. godine. Za Kosovo je, međutim, pravo na slobodno putovanje u EU i šengenski prostor ostalo šargarepa kojom Brisel stalno maše pred nosom tamošnje Vlade, izjavila je za Euronews predsjednica Civikos-a mreže organizacija civilnog društva Donika Emini.

„Pitanje liberalizacije viza je izvor izuzetne frustracije“, rekla je.

„Pogledajte zemlje u regionu — sve one imaju sličan učinak kao Kosovo u pogledu vladavine prava i drugih parametara. Ipak, njihovi građani su zaboravili kako je to čak i podnijeti zahtjev za vizu. Zemlji je obećana privilegija nekoliko puta od 2008. godine — ponajviše 2014. godine, nakon rješavanja graničnog spora sa Crnom Gorom. Ranije u junu je rečeno da Vijeće EU razmatra otklanjanje te prepreke jer su se zapadne zemlje borile da povećaju svoj utjecaj u regionu, strahujući da bi Rusija mogla iskoristiti vakuum usred rata u Ukrajini. Međutim, vizna liberalizacija — odobrena najnovijim zemljama kandidatima, Moldaviji i Ukrajini, 2014. i 2017. godine — ponovo je ostala neizvesni san za Kosovare. Čak i ja moram redovno da apliciram za vize, kao neko ko ima prebivalište u Velikoj Britaniji, ko živi u EU više od pet godina i u Nemačkoj i u Francuskoj – i svaki put kada osetim strah da ću biti odbijen”, objasnila je ona .

To je postalo toliko veliki problem na Kosovu da ljudi aktivno imaju strah da im neće biti odobreno pravo na slobodu kretanja.

Igranje mačke i miša

Mnogo je komplikacija koje proizlaze iz pravila različitih zemalja o izdavanju viza, često izazivajući dodatne troškove i izgubljeno vrijeme na skakanje kroz birokratske obruče. Često je prepreke nemoguće riješiti, posebno ako neko želi da se preseli u neku od članica EU.

Državljani Kosova koji žele da dobiju austrijsku boravišnu vizu moraju da podnesu zahtev za nju u Skoplju, u Severnoj Makedoniji — dva sata vožnje od glavnog grada Kosova — iako postoji austrijska ambasada u Prištini.

Ako im je potrebna belgijska viza “D”, ambasada će ih ljubazno zamoliti da je dobiju u Sofiji – uprkos tome što im je takođe potrebna viza za ulazak u Bugarsku.

Neke ambasade, poput italijanske ili nemačke, dale su sve od sebe da pojednostave proces, a aplikacija se može predati u Prištini bez potrebe za posrednicima.

Drugi, uključujući švajcarsku ambasadu, koriste posredničku agenciju koja uzima dokumente za prijavu i dostavlja vizu ako je odobrena — ali to se ponekad može pokazati i komplikovano i skupo.

Tokom godina, u blizini raznih ambasada pojavile su se brojne privatne agencije koje su naplaćivale sumu da pomognu ljudima da pripreme svu potrebnu dokumentaciju, koja uključuje sve od bankovnih izvoda, radnih knjiga ili poreskih prijava.

Neke zemlje neće ni razmatrati Kosovare za ulazak. Uprkos principu da šengenska viza treba da omogući pristup svih 26 zemalja u ovoj oblasti, Španija je odredila da vize ne uključuju ulazak u zemlju.

Kao zemlja koja ne priznaje, Španija ne smatra kosovske dokumente validnim, a jedini način da njeni građani posete zemlju je dobijanje boravišne karte ili drugog dokumenta u drugoj državi članici EU.

Španija je i dalje jedan od najotpornijih onih koji ne priznaju nezavisnost Kosova, za šta mnogi veruju da proizilazi iz domaćeg straha da bi regioni sa jakim pro-nezavisnim pokretima, poput Katalonije, mogli da koriste primer Kosova kao opravdanje za sopstveni slučaj.

Španski premijer Pedro Sančez je tokom svoje poslednje posete regionu okupljenim novinarima u glavnom gradu Albanije Tirani rekao da Madrid „ne može biti za priznanje Kosova“ zbog njegovog uverenja da je to kršenje međunarodnog prava.

Međunarodni sud pravde presudio je 2010. da Kosovo, u stvari, nije prekršilo nijedan postojeći zakon u jednostranom proglašenju nezavisnosti od Srbije u februaru 2008. godine.

Od šest zemalja zapadnog Balkana, Kosovo — zajedno sa Bosnom i Hercegovinom — ostaje potencijalni kandidat za članstvo u EU, etiketa koja se najbolje može opisati kao papirna medalja koju dodjeljuje Brisel u nadi da neće dalje otuđiti njih dvije.

Vlada Kosova je uvek imala na umu članstvo u EU, dok su Kosovari lako najproblokovske nacije u regionu, rekla je Emini.

Zemlja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa blokom 2015. godine, ali su pregovori o članstvu — za koje se pokazalo da su bili mnogo zahtjevniji u odnosu na druge — od tada stali.

„Kosovo se suočava sa značajnim izazovima za svoje integracije u EU zbog pitanja nepriznavanja. Dobila je mapu puta kasnije od drugih zemalja Zapadnog Balkana i mapa puta za Kosovo se značajno razlikuje od onih koje je dobio ostatak regiona. Nije bilo više merila, ali je bilo detaljnijih merila, jer do trenutka kada je Kosovo zvanično započelo svoju mapu puta, EU je naučila iz grešaka koje je napravila sa drugim zemljama u regionu. Generalno, postoji nedostatak volje na strani EU da se nešto uradi u vezi sa Kosovom. Trenutno ne postoji ništa što EU može da ponudi Kosovu, jer nema aktivnog procesa u EU izvan SSP-a, tako da ne želi tako lako da odustane od jedinog što može da odobri – liberalizacije viznog režima”, rekla je ona.

Kosovski pasoš gori od bjeloruskog, ruskog

Prema alatu za rangiranje slobode privatnih putovanja, Henley Passport Index, Kosovo deli nisko 90. mesto na listi najjačih pasoša na svetu, zajedno sa Čadom, Butanom i Kambodžom.

Građani Kosova mogu slobodno da putuju u oko 53 zemlje od ukupno 193. Čak i neke zemlje koje su poznate po tome što su među najmanje restriktivnim na svetu, kao što su Mauricijus ili Gruzija, zahtevaju od Kosovara da imaju vizu ili im u potpunosti zabranjuju ulazak .

U stvari, teoretski je građanima Kosova lakše da putuju na daleke, egzotične destinacije. Posjeta drugoj balkanskoj zemlji Bosni — gdje neki Kosovari imaju porodične ili poslovne veze — može se pokazati gotovo nemogućom, jer je zemlja među onima koji ne priznaju državu i zahtijeva vizu koju je teško dobiti.

Zauzvrat, ovo je, zajedno sa niskim životnim standardom, ograničilo Kosovare da putuju u zemlje poput susedne Albanije ili Turske.

Najbliža evropska zemlja na Henleyjevom indeksu je Bjelorusija na 65. mjestu, uprkos tome što su bivša država Sovjetskog Saveza i njen moćni lider Aleksandar Lukašenko pogođeni nekoliko setova sankcija EU i drugih ograničenja zbog domaćih previranja i umiješanosti Minska u rusku invaziju na Ukrajina krajem februara.

Pa ipak, građani Belorusije mogu slobodno da uđu u 79 zemalja, uključujući Ukrajinu – nešto što je nemoguće za Kosovare pošto Kijev ne priznaje nezavisnost Kosova.

Oni sa ruskim pasošima mogu uživati ​​u besplatnom putovanju u ukupno 117 zemalja i teritorija od 1. jula 2022. godine, uprkos sve većim ograničenjima koja se postavljaju toj zemlji zbog njene stalne agresije na njenog zapadnog susjeda.

Bjelorusija ukida vize za građane Poljske na šest mjeseci

Kako rupa u sankcijama dozvoljava Rusima da uđu u EU

Štaviše, građani država sa upitnom vladavinom prava i ljudskim pravima, kao što su Venecuela ili Saudijska Arabija, prolaze bolje od ljudi sa Kosova. Ako ih se tretira isto ili gore kao da su porijeklom iz jedne od ovih zemalja svaki put kada žele da putuju u inostranstvo, ljudi se osjećaju lišenim svog osnovnog dostojanstva, istakla je Emini.

“Čak i samo zakazivanje u ambasadi za podnošenje zahtjeva za vizu može trajati mjesecima, a kamoli sam proces uvjeravanja ambasade da vam odobri vizu”, istakla je ona.

“To je tako frustrirajuće. To sprečava građane jedne od najproevropskijih zemalja da vide EU lično.”

Srbija ima i građane drugog reda

Međutim, ovo pitanje ne pogađa samo one koji nose kosovska dokumenta. Ima oko 90.000 etničkih Srba koji žive na Kosovu. Oni su, za sve namjere i svrhe, tretirani isto, uprkos činjenici da imaju srpsko državljanstvo i prateće pasoše.

Za razliku od svih drugih građana Srbije — uključujući i one koji žive u inostranstvu — koji uživaju privilegije nesputanog putovanja u EU od decembra 2010. godine, etničkim Srbima koji žive na Kosovu pasoše izdaje posebno državno odeljenje.

Svi pasoši izgledaju isto. Ali za one sa Kosova, primedba u kojoj se navodi da je dokument izdalo odeljenje MUP-a Srbije pod nazivom „Koordinaciona uprava“ odmah označava nosioca isprave kao osobu koja ne ispunjava uslove za ulazak bez viza na graničnim prelazima širom bloka.

Uslov koji je Brisel postavio dok je Srbija pregovarala o svom viznom režimu 2009. godine stvorio je razdor, pri čemu su se srpski državljani koji žive na Kosovu naterali da se osećaju kao građani drugog reda, izjavila je Milica Andrić Rakić, menadžer projekta u NVO sa sedištem u severnoj Mitrovici, Nova Društvena inicijativa.

To je takođe stvorilo bezbroj drugih problema, kao što je prisiljavanje onih koji žive u Severnoj Mitrovici — nekih 42 kilometra od Prištine — da umesto toga putuju u Beograd, jer ambasade često tretiraju one koji nose pasoše Koordinacione direkcije kao bilo koji drugi građanin Srbije uprkos jasnom zakonu razlikovanje.

Zaposleni u drugim ambasadama jednostavno će ostati zbunjeni zašto bi vlasnik srpskog pasoša za početak želeo vizu.

„Činjenica je da ako pozovete ambasadu zemlje koja nije upoznata sa ovom procedurom i pitate je da li treba da aplicirate za vizu u Prištini ili u Beogradu, nećete imati ni najmanju predstavu o čemu pričate. oko”, rekla je Andrić-Rakić.

„Grčka, koja nije priznala Kosovo, izdaće vizu u toj podgrupi srpskih pasoša, a Nemačka neće.

U međuvremenu, srpske vlasti su učinile bilo kakvu moguću promenu prebivališta za one sa dokumentima Koordinacione uprave gotovo nemoguće u strahu da bi Brisel mogao da ukine bezvizni aranžman, objasnila je ona.

„Ako bi neko iz Kragujevca (u centralnoj Srbiji) promenio mesto stanovanja u Beograd, ta procedura traje samo jedan dan“, rekla je Andrić-Rakić.

„Ako menjate prebivalište iz nekog mesta na Kosovu u Beograd, morate da imate legitiman razlog za to, a procedura može da traje mesecima i policija ih redovno proverava.

Sve ovo je osnov za tužbu, jer se krše ustavna prava grupe građana Srbije, navela je Andrić-Rakić. Ali nakon što su se predstavnici civilnog društva obratili Ustavnom sudu Srbije u nadi da će podneti tužbu, shvatili su da bi procedura da se slučaj iznese pred sudiju mogla da potraje godinama, ako ne i decenijama.

“Jasno su nam stavili do znanja da predmet prvo treba da bude saslušan u osnovnom sudu, i da prođe sve nivoe pravosuđa dok ne dođe do Ustavnog suda. Nijedan prosječan građanin nema vremena i novca da se godinama bavi time i odnese pred Ustavni sud”, rekla je ona.

„Ako bi ikada dospela do Ustavnog suda, Srbija bi imala ozbiljne probleme. Ali to još niko nije uradio.”

Dijalog Beograda i Prištine ‘zgodan izgovor’

Iako su mnogi očekivali da će dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Brisela koji je započeo 2011. godine — osmišljen za smanjenje tenzija i rješavanje bilateralnih pitanja — također pomoći Kosovu da jednom zauvijek postigne bezvizni režim, proces je bio zaglibljen u tehničkim diskusijama koje su rezultirale gotovo -stalne nesuglasice između dvije strane.

Poslednjih godina sastanaka koji su imali za cilj da okončaju konačnu spornu temu koja je proizašla iz jugoslovenskih raspadnih ratova sve je manje i daleko, a nikakav napredak nije postignut, rekao je Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Euronews.

„Deset godina kasnije, ponekad se čini da su stvari jednako loše kao što su bile kada je dijalog počeo. Postoje tenzije, postoji nedostatak razumevanja između Beograda i Prištine”, rekao je on.

Lični animoziteti i veoma različiti pristupi vođenju politike doveli su do situacije u kojoj su se jedva sastajali lično od kada je Aljbin Kurti izabran za premijera Kosova 2020. godine.

Njegov kolega u pregovorima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe je zadržao tvrdolinijski stav.

Nakon najnovijeg porasta tenzija oko formalne odluke donete u Prištini kojom bi se etnički Srbi na severu Kosova primorali da registruju svoja vozila u zemlji, Vučić je krajem jula izjavio da će se Srbija “boriti i pobediti” u svom daljem nastojanju da vrati svoju bivšu provinciju u okrilje.

Vučić je u naknadnom intervjuu za RTS 2. avgusta rekao da je spreman da ide u Brisel na još jednu rundu razgovora, ali da „ne očekuje ništa“.

Ko misli da je moguće održati mir sa Aljbinom Kurtijem, greši“, rekao je Vučić.

Kosovo-Srbija: Može li EU zaista posredovati u mirovnom sporazumu?

Srbija je korak bliže članstvu u EU, ali odnosi sa Kosovom ostaju ključni

“Jedan sastanak koji su imali bio je protraćen na svađu”, objasnio je Bandović. “U suštini, Kurti ne prihvata u potpunosti sporazume koje su potpisale prethodne vlade.”

„Kurtijev stav je da je Kosovo nezavisna zemlja koja samo pokušava da reši nerešena tehnička pitanja koja postoje sa Srbijom, dok Srbija ne samo da ne vidi Kosovo kao nezavisnu državu – ona će omogućiti Kosovu da ima sve osim stvarnog suvereniteta“, objasnio je.

Ali dijalog Beograda i Prištine nije bio ništa drugo do koristan izgovor za lidere EU da ne urade ništa po pitanju bezviznog putovanja za Kosovo, naglasio je Bandović.

„Vizna liberalizacija nema nikakve veze sa dijalogom između Prištine i Beograda“, rekao je on.

„Nedostatak vizne liberalizacije za Kosovo posledica je praktičnog odustajanja EU od svojih planova proširenja na Balkanu.

„Tako da ne znamo ni da li više imamo proces evropskih integracija, ili ga pokreće neka inercija, ali bez da se ništa opipljivo radi na terenu.

U međuvremenu, prepirke na visokom nivou služe samo kao pozadinska buka za one koji se nadaju putovanju u Evropu.

U gužvi ispred prištinske agencije, 19-godišnji student Ljeonit Muja – koji je jedva imao dovoljno godina da se seti deklaracije o nezavisnosti svoje zemlje – bio je među onima koji su držali hrpu dokumenata.

U posljednje vrijeme putovao je u šengenski prostor svakih nekoliko mjeseci, ali nikada nije ostao duže od jedne sedmice, rekao je Muja.

„Ne mogu da razumem zašto je tako loše dozvoliti ljudima da putuju nedelju ili dve. Nepravedno je što smo jedini u cijeloj Evropi koji ne možemo slobodno putovati.” rekao je on. /Euronews

Pokazati više
escort mersin - izmir escort