NajnovijeStavovi

Šlaku: Kosovo je nekada proizvodilo sintetički gas

Poznavalac pitanja životne sredine, Ljuan Šlaku, izjavio je da je jedna od mogućih prilika za Kosovo za razvoj energetike korišćenje gasa, koji se za razliku od uglja koji je trenutno u širokoj upotrebi može koristiti sa upola manjim ugljeničnim otiskom.

Šlaku je u sredu na KTV emisiji “Sonte me Rronin” izjavio da je Kosovo pre mnogo godina proizvodilo gas i da, prema njegovim rečima, malo ljudi zna, uključujući i političare.

„Kosovo je nekada proizvodilo gas. Od 1970. do 1988. Kosovo je imalo fabriku za gasifikaciju uglja, tako da smo proizvodili gas iz uglja. U teoriji se zove sintetički gas, identičan je zemnom gasu. Kosovo je imalo kapacitet da ozbiljno proizvodi sintetički gas, blizu 500 miliona metara kubnih sintetičkog gasa godišnje pod normalnim uslovima“, izjavio je Šlaku.

On je rekao da su postrojenja u gradu Obilić, u blizini objekata elektrane u kojima se danas struja proizvodi putem uglja.

Prema njegovim rečima, kapacitet proizvodnje gasa sedamdesetih godina prošlog veka bio je toliki da je pokrivao celo Kosovo.

„Infrastruktura zauzima 32 hektara zemljišta, ispunjenog tehničkim objektima. Alati omogućavaju da proizvodi sintetički gas, a iza dimovoda imate i stubove i postrojenja. Nijedan političar ih nikada nije spomenuo. Ignorirali smo činjenicu koja bi trebala biti preispitana prilika, posebno sa sadašnjom krizom. Jer sintetički gas može biti od koristi”, rekao je.

Prema njegovim rečima, iako Kosovo ima kapacitete za proizvodnju sintetičkog gasa, ovaj proces kasni. On je istakao da gas izaziva 50 odsto manje zagađenja životne sredine od svih ostalih goriva.

„Kada dođe ugalj, može se koristiti kao gorivo koje uzimamo iz njegove kalorijske vrijednosti, ali ima hemijski sadržaj koji ima jaku bazu ugljenika. Ugljik se takođe koristi u hemijskim đubrivima kao što je poznato. Gasifikacija uzima ugalj, pretvara ga u sintetički gas, gas u amonijak, amonijak u azotnu kiselinu i dolazi do Nagu (hemijsko đubrivo v.j.)”, dodao je.

Prema Šlakuu, 70-ih godina, Kosovo je bilo jedna od retkih zemalja u svetu koja je masovno proizvodila sintetički gas što je bilo dovoljno za čitavu teritoriju.

Upitan o Nacrtu energetske strategije za 2022-2031, koji je objavila Vlada Kosova, Šlaku je rekao da u njemu nema “skoro ništa novo” i da će, prema njegovim rečima, sagorevanje uglja, na osnovu tog dokumenta, i dalje da se koristi.

“Važno je iz ove strategije znati hoće li se ugalj sagorijevati ili ne. Ova strategija ne donosi novo postrojenje, nisam vidio da je pisalo da se ugalj neće sagorijevati. Greška se pravi u ovoj strategiji kada se sintetički gas ne računa kao mogućnost. U trenutku kada se sintetički gas počinje gledati drugačije od Zapadne Evrope, kada se kaže da će gas biti tranzitno gorivo do 2050. godine, mi to odbacujemo. Strategija pominje gas, ali kaže da ćemo u budućnosti napraviti master plan“, rekao je on.

Šlaku: Nije bilo novih inženjera elektrotehnike 20 godina

Ljuan Šlaku, poznavalac za pitanja životne sredine, rekao je da uprkos projektima koji bi mogli biti na Kosovu za razvoj u oblasti toplotne energije, nema osoblja koje bi radilo na istim.

On je rekao da nema kadrova za elektrotehniku ​​i da 20 godina, prema njegovim riječima, nije bilo studenata koji su se obučavali u ovom smjeru.

„Možemo naći novac za izgradnju modernijeg pogona, ali ako nemamo ljude koji će to raditi to onemogućava rad. Moramo vidjeti gdje smo, ako želimo da nastavimo sa termoenergetikom, ko će raditi. Neki od osoblja na Kosovu A i B idu u penziju i ne vidim da dolazi neko novo osoblje. Ne postoji kadar koji mora da gradi nove koncepte razvoja, a to su novi inženjeri elektrotehnike, koji se nisu obučavali u elektrotehnici 20 godina, rekao je on.

Šlaku je istakao važnost saradnje sa Albanijom za proizvodnju električne energije. On je rekao da obje zemlje imaju veliki potencijal da u saradnji mogu proizvesti električnu energiju.

“Mi smo kompatibilni sa Albanijom, oni su u ljetnoj krizi kada nemaju dovoljno vode, zimi mi imamo krizu zbog loženja. I pored ove razmjene moramo napredovati, mi i dalje uvozimo 20%, a oni 20%, tako da nam fali proizvodnje. Nemamo izlaz osim saradnja sa Albanijom prema zajedničkoj proizvodnji. Albanija ima vrtoglav vodni potencijal, mi smo suprotno, najsušnija zemlja u Evropi. Ovdje moramo vidjeti kompatibilnost da moramo imati veliki proizvodni potencijal i to se radi sa Albanijom”, rekao je on.

Zajednička generacija prema njegovim rečima nije u razmatranju.

“Prepreka je što niko ne razmišlja o tome. Potrebni su nam novi izvori energije.”

Šlaku je rekao da ih rekonstrukcija elektrana na Kosovu vraća na snagu koju su imali u početku i da rade narednih 10 godina. On je istakao da je u elektrani A, gdje ima pet blokova, prvi izgrađen 1962. godine, a ostali nešto kasnije i da su kao takvi dovoljno stari da pravilno funkcionišu.

„Tehnološki vijek elektrane je 40 godina. Mi, nešto što je prošlo kroz tehnološki život pre 20 godina, a neke 15 godina, želimo da ih vratimo na posao i nazvaćemo ih renoviranima”, dodao je.

Šlaku: Oko 470 smrtnih slučajeva godišnje kao rezultat zagađenja iz elektrana Kosovo A i B

Poznavalac pitanja životne sredine, Ljuan Šlaku, rekao je da oko 470 ljudi umre svake godine od posledica bolesti koje potiču od zagađenja elektrana Kosovo A i B.

Pozvan u srijedu u emisiju “Sonte me Rronin” na KTV-u, Shllaku je rekao da je ovaj izvještaj objavljen zajedno sa Institutom (članova i aktivista partije PSD) “Musine Kokalari”, a pogađa ljude iz područja uticaja elektrana.

„Zagađenje koje se javlja iz elektrane Kosovo A i B pogađa više ljudi. Nedavno je Institut ‘Musine Kokalari’ zajedno sa nama, razvio ideju koliko ljudi umire od ovog područja uticaja elektrana, dobili smo broj od oko 470 ljudi godišnje koji umiru od raka”, rekao je on. rekao je.

Dodao je da se strategijom koju je kreirala Evropa pokušava spasiti globus od industrijalizacije jer se nakon 2050. godine očekuje velika klimatska kriza u svijetu.

Upozorio je da vrlo brzo ugalj neće biti najjeftiniji energent koji se može koristiti za proizvodnju struje, već će biti skuplji zbog poreza na ugljik.

“Moramo se pripremiti, Vlada kaže da imamo na umu. Za prelazni period državama je omogućeno da se pripreme. Ova strategija dobro govori o ovim obavezama. Posle rekonstrukcije Kosova B1 i B2, imaćemo potencijal da sagorevamo više uglja, više sagorelog uglja znači više CO2, više CO2 znači više poreza, više poreza nam se vraća preko KW koje “plaćamo u svojim domovima”, on je rekao.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort