NajnovijeSvijet

Kremer: Srbija posle izbora još bliža ivici

 VAŠINGTON

Nakon izbora deluje da je Srbija još bliže ivici”, kaže u intervjuu Glasu Amerike Ričard Kremer – saradnik američkog Instituta za spoljnopolitička istraživanja (FPRI) koji je nedavno objavio analizu “Srbija na ivici” u kojoj se konstatuje da je Srbija saveznik Kine i Rusije, ali i vid pretnje konceptu transatlantske bezbednosti.

Vučić se nalazi u dobroj poziciji – dobio je podršku gotovo 60 odsto birača koji su izašli na izbore. Njegova kampanja, u kojoj je slao poruke o miru i stabilnosti, deluje da je naišla na odobravanje velikog broja građana – koji su to podržali u trenutku dok se povlače linije prema istoku i Rusiji. Kada kažem na ivici – verujem da će pre ili kasnije Aleksandar Vučić, kao predsednik države i Srpske napredne stranke, morati da se pogleda u ogledalo i odluči kako će izgledati budućnost Srbije“, pojašnjava Kremer koji je tokom karijere bio angažovan i u nevladinoj američkoj Nacionalnoj zadužbini za demokratiju.

Potrebno je da se odluči kakva bi trebalo da bude njena putanja i da li će orijentacija ka istoku i zemljama poput Rusije i Narodne Republike Kine biti u njenom najboljem interesu”, ukazuje Kremer – navodeći da se povlače linije, a samim tim kako kaže, i sve glasniji zahtevi da se Srbija opredeli na kojoj će se strani naći.

Glas AmerikeDa li je pobeda Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke na izborima bila ujedno i pobeda Rusije i Kine na Balkanu?

Kremer: Pobeda je to za obe zemlje i njihove agende u tom regionu. Gledajući šire kada je reč o Kini – svesni ste da je njena ekonomska podrška i angažman u Srbiji sve veći i da bi se verovatno održao sa ili bez predsednika Vučića i Srpske napredne stranke. Kini je veoma važno da Srbija bude deo njene inicijative Pojas i put, kao i njenih projekcija. Isto važi i za njen digitalni put svile i obaveze koje je Srbija preuzela ugovorima sa Huavejem u više oblasti. Kada je reč o Rusiji – mislim da je to pobeda i za nju. U smislu da su krajnje desničarske stranke, poput Zavetnika, i druge uspele da osvoje mesta u parlamentu. Iako odvojene, dele proruske stavove – što Vučiću daje fleksibilnost i mogućnost da balansira između zapadnih i proruskih interesa u Srbiji. Istovremeno, Rusija time dobija podršku u najvišem predstavničkom telu Srbije. Tako da i to, za sada, vidim kao pobedu. Od načina na koji Aleksandar Vučić i njegovi partneri odaberu da će ići – zavisiće kolika će biti korist Moskve.

Glas AmerikePominjali ste Zavetnike i ostale stranke krajnje desnice koje su se posle izbora našle u Skupštini Srbije. Kako gledate na to, kako se to dogodilo?

Kremer: Prvo treba imati u vidu veze Moskve i Beograda koje sežu od XIX veka pa i dalje. O kulturnim i istorijskim afinitetima i pogledu na svet koji dele ruske i srpske elite, kao i šire javnosti u obe zemlje. To predstavlja temelj. Druga stvar su mejnstrim mediji u Srbiji, odnosno situacija u kojoj je zatvoren nezavisni medijski prostor. Nema mnogo alternativnih glasila koja su u mogućnosti da istinito izveštavaju o događajima u Ukrajini, kao i zločinima koji su posledica agresije Vladimira Putina na Ukrajinu. Mislim da je kontrola nad medijima uzrok tome. Tu vidimo koliko imaju važnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja jedne države.

Partije koje ste pominjali profitirale su zbog medijske podrške i nedostatka tačnog i iskrenog izveštavanja o tome šta se zaista dešava u Ukrajini. Ako postoji bilo kakva sumnja – preporučujem vašoj publici da pogleda nedavne ankete u Rusiji. Iako se radi o zatvorenom društvu i njihova tačnost može biti upitna ukazuju da veliki deo ruske javnosti podržava Vladimira Putina i smatra da se Rusija kreće u dobrom smeru. I konačno, smatram da su se Zapad i svetska demokratska zajednica ujedinili – ukazujući Vladimiru Putinu da je to što čini apsolutno neprihvatljivo. To je inspirisalo građane Srbije izraženog proruskog stava da podrže Rusiju što su i činili na okupljanjima uoči izbora. Mislim da se radilo o kombinaciji faktora koji su pomogli da ultradesničarske stranke i pokreti osvoje mesta u nacionalnom parlamentu.

Srbija podržala suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN

Dan nakon razgovora sa Ričardom Kremerom održana je još jedna runda glasanja u Ujedinjenim nacijama u kojoj je Srbija, uz sve ostale zemlje Zapadnog Balkana, podržala suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava te organizacije.

Detaljnije o tome pročitajte na linku.

Izabrani predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija tokom glasanja nameravala da bude uzdržana ali je, kako je ukazao, usled pritisaka odlučeno da se rezolucija podrži.

Naša je odluka bila da budemo uzdržani, a onda dobijete bezbroj teških pritisaka koji nemaju veze sa ličnim. Niko nije meni došao i rekao, ili me ucenio, ali oni ucenjuju zemlju…Oni vam kažu da li vi znate da se danas ili sutra odlučuje o tome hoćemo li biti izuzeti iz paketa sankcija za naftu“, rekao je u četvrtak Vučić, kome je predsednički mandat takoreći potvrđen na izborima 4. aprila, u intervjuu Radioteleviziji Srbije (RTS).

U razgovoru je ukazao da je Srbija vojno neutralna, ali ne i politički neutralna zemlja.

Srbija je na evropskom putu. Mi smo vojno neutralna država, ali nismo politički neutralna država, mi smo na evropskom putu“, obrazložio je Aleksandar Vučić.

Glas AmerikeZnate da je Srbija podržala obe rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u vezi sa Ukrajinom. Kako to tumačite?

Kremer: To vidim kao nastavak spretnog manevrisanja i taktičnog pristupa Aleksandra Vučića u nastojanju da balansira između interesa Srbije i prioriteta Brisela, Berlina, Vašingtona i Londona i onoga što vidi kao zabrinutosti ili planove Moskve i Kine. Kada je reč o njemu i mogućnostima da balansira – zanima me koliko bi to dugo moglo da traje. Uzmimo najsvežiji primer – njegovu spremnost da pre izbora istupi u Ujedinjenim nacijama gde je podržana rezolucija kojom je osuđena ruska agresija na Ukrajinu. Primetio sam da je u brojnim osvrtima na rezoluciju Srbija isticala temu teritorijalnog integriteta, što je sasvim u redu, jer je sasvim jasno, Ukrajina žrtva toga. Ali, verujem da je konstantni naglasak na tome neka vrsta komunikacije sa Rusijom kojoj se pokušava predočiti da je Srbija u teškom položaju i da se nalazi pod velikim pritiskom zapadnih zemalja – zbog čega potrebno preduzeti nešto. Koristeći se pojmom teritorijalnog integriteta Srbija nastoji da ukaže da se za nju tu radi o Kosovu i postavljanju presedana koji možda neće biti od koristi za željena rešenja kojima se nadaju u Beogradu u vezi sa statusom Kosova – inače već dugo nezavisne države.

Glas AmerikeSrbija nije uvela sankcije Rusiji – poput brojnih zapadnih saveznika. Gde će je to odvesti?

Kremer: U izvesnoj meri razumem stav Vlade Srbije. Rusija je prijatelj mnogim Srbima. Ponekad, ne baš najboljem interesu Srbije, već pre u interesu Rusije. Međutim, Srbi ipak tumače da im Rusija čuva leđa. I to ih stavlja u veoma tešku situaciju. Čuli smo nedavno stavove predsedavajućeg Evropskom savetu Šarla Mišela koji je govorio o sankcijama na naftu i gas na nivou Evropske unije. Bilo je dosta pomešanih signala o tome. Deluje i da bi Nemačka bila spremna da ih podrži ukoliko se nastavi otkrivanje počinjenih zločina nalik onima iz Buče i ako Rusija sa time nastavi. To bi moglo imati dalekosežne posledice po Srbiju i njenu ekonomiju. Znam da je Jadranski naftovod JANAF obustavio prodaju Naftnoj industriji Srbije – jer se njenih 56 procenata nalazi u vlasništvu ruskog Gasproma. To će direktno uticati na živote građana Srbije što bi moglo uticati na vlasti Srbije prilikom odlučivanja da li će i do kog stepena slediti sankcije. Pogotovo kada će faktički oštro i direktno uticati na Srbiju – ako se ne dogodi neka promena i njeno pomeranje ka Zapadu.

Vlasti tvrde da je Srbija izuzeta iz paketa sankcija Rusiji, Evropska unija bez potvrde

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike Srbije u ostavci, izjavila je da je Srbija izuzeta iz petog paketa sankcija Evropske unije (EU) protiv Rusije što, kako tvrdi, znači da će snabdevanje tržišta Srbije naftom preko Jadranskog naftovoda (JANAF) biti nastavljeno i posle 15. maja.

To nas stavlja u bolju poziciju od mnogih drugih država u regionu“, rekla je Mihajlović tokom boravka u Novom Pazaru.

Podsetimo, JANAF je saopštio krajem marta da od 15. maja Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je u vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom, neće moći da isporučuje naftu zbog novog paketa sankcija Evropske unije (EU) protiv ruskih energetskih kompanija.

Međutim, tvrdnje koje je iznela Mihajlović – EU nije potvrdila.

Peter Stano, portparol EU, izjavio je da su sankcije Evropske unije direktno obavezujuće za države članice i zemlje koje su se sa sankcijama uskladile, objavio je portal Juropijan vestern Balkans.

Upitan da li će NIS biti izuzet od odluke EU, Stano je u pisanom odgovoru ukazao da zbog poverljive prirode procesa u vezi sa sankcijama, Evropske komisija nema više komentara.

Efikasna primena i sprovođenje sankcija EU je prioritet Evropske komisije (EK). U stalnom smo kontaktu sa državama članicama i našim međunarodnim partnerima kako bismo obezbedili efikasnu primenu naših sankcija i izbegli bilo kakve neželjene prosledice. S obzirom na to da je priroda procesa u vezi sa sankcijama poverljiva, za sada nemamo više komentara”, naveo je Stano.

Glas AmerikeAko se ne varam u izveštaju koji ste objavili Srbiju opisujete kao partnera lojalnog Rusiji i Kini i zemlji koja ima teritorijalne pretenzije na Zapadnom Balkanu. Ipak, Sjedinjene Države i Evropska unija deluje da to ne uviđaju. Ko greši, oni ili vi?

Kremer: Nisam siguran da tu bilo ko greši. Potrebno je da ukažemo na to šta muči Zapadni Balkan. Posebno od sredine 2000-ih godina. Uvek bi se događala neka nova kriza koja služi kao dobar izgovor za to što Brisel i drugi nisu u stanju ili ne žele efikasnije da se angažuju da mu pomognu na putu evropskih integracija. Bila je aktuelna finansijska kriza 2008/09, pa onda izbeglička kriza, a sada ruska invazija. Ovim, i ranijim izveštajima koje sam sastavljao u prošlosti, u vezi sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom nastojao sam da razmrdam ljude i ukažem na mogućnosti destabilišućih teritorijalnih ekspanzija koje mogu istopiti sav napredak napravljen na Zapadnom Balkanu. Trudio sam se da donosiocima odluka sa obe strane Atlantika ukažem na značaj pitanja koja okružuju nestabilnost Balkana i otežava napore da se bolje integriše u Evropsku uniju i druge transatlantske institucije. To treba da se dogodi i to je potrebno odrediti kao prioritet. Odlaganje i iščekivanje boljih vremena za rešavanje tih pitanja do sada nije imalo očekivani učinak. U trenutku kada je Rusija postala odmetnička država pod vođstvom Vladimira Putina – to za Zapad predstavlja izuzetnu priliku da se ponovo angažuje i jasno ukaže na aktuelne rizike. Uz to, važna je iskrena posvećenost lidera i građana Zapadnog Balkana da budu deo evroatlantske zajednice.

Glas AmerikeKako to da u svojim javnim istupima Sjedinjene Države i Evropska unija Srbiju vide kao značajnog partnera i faktor stabilnosti – ukoliko činjenice ukazuju na suprotno?

Kremer: Značajan partner ili faktor stabilnosti su važni termini koji se koriste. Na to bih više gledao kao na priznanje da je Srbija značajna zemlja. Kada pogledate broj stanovnika, njenu ekonomiju, istoriju, ulogu u regionu, inicijativu Otvoreni Balkan – teško je zamisliti da Evropska unija i druge demokratske snage imaju u vidu stabilan i prospretitetan Zapadni Balkan – čiji Srbija ne bi bila deo. Voleli bismo da je vidimo kao značajnog partnera i faktor stabilnosti – ali se više radi o prepoznavanju njene veličine i uticaja – što diktira njen značaj i na to Zapad treba proporcionalno da odgovori.

Glas AmerikeNa koji način bi Zapad trebalo da promeni pristup prema Srbiji da bi uticao na okolnosti o koje ste notirali?

Kremer: Države koje iskazuju privrženost putanji Srbije koja bi je učinila demokratičnijom trebalo bi da se angažuju u onome što označavam pojmom – teška ljubav. Da budu strože, da očekuju i traže više napretka u usklađenosti sa pravnim tekovinama Evropske unije i ostalim koracima važnim za stvaranje pravog demokratskog i otvorenog društva u Srbiji. Na primer zahtevanjem od Aleksandra Vučića da medijska sfera postane otvorenija nego do sada. To je oblast u kojoj je potrebno ostvariti napredak. Takođe, kada je reč o odnosima sa Rusijom i Kinom – potpuno je jasno da ga te dve države shvataju kao odnos – usluga za uslugu. One će povući konkretan potez ukoliko su uverene da će nakon toga dobiti kompenzaciju od Beograda.

Sa druge strane, kada razmišljam o obimu trgovine između država članica Evropske unije i Srbije ili količini pomoći koja je pružena, finansijske i tehničke, pitam se zašto li je bilo toliko bilborda, kao u 2020. kojima su hvaljeni autoritarni konkurenti poput Ši Đinpinga i Narodne Republike Kine? I ne uviđamo sličnu vrstu narativa, promocije ili priznanja za saveznike sa druge strane koji žele da Srbija napreduje. Bez zahvalnosti i podrške vlasti u Beogradu, uz izostanak nastojanja za sprovođenjem demokratskih reformi, nije jasno čemu sve te investicije i pomoć. Tako da bi Zapad trebalo da posegne za direktnijim razgovorima sa Beogradom o tome šta je ono što očekuju ukoliko Srbija namerava da se integriše u evropsku i možda transatlantsku zajednicu.

Glas AmerikeIma li načina da Srbija napravi prekretnicu i prekine da bude pod uticajem Rusije i Kine?

Kremer: Potrebno je da se to dogodi postepeno. Kroz direktne strane investicije, finansiranje u odnosu na sektor energetike, pa čak i vojne odnose između Srbije, Rusije i Kine. Dobra startna pozicija bila bi diskusija u Srbiji o tome šta tačno znači biti građanin Srbije – naspram ultranacionalističkog narativa čiju promociju vrše mediji koje podržavaju vlasti Srbije. Građani Srbije bi trebalo između sebe da razgovaraju o svim sjajnim stvarima koje su oni i njihova država ostvarili tokom istorije. Trebalo bi da analiziraju aspekte karakera njihove nacije koji demonstriraju snagu, posvećenost i hrabrost. Takođe, mislim da je važno da Srbi budu ohrabreni, ako ne i malo pogurani, da razmotre i ona pitanja iz prošlosti za koje odgovornost snose ljudi iz njihovih redova. Te stvari treba da prihvate. Ratne zločine i počinjena zverstva, ubistva civila. Brojne demokratije, uključujući i ovu kojoj pripadam, imaju razne aspekte svoje istorije koji su sramni i bolni – koje nam je teško da pojmimo. I za to je potrebno vreme. Ali, vreme pokazuje i da nesposobnost da se takve stvari shvate – onemogućava da se krene napred. U onoj meri u kojoj smatram da je važno da bi Srbija postala otvoreno i demokratsko društvo.

Glas AmerikeDa li ruska invazija na Ukrajinu dodatno komplikuje odnose među zemljama Zapadnog Balkana?

Kremer: Uzimajući u obzir unutrašnje prilike zemalja čiji znatan deo stanovništva gaji proruske stavove i identifikuju se sa pogledom na svet koji zastupa Vladimir Putin – odraziće se na brojna pitanja. Linije se povlače i videćemo ko će gde da zakorači. U zavisnosti od toga kako će se elite, koje se vode sopstvenim interesima odlučiti, videćemo i promene u javnom mnjenju. Kolega novinar iz Sofije mi je preneo da je javno mnjenje prvih dana rata bilo popustljivije prema Moskvi – a onda, kako se rat nastavio, okrenulo je leđa Rusiji. To bi se moglo dogoditi i u drugim državama. Sve to zavisi od poslovnih sporazuma elita, politike koju vode, vrste zajedničkih vojnih vežbi koje izvode ili ne. I naravno, to opet ima veze sa medijima i šta građani shvataju da je istina. I kakav narativ vlade propagiraju u političke svrhe.

Glas AmerikeZašto se nije dogodio efikasan proces pomirenja nakon ratova vođenih na Balkanu?

Kremer: Pojasniću to primerom: postoje ljudi koji su preživeli te ratove i borili se u njima, neki od njih izgubili su bližnje. I to se dogodilo u svim zemljama bivše Jugoslavije. Emotivnu povezanost i psihološku kompleksnost koje se odnose na takve gubitke – teško je ostaviti sa strane. U tim slučajevima ljudska priroda uzima primat nad razumom. Verujem da je to povezano sa činjenicom sve strane još nisu u mogućnosti da usklade postojeće razlike u okviru procesa pomirenja. Za to je potrebno mnogo vremena. Da se dogodi smena generacija koja će, nadam se, dozvoliti uspostavljanje mira i stabilnosti koje svi želimo na Balkanu. Potrebno je biti strpljiv i razumeti ograničenost ljudskih kapaciteta u vezi sa tim.

Glas AmerikeKako vidite svrhu i mogući ishod pregovora između Kosova i Srbije?

Kremer: Svrha je da se postigne ono što mnogi od nas žele – miran i prosperitetan Zapadni Balkan. Kosovo je danas država koja ima definisane granice i njegovu nezavisnost priznala je većina globalne zajednice. Za Srbiju, građane Srbije, kao i za Kosovare najveća dobit bi bila kada bi takav ishod bio potvrđen kroz referendum ili nekim drugim vidom javne podrške – u koji bi bile uključene obe strane. Da se, imajući u vidu povezanost Srba sa tom zemljom, potvrdi status Kosova kao nezavisne države.

Glas AmerikeSmatrate li da su dve strane sposobne da postignu pravno obavezujući sporazum koji će ih gurnuti ka članstvu u Evropskoj uniji – ili je čitav proces gubljenje vremena, s obzirom na to da traje duže od deset godina bez okončanja?

Kremer: Proces definitivno nije bio gubljenje vremena. Mislim da bi se većina građana Kosova saglasila sa mnom o tome – jer žele da budu prepoznati kao članovi međunarodne zajednice. Verujem da bi obe strane pravno obavezujući sporazum pogurao ka Evropskoj uniji. Činjenica da je Rusija nije u tolikoj meri uključena u taj proces je važna i korisna. Moja zabrinutost u vezi sa Rusijom i Kosovom zasnovana je na tome da sva otvorena pitanja idu u korist Putinu. Sve dok je to pitanje nerešeno – Moskva ima priliku da interveniše u raznim aspektima srpskog društva. Ne samo u Srbiji, nego i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini… Kroz Srpsku pravoslavnu crkvu, proruske političke partije i nevladine organizacije. Sve to su sredstva koja Moskva koristi kako bi sputala da otvorena pitanja u vezi sa Kosovom budu uspešno razrešena. Razrešenjem pitanja Kosova – Rusija gubi jedan vid prevlasti u regionu.

Glas Amerike: Postoji li nekakav novi pristup tom pitanju koji biste preporučili?

Kremer: Aktere koji su u velikim evropskim prestonicama zainteresovani za to posavetovao bih da bi trebalo odmah više da se angažuju. U saradnji sa Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim Kraljevstvom. Kako bi zajednički poručili da to pitanje treba da bude rešeno. Za to se stvorila prilika pošto su zapadne demokratije uspostavile zajednički front nakon ruske invazije na Ukrajinu. Da bi takav pristup bio drugačiji, kao što sam ranije pomenuo, mislim da je potrebno primeniti malo više pritiska – odnosno “teške ljubavi” u razgovorima sa predstavnicima Beograda koji tvrde da žele razrešenje tog pitanja. Sve to u nastojanju da Srbija postane prosperitetna nacija – za šta, siguran sam, ima potencijala.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort