NajnovijeRegion

Detinjstvo u Jugoslaviji, favele u Brazilu, finski film

Iz Irana je 1986. godine sa porodicom izbegao je u Jugoslaviju, a 1990. je otisao u Finsku, gde i dalje živi i radi kao filmski autor. Sada je opet u Beogradu na Nedelji finskog filma, gde predstavlja ostvarenje “Aurora” u kojem igra glavnu ulogu. Tim filmom je i otvorena ova manifestacija u Dvorani kulturnog centra glavnog grada. A o detinjstvu u Beogradu, finskom filmu, dokumentarcu koji je snimao u Brazilu i surfovanju po vozovima, govorio je za N1 Amir Eskandari.

„Aurora je prvi film u kojem igram kao glavni glumac. Pročitao sam priču rediteljke Mie Tervo i pomislio da bi to bilo dobro iskustvo za mene. I glavni lik se zove Amir, a i ja se zovem Amir. To je priča o čoveku kome je umrla žena, ostao je sam sa svojom ćerkom, i pokušava da dobije azil u Finskoj. To mu je uskraćeno, ali onda on saznaje da ako umre, njegova ćerka automatski dobija azil. Jedne hladne zimske noći on rešava da se ubije, da skoči sa mosta, ali tada sreće veoma pijanu mladu ženu i oni postaju prijatelji. Ta devojka želi da napusti Finsku i oni sklapaju dogovor, platiće joj 3.000 evra ako mu nađe ženu. Tako oni kreću na put na kojem se pronalaze.

On opisujje „Auroru“ kao mračna komedija. „Ima veoma mračan vajb, Mia Tervo ima veoma neobičan smisao za humor i pristup u spajanju ljudi“, dodaje.

Prošli put je na nedelji finskog filma u Beogradu, pre šest godina, predstavljao svoj dokumentarac Pišadores.

“To je film o četiri prijatelja, Brazilca. Pokušavao sam da napišem scenario za igrani film o surfovanju po vozovima, i sreo sam te mladiće tada. Oni su mi otkrili taj fenomen koji postoji samo u Brazilu – pišaso! To je slobodno penjanje po neboderima, visokim soliterima, gde oni pišu grafite, poruke, ali – na sopstvenom pišaso jeziku. Imaju svoj alfabet, i obični ljudi, na primer iz srednje klase, ne mogu da pročitaju šta piše na tim fasada, morate da se zainteresujete za to da biste mogli da naučite da čitate šta piše u njihovim porukama. Pratio sam ih četiri godine, jako me je to zaintrigiralo, i I to me je odvelo na neverovatno putovanje”, kazao je.

Ipak, kako je objansio, to je bilo i toliko teško, da više nikad neće snimati dokumentarni film. “Nikada više. Stvarna patnja, kada ljudi stvarno umiru, a da vi ne možete da im pomognete, iako prisustvujete tome kao svedok – to je veoma teško i uvek mi je bilo neprijatno u takvim situacijama. Zato mislim da je raditi fikcije lakše jer u njima ništa nije stvarno”, navodi.

Eskandari kaže da sada piše svoj sledeći film. “Volim da sam iza kamere, jer kada ste iza kamere to je konstrantna borba od jutra do mraka, neprekidna partija šaha. Sa glumom ima dosta čekanja i stajanja, dok se svi zabavljaju, rade, pokušavaju da reše probleme, vi čekate svoj red – tako da mislim da je moje mesto iza kamere”, dodaje.

Detinjstvo u Jugoslaviji i hotel Hiljadu ruža

Eskandari je u detinjstvu živeo u Beogradu u hotelu Hiljadu ruža. “Bio sam od ’86. do ’90. tu. Odgledao sam Svetsko prvenstvo u fudbalu i tada sam rekao zbogom Jugoslaviji, a ubrzo potom posle više nije bilo Jugoslavije, to je bilo vreme promena. Ali ono što mi je Jugoslavija dala jeste najlepše i najsrećnije detinjstvo koje neko može imati. Naučio sam četiri nova jezika, stekao sam divne prijatelje, naučio nove igre, to je bila avantura. Imao sam drga Vladimira, a on je imao video rekorder, i gledali smo mnogo filmova kod njega, a kad nismo imali Vladimira – igrali bismo se tih filmova ponovo. Nekoliko godina smo to radili, i kasnije nisam imao sumnje da ću se baviti pričanjem priča – ili ću pisati ili biti reditelj, ali ta ambicija da pravim filmove kod mene se rodila verovatno u Beogradu u to neko vreme”, priča reditelj.

“Sećam se da sam imao mnogo fudbalskih sličica, sećam se da je na mene kao mladog dečaka utisak ostavila Lepa Brena, ona je tad bila jako lepa mlada zena, igrala je, bila je kao mešavina Madone i Pole Abdul”, dodaje.

“Moram da kažem i da sam mnogo putovao, bio sam u brojnim zemljama, i mislim da nema druge kulture koja tako strasno, i čak uz malo filozofije – ima takve psovke, u tom smislu nema jezika kao što je srpski. To ide od boga preko sunca, do majke i rođaka i predaka…”, rekoa je na kraju ovaj filmski autor.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort