NajnovijeRegion

Izbori u Srbiji 2022: Kako je birao Beograd – konačni rezultati posle ponavljanja izbora

Ko će ubuduće voditi glavni grad Srbije još nije jasno, a konačni rezultati biće objavljeni posle ponovljenih izbora na četiri izborna mesta 16. aprila, navode iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Opozicija tvrdi da izbori treba se ponove na 120.

Druga opcija, koju je izneo jedan od lidera opozicione liste Ujedinjeni za pobedu Beograda Dragan Đilas, jeste da umeto ponavljanja na tim biračkim mestima, u Beogradu budu organizovani novi izbori do kraja godine.

Međutim, drugi deo opozicije se protivi toj ideji, odnosno da se o tome pregovara sa liderom vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem.

Vučić je u četvrtak, 7. aprila za RTS ostavio otvorenom mogućnost da se u narednih nekoliko dana sastane sa jednim od lidera opozicije Đilasom.

„Đilasa nisam ni čuo ni video godinama“, rekao je najpre Vučić, ali je potom dodao da od tog razgovora ne beži.

Đilas je prethodno za Televiziju N1 rekao da se sa Vučićem još nije čuo.

U intervjuu RTS-u, Vučić je rekao da je trenutna situacija takva da SNS i SPS imaju 55 mandata u gradskoj skupštini, koliko i svi ostali.

Dodao je da se „lokalnom politikom ne bavi“, ali da su mu u stranci rekli da imaju „lagodnu većinu da vode Beograd“, ne ulazeći u detalje sa kim bi takvu većinu imali.

Ali, dodao je, stranački saradnici su mu rekli da ima onih u opoziciji koji „ni za živu glavu“ neće sa nekim drugima iz opozicije.

O ponavljanju izbora u Beogradu na nekoliko mesta, lider SNS je rekao da je „u domenu naučne fantastike da uguraju (u skupštinu) listu koju predvodi Boris Tadić“.

Lista „Ajmo, ljudi“ dobila je, prema preliminarnim rezultatima, 2,8 odsto i ostala je ispod cenzusa.

Ideja opozicionih stranaka je da pozovu glasače da na ponovljenim izborima pozovu pristalice da zaokruže listu „Ajmo ljudi“ Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije

Ako bi na ponovljenim izborima ova lista prešla cenzus za gradski parlament, računica opozicionara je da onda imaju većinu, rekao je ranije Tadić.

Kakvi su rezultati?

Prema preliminarnim rezultatima Gradske izborne komisije, najbolji rezultat na lokalnim izborima postigla je vladajuća Srpska napredna stranka – osvojila je 48 mandata u Skupštini grada Beograda.

Opoziciona koalicija Ujedinjeni za pobedu Beograda osvojila je 26, a opoziciona koalicija Moramo 13 mandata.

Socijalistička partija Srbije dobija osam mandata, opoziciona koalicija NADA sedam, a po četiri mandata Srpska stranka Zavetnici i koalicija Dveri/POKS.

Skupština Beograda ima 110 odbornika, za vlast je neophodno najmanje polovina – 56 odbornika.

Nijedna od stranaka i koalicija ne može samostalno da formira vlast, ali bi SNS sa socijalistima imala potrebnu većinu.

Opozicione liste navode da je zasad izjednačen rezultat i da je odnos mandata 55 prema 55.

Ovi podaci poklapaju se sa procenama posmatračkih organizacija CRTA i CeSID.

Koalicija „Ajmo ljudi“ koju predvodi bivši predsednik Srbije Boris Tadić osvojila je 2,8 odsto glasova i nije prešla cenzus, kao ni Suverenisti sa 2,2 odsto i Srpska radikalna stranka sa 1,6 odsto.

Cenzus nisu prešle ni liste „Nemanja Šarović – za sav normalan svet“ sa 0,6 odsto i Ruski manjinski savez sa 0,4 odsto osvojenih glasova.

Republička izborna komisija (RIK) potom je saopštila da se rokovi za proglašenje konačnih rezultata izbora odlažu zbog ponovljenog glasanja.

U saopštenju RIK-a navedeno je da, u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, lokalne izborne komisije imaju rok do četvrtak u 20 časova da utvrde zbirne izveštaje o rezultatima glasanja.

Opozicione liste podnele su više od 360 prigovora RIK-u.

GIK poništio glasanje na četiri izborna mesta

CeSID je u četvrtak, 7. aprila saopštio da je GIK odlučila da poništi glasanje na četiri izborna mesta u Beogradu.

Na 31 i 49 u Opštini Palilula, 39 u Opštini Stari Grad i 106 u Opštini Čukarica, ponoviće se glasanje za odbornike Skupštine Beograda.

Na četiri biračka mesta u Beogradu, na kojima je prema saznanjima CeSID-a poništeno glasanje na izborima za gradske odbornike, upisana su ukupno 5.804 birača, a na izbore održane 3. aprila izašlo je 3.050 glasača.

Opozicione liste Ujedinjeni za pobedu Beograda, Moramo, NADA i Dveri dobile su zajedno 1.275 glasova na tim biračkim mestima, a odranije je poznato da listi „Ajmo ljudi“, koja je na ta četiri biračka mesta osvojila 80 glasova, za prelazak cenzusa od tri odsto nedostaje između 1.500 i 2.000 glasova.

To praktično znači da bi lista koju predvodi proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević ostala ispod cenzusa čak i kada bi svi birači tih opozicionih stranaka izašli na ponovljene izbore i glas dali listi „Ajmo ljudi“.

Ako bi posle ponovljenih izbora na jednom broju biračkih mesta lista „Ajmo ljudi“ prešla cenzus od tri odsto, dobila bi tri mesta u odborničkim klupama, a najveću štetu pretrpela bi lista SNS – ostala bi bez dva mandata, pa bi imala 46.

Jedan mandat izgubila bi i koalicija Ujedinjeni za pobedu Beograda, kojoj bi u tom slučaju ostalo 25 odborničkih mesta.

Epilog bi bio sledeći: SNS i SPS imali bi zajedno 54 mandata, dok bi opozicija došla do broja od 56, koliko je neophodno za formiranje gradske vlasti.

Izbori moraju da se ponove na 120 mesta u Beogradu ili protesti – Đilas

„Tih 120 zapisnika nisu kompletni i svi pravnici kažu da ako nedostaje taj papir, na tim mestima moraju da se ponove izbori“, rekao je Đilas za Televiziju N1.

Kaže da su prigovori podneti, kao i da zahteva da se oko prigovora raspravlja.

„Sačekaćemo da vidimo da li vlast prihvata da se izbori ponavljaju bar na tih 120 mesta u Beogradu koji bi pokazali volju naroda“, kaže Đilas.

Prema njegovim rečima, ako bi opozicija uzela vlast u Beogradu morala bi mandat da oroči na šest do osam meseci, kako bi pripremila nove izbore.

„Ta vlast bi se tehnički formirala, i iz nje bi išli na nove izbore“, kaže.

Nije isključio mogućnost organizovanja protesta.

„Nikome ne pada na pamet da odustane od prigovora, od žalbi GIK-u i Upravnom sudu. Ali ako institucije ne daju zadovoljavajuće rešenje, idemo na proteste.

„Na tim protestima šta radimo? Tražimo vlast Ujedinjenih za pobedu, Zavetnika, jednog POKS-a, drugog POKS-a? Je l’ to radimo? Pa, opet ćemo doći do novih izbora.

„Novi izbori su jedino rešenje u sadašnjoj situaciji“, smatra Đilas.

Šta kažu u opoziciji o Đilasovom predlogu?

Uglavnom su protiv.

Srpska stranka Zavetnici je saopštila da Dragan Đilas nema mandat, niti bilo kakva druga ovlašćenja da u ime cele opozicije pregovara sa Vučićem u vezi sa beogradskim izborima.

Iako su novi izbori za Gradsku skupštinu najrealnija opcija, Zavetnici su u saopštenju naveli da postoje zakoni, procedure i institucije, te da to ne može biti predmet dogovora dva čoveka.

Isti stav imaju i u Koaliciji Moramo.

Prethodno su lideri te koalicije organizovali protest u Beogradu, dan posle izbora, tražeći da glasovi budu prebrojavani javno na Radio-televiziji Srbije.

Boško Obradović, koji je na izborima predvodio listu Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije izjavio je za list Nova da će ta koalicija „rado učestvovati“ u smeni vlasti u Beogradu.

On je naveo da su Beograđani na gradskim izborima već smenili dosadašnju vlast Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije koja je, kako je naveo, dobila podršku manje od polovine birača.

„Sada je na opoziciji da se dogovori o formiranju nove vladajuće većine u glavnom gradu“, rekao je Obradović.

Osim liste Ujedinjeni za pobedu Beograda, i lista Ajmo, ljudi koje predvode Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i predsednik Socijaldemokratske stranke, i Dušan Vujošević, trofejni trener košarkaškog kluba Partizan iz Beograda, predali su 102 prigovora.

„Naša lista je prešla cenzus, to ćemo i dokazati, a vlast u Beogradu biće smenjena“, izjavio je posle predaje prigovora Konstantin Samofalov, generalni sekretar SDS-a.

Rezultati izbora u Beogradu u poslednje dve decenije

U poslednje dve decenije vlast u glavnom gradu često je oslikavala republički odnos političkih snaga, jer je u Beogradu ne samo četvrtina ukupnog broja birača, već i politički, administrativni, kulturni, ali i turistički centar Srbije.

To se lakše razume kroz jezik novca – Beograd raspolaže svotom koja je u rangu desetine državne kase.

Ukupan republički budžet za 2022. godinu iznosi 1,516 milijardi dinara, a budžet Beograda je 160 milijardi.

O tom novcu odlučivaće buduća vlast u prestonici.

19. septembra 2004. U Beogradu su održani prvi neposredni izbori za gradonačelnika.

Čelnik prestonice nije odabran u prvom krugu, a u drugi su ušli Nenad Bogdanović ispred Demokratske stranke i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada kao predstavnik Srpske radikalne stranke.

Pobedio je Bogdanović i vodio Beograd do smrti 2007. godine.

Izlaznost je u prvom krugu 34,6, a u drugom 32 odsto.

11. maj 2008. Gradonačelnik Beograda nije biran direktno, već preko odbornika u Skupštini grada, kao i danas.

Na tim izborima pobedio je današnji lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, tada kao kandidat DS sa osvojenih 38,9 odsto glasova i on postaje gradonačelnik.

Na drugom mestu je ponovo bio radikal Aleksandar Vučić sa 34,7 odsto podrške.

U Skupštinu grada ušle su i koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, sa 11 odsto podrške, Liberalno demokratska partija sa 6,8 odsto i SPS-PUPS-JS 5,2 odsto.

Izlaznost je bila 59,6.

6. maj 2012. Pobedu odnosi DS Dragana Đilasa sa 36,7 odsto osvojenih glasova, a na drugom mestu je ponovo bio Vučić, ali ovog puta kao predstavnik koalicije okupljene oko nove Srpske napredne stranke.

SNS u Beogradu tada osvaja 26,8 odsto glasova, a cenzus su prešli i socijalisti sa 9,5 odsto podrške i DSS sa 7,8 odsto glasova.

Izlaznost je bila 54,18.

16. marta 2014. Zajedno sa vanrednim parlamentarnim, održani su i vanredni lokalni izbori u Beogradu.

Tada je pobedila lista SNS predvođena Zoranom Mihajlović osvojivši 43,6 odsto glasova, na drugom mestu je bio DS Dragan Đilasa sa 15,7 odsto podrške, a na trećem socijalisti sa 11,4 odsto glasova.

U odborničke klupe te godine seli su i DSS Aleksandar Popovića koji su osvojili 6,39 odsto glasova.

Izlaznost je bila 50,68.

4. marta 2018. Naprednjaci su zabeležili najubedljiviju pobedu sa osvojenih gotovo 45 odsto glasova.

Na drugom mestu ponovo je bila lista predvođena Đilasom sa 18,9 odsto glasova, zatim grupa građana na čelu sa vaterpolistom i političarem Aleksandrom Šapićem sa 9,04 odsto.

Cenzus je tada prešla još samo koalicija SPS-JS sa 6,13 odsto podrške.

Izlaznost je bila 51 odsto.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort