KOSOVONajnovije

Kurti se u Kruši objećava pravdu: Život će se živeti ali pravda će pobediti

Predsjednik Skupštine Gljauk Konjufca, premijer Aljbin Kurti i ministarica pravde Aljbulena Hadžiu, kao i mnogi građani otišli su u Veliku Krušu i Malu Krušu da obilježe 23. godišnjicu masakra.

Premijer Kurti je rekao da je potraga za pravdom za 241 osobu koja je ubijena i masakrirana do sada rađena korak po korak i obećao da će njegova Vlada raditi na dovođenju pravde za žrtve srpskog zločina.

Kurti je pronašao rješenja za društvene mreže – ko još objavljuje za njega -…
“Ne postavljamo rok za isporuku pravde, ali smo uvjereni da za to moramo raditi vrijedno i brzo. Moramo brzo krenuti u procjenu naše žrtve i naporno raditi na pravdi za nas. “Zajedno, Vlada i građani moraju odlučivati ​​po istom principu i istom ponašanju.

Kurti je rekao da kosovska pravda ne mora da bude apstraktna ili uvezena, ali da potraga za pravdom za ovih 241 čoveka mora prvo da počne od našeg sopstvenog opredeljenja.

„Niko ne treba da dolazi da nas uči ratnim zločinima i genocidu, žrtvama odojčadi, ženama žrtvama, šehidima i zatvorenicima, oskrnavljenoj inteligenciji, naprotiv, moramo učiti one koji pokušavaju da zaborave sudbinu tih hiljada ljudi na Kosovu. Za naš bol, ali i za njihovo dobro.”

Kurti je rekao da bol u Kruši nije nestao i da je to svakodnevna realnost zemlje.

„Priče iz Kruše su izuzetne i pričaće se generacijama. Život će živeti i pravo će pobediti, lekcija je koju nas žene iz Kruše uče. Ovo je naša priča koja sve nas obavezuje na brigu i solidarnost, a posebno na čvrsto pamćenje. Nikoga i ništa ne možemo zaboraviti.”

Govoreći o nekažnjivosti bilo koga za zločine Srbije u Kruši, Kurti je rekao da smo “to shvatili posle dve decenije gubljenja vremena”.

Cijeli govor premijera Kurtija:

Drage porodice mčenika, palih boraca i nasilno nestalih,

Poštovani predsjedniče Skupštine Republike, g-din Gljauk Konjufca,

Poštovana potpredsednica Skupštine Republike, gospođo Saranda Bogujveci,

Poštovani gradonačelniče Orahovca, g. Smajlj Ljatifi,

Poštovani predstaviče sela Velika Kruša, g. Seljami Hoti,

Poštovani predsedavajući Vladine komisije za nestale, g. Andin Hoti,

Poštovani predstavniče Organizacije ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova, u Orahovcu, g-din Ejup Kabaši,

Poštovani predstavnici udruženja ratnih vojnih invalida,

Poštovani gosti,

dame i gospodo,

sestre i braćo,

Kosovo je obeleženo kao celina, u svom telu iu svom vremenu, ciljanim ubistvom i masakrom. Stoga vam u ime Vlade koju vodim izjavljujem da smo vrlo jasni u obimu posla koji moramo da uradimo. Ne postavljamo rok za ostvarivanje pravde, ali smo uvjereni da za to moramo raditi vrijedno i brzo. Moramo brzo krenuti u procjenu naše žrtve i naporno raditi na pravdi za nas.

Dakle, svi zajedno, vlast i građani, moraju biti postavljeni na isti princip i na isto ponašanje. Moramo da ostvarimo državu koja svoju izgradnju računa pre svega na pravdu za žrtve Kosova. Ali šta je to pravda koja treba da nam služi? Da li je to apstraktno, teorijsko, da li je s neba ili je uvezeno? Sigurno ne!

Jučer smo obilježili intervenciju NATO-a u našoj istoriji oslobodilačkog rata, u našoj istoriji od prije samo dvije decenije. I samo dan kasnije započeli ste masakr u velikoj Kruši. 241 osoba. Naša pravda ne treba da bude ni apstraktna ni uvezena, ali ove 241 traže pravdu pre svega iz same naše posvećenosti.

Niko ne mora doći da nas uči ratnim zločinima i genocidu, žrtvama odojčadi, ženama žrtvama, šehidima i zatvorenicima, oskrnavljenoj inteligenciji. Naprotiv, moramo učiti one koji pokušavaju da zaborave sudbinu hiljada ljudi na Kosovu. Za našu bol, ali i za njihovo dobro. Svako treba da uči iz žrtvovanja drugog. Podržavajući pravdu za žrtve i masakre koji su počinjeni nad našim narodom, odajemo počast i demokratskim društvima.

Masakr u Velikoj Kruši koji je ostavio 241 žrtvu, a koji se dogodio na samom početku NATO bombardovanja, danas sa svom snagom koju smo vidjeli da se suočimo s njim, nije izbrisao bol. To nije nešto što je transcendentno naše udaljenosti, već samo dio naše svakodnevne stvarnosti. Stoga su današnje priče u Kruši izuzetne i pričaće se između generacija.

Dame iz Kruše postale su ohrabrujuća vest ne samo na nacionalnom nivou, već su i međunarodne priče.

Ovdje sa nama je i gospođa Fahrije Hoti, pored nje stoji ministarka pravde, gospođa Albulena Haxhiu. Uspjeh žena se ne može riješiti ako to ne učinimo prvi. A njihov uspjeh se može povećati samo kada im pomognemo. To se već razrađuje kao predavanje iz smjera Ekonomija, ali najvažnije je da nam oni drže predavanja, uče nas životu. Niko to nije proživeo intenzivnije od njih. Žrtvovanje, ne odustajanje, pronalaženje nade u srži bola su životne lekcije za sve nas. Takav je slučaj sa cijelim dijelom svijeta koji čuje njihovu priču. Da će život živeti i da će pobediti desnica je lekcija koju nas žene iz Kruše uče.

Živjeli su uprkos dosadi od rana u duši i tijelu. Ovo je naša priča koja mnogo duguje svima nama. Za brigu i solidarnost a posebno za jaku uspomenu. Ne možemo zaboraviti ništa i ništa. Dužni smo im vječno, doživotno.

Ovako je naš rad trebao početi od početka.

Država gradi pravdu na žrtvi koja ju je omogućila kao država, inače gubi svoj put. Zato smo osnovali Institut, a žrtve Kosova su toliko kompleksne da se mora izgraditi zaslužna faza njihovog proglašenja. Kosovska žrtva je toliko duga u vremenu da je potrebna čitava studija, uz saradnju mnogih disciplina, da bi se ono uzdiglo do najsvetijih mesta suda. Ratni zločin u Velikoj Kruši, zločin protiv čovječnosti u Velikoj Kruši je jeziv zločin za koji niko nije kažnjen. To smo shvatili i nakon dvije decenije gubljenja vremena. Moramo raditi na pružanju okrutnosti sa punim znanjem i visokim dostojanstvom. Za ovaj posao je potrebna energija i volja, pa smo zaostali i moramo prihvatiti da se potraga za pravdom uglavnom ide korak po korak.

Svaka porodica Kruše, svaka porodica Kosova zahteva ovu obnovu pravde, ali pre svega našu istinitost i stabilnost kao države i kao naroda. Naravno, simbol Kruše imamo još viši i sjajniji. Jedan od nasilno nestalih u Kruši je jedan od najmudrijih ljudi koji je prošao kroz albanski jezik i u albanskim zemljama: Ukšin Hoti. Visoko je i teško je vratiti pravdu Ukshin Hotiju u Velikoj Kruši. Pravda je teška za nestale. Teško je pravda narušiti inteligenciju naroda.

Zato smo osnovali Zavod za proučavanje zločina. Kada je zločin veliki, optužba treba da bude što potpunija, traganje za pravičnim suđenjem što je moguće upućenije, javno mesto njenog objavljivanja što jasnije. Inteligencija koju pravda zahtijeva za nestale jednako je visoka kao i inteligencija koja je ubila naše genocidne osvajače.

Slava Ukšinu Hotiju i svim mučenicima naše nacije!

Hvala vam.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort