NajnovijeReakcije

Kosovsko-ukrajinska porodica po drugi put doživljava rat

Pre više od 20 godina, Albanac sa Kosova, Zećirja Zeka, napustio je rat na Kosovu sa svojom ženom Ukrajinkom Janom i decom. Sada Janina majka i njena braća i sestre bježe od ruske okupacije.

Priča o Jani Michailenko i Zećirji Zeki počela je 1992. godine u Kijevu. Zećirja, tada 32-godišnji, inženjer elektrotehnike koji je radio za jednu švajcarsku kompaniju u Ukrajini, dopala 19-godišnja Ukrajinka zbog njenog mediteranskog izgleda.

„Izgledao je veoma italijanski. Tada je rekao je sa Kosova, moram priznati, da nikad u životu nisam čula za ovu zemlju“, priseća se Jana u razgovoru za „Dojče vele“.

U to vrijeme, Jana i Zećirja su živjeli u Podolu, naselju u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, i često su se sastajali. Nakon nekoliko ovakvih slučajnih susreta napustili su njihov susret – u čuvenoj crkvi “Sv. Andreas”. Od tada su par. Godine 1993., kada se Zećirja preselio u najhladniji grad na svijetu, Jakutsk, na sjeveroistoku Rusije, udaljen oko 6.000 kilometara i šest vremenskih zona, Jana je otišla s njim.

Ubrzo nakon toga Jana je ostala trudna. Rodila je sina Adrijana 13. septembra 1993. godine, prvo dete kosovsko-ukrajinskog para.

Jana i Zećirja su odlučili da se venčaju – ali zbog velike udaljenosti između Kosova, Kijeva i Jakutska, venčanju nisu prisustvovali ni članovi porodice sa Kosova, niti oni iz Ukrajine. Proslavili su sa svojom tek rođenom bebom i novim ruskim prijateljima.

Godinu dana kasnije, Zećirja je uspeo da ubedi svoje poslodavce da ga prebace u Prištinu, glavni grad Kosova.

Jana se konačno upoznala sa porodicom supruga.

“Očaralo me prijateljstvo i prijem pun ljubavi koji su mi priredili Zećirjini roditelji i njegova porodica,” kaže Jana.

Posjeta iz Kijeva

Iste godine, Janina majka, Vira, otišla je u četvoronedeljnu posetu Prištini, da upozna svog unuka kao i porodicu svog zeta. Tako je bila prisutna i na Adrianovom prvom rođendanu. Ali to je bila Virina poslednja poseta krajem 1990. Vira se plašila da putuje na Kosovo, jer je sukob između albanske većine i srpskog režima tamo izbio i samo se pogoršavao.

U to vreme Kosovo je nominalno bilo “autonomna pokrajina” Srbije. Međutim, pravo na autonomiju je ukinuo tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević od kasnih 1980-ih.

Od tada su kosovski Albanci – koji su u tom delu činili skoro 90 odsto stanovništva – bili u senci srpskog stanovništva od oko 7 odsto.

Mnogi Albanci su u početku mirno protestovali protiv toga. Ali kako se situacija nije promenila, 1996. godine došlo je do nasilnog sukoba sa srpskim snagama bezbednosti.

Rat na Kosovu

  1. godine rođena je Ardita, prva kćerka Jane i Zećirje. Te godine je cela porodica Zeka učestvovala u protestima protiv položaja Albanaca na Kosovu.

Bilo je hapšenja i maltretiranja od strane srpske policije. Ovo je ostavilo poseban trag na Adriana. Imao je napade anksioznosti svaki put kada bi vidio osobu u uniformi. Godine 1998. Jana i Zećirja su pobjegli u Englesku sa Adrianom i Arditom.

Tamo im se rodila druga ćerka Miranda. Tek 2000. godine, po završetku rata, porodica Zeka se vratila na Kosovo, koje je u to vreme bilo pod upravom Ujedinjenih nacija. Nedugo zatim, Zećirjini roditelji su umrli. Za djecu od djeda i bake ostala je samo Vira, Janasova majka. Tamo žive i Janasova sestra Alla i njen brat Michael.

Godine 2003. Jana, Zećirja, Adriani, Ardita i Miranda konačno su mogli zajedno otputovati u Ukrajinu. Nije bilo problema u komunikaciji: Jana vrlo tečno govori ukrajinski i ruski, albanski je naučila od muža. Zećirja, u međuvremenu, osim albanskog, zna i engleski, ruski i srpski.

Porodica Zeka kod kuće govori uglavnom albanski, ali Jana je svoju djecu učila i ruski, jer se ovim jezikom govori mnogo više od ukrajinskog, koji joj je maternji. Tada nije bilo političke pozadine za ovu odluku.

Rat u Ukrajini

Ali, sve se radikalno promijenilo od 24. februara 2022. Od tada su ukrajinski članovi porodice Zeka direktno ugroženi ratom koji je započeo ruski agresor. Ista porodica Zeka je devedesetih godina bila ugrožena ratom na Kosovu. Ruske vojne bombe i rakete svakodnevno pogađaju civilne zgrade i stambene zgrade u Ukrajini. U međuvremenu i u glavnom gradu Kijevu.

Ova situacija je opasnija od bilo koje situacije koju su doživjele porodica Zeka i Janina majka. Jana je srećna što su majka Vira i njena braća i sestre uspeli da napuste Kijev u blizini granice sa Slovačkom. Ali iako bi se mogli pridružiti porodici Zeka na Kosovu, oni ne žele da napuste Ukrajinu.

“Svakodnevno razgovaram sa majkom da saznam kako su ona i braća i sestre”, rekla je Jana.

“Hvala Bogu, imaju internet, tako da možemo ostati u kontaktu. Teško mi je kada znam da ne mogu više. Mogu se samo moliti da ostanu živi i da im se ništa ne dogodi.”

Pokazati više
escort mersin - izmir escort