NajnovijeSvijet

Bivši šef NATO-a o Putinu: Udovoljavanje diktatoru vodi u rat

Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmussen) u intervjuu za gruzijski servis Radija Slobodna Evropa govori o tome kako su se stavovi predsjednika Rusije Vladimira Putina mijenjali tokom godina.
Rasmusen, koji je bio generalni sekretar između 2009. i 2014, kaže da je Putin opsjednut idejom da povrati moć Sovjetskog Saveza, ali da je Rusiju pretvorio u međunarodnu pariju.

RSE: Putin, s kojim ste se sastajali i kao danski premijer i kao generalni sekretar NATO-a i to mnogo puta, apsurdno vas je optužio da ste ga tajno snimali. Šta ste mislili o njemu tada, a šta sada?

Rasmusen: Da, gospodin Putin se promijenio tokom godina. Moj prvi sastanak je bio 2002. i bio je veoma pozitivan u pogledu saradnje Rusije i Zapada. Zatim je, postepeno, mijenjao mišljenje. A od negdje 2005. do 2006. godine, bio je sve negativniji u pogledu Zapada. I 2008. je napao Gruziju… 2014. je zauzeo Krim, a sada smo vidjeli invaziju na Ukrajinu u punom obimu. Dakle, on se zaista promijenio tokom godina.

RSE: Imate li ideju šta je to izazvalo?

Rasmusen: Mislim da su revolucije u Gruziji i Ukrajini 2004. i 2005. doprinijele promjeni njegovog mišljenja. Ne treba zaboraviti da je Vladimir Putin sazreo u KGB-u. Dakle, na njegovo razmišljanje je veoma uticala ta prošlost. Tako da mislim da pati od paranoje. I mislio je da je posle šarenih revolucija u Gruziji i Ukrajini cilj (Zapada) da inicira promjenu režima u Kremlju – i u Moskvi – također. I zato se okrenuo protiv Zapada.

RSE: Kada čujemo da svetski lideri govore da je potkopana celokupna evropska arhitektura, da li je sva krivica na Putinu ili je Zapad mogao da uradi nešto drugačije, nešto više da spriječi da se to dogodi?

Rasmusen: Ja u potpunosti krivim Putina i Rusiju. Rusija nije žrtva. Pružali smo ruku Rusiji nekoliko puta tokom istorije… Prvo, odobrili smo Osnivački akt NATO-Rusija 1997. Sledeći put, bilo je to 2002. godine, ponovo smo pružili ruku, osnovali nešto veoma posebno, naime Vijeće NATO-Rusija. A 2010. smo na samitu NATO-Rusija odlučili da ćemo razviti strateško partnerstvo Rusije i NATO-a. Tako da smo uvijek iznova pružali ruku Rusiji.

RSE: Da li je Zapad učinio dovoljno da odvrati Putina? Tako da ne uradi ono što je uradio prije dvije nedelje?

Rasmusen: Gledajući unazad, ne. Pored naše ljutnje, mislim da je trebalo da učinimo više da odvratimo Putina. Još 2008. napao je Gruziju, de facto zauzeo Abhaziju i Južnu Osetiju. Mogli smo već tada da reagujemo mnogo odlučnije.

RSE: Umjesto toga, uslijedilo je partnerstvo NATO-Rusija 2010. godine.

Rasmusen: Da, da. Kada sam preuzeo dužnost 2009, prišao sam Rusima i rekao im da je jedan od mojih prioriteta da razvijem takvo strateško partnerstvo, uprkos činjenici da su godinu dana ranije napali Gruziju. Tako da smo uradili mnogo. Ali, možda je Putin pogrešno protumačio naše misli i mislim da lekcija koju smo naučili iz istorije jeste da udovoljavanje diktatoru ne vodi miru, ono vodi ratu i sukobu.

RSE: Čak i prekasno naučena lekcija može biti korisna. Kada kažete da je trebalo više uraditi, šta ste mogli da uradite?

Rasmusen: Na primjer, posle sukoba 2014, kada je Putin nezakonito anektirao Krim u Rusku Federaciju, uveli smo skromne sankcije Rusiji. I Putin je to pogrešno protumačio skoro kao poziv da ide dalje. I sada je otišao dalje. Mislim da treba da uradimo više nego što smo već uradili.

Na osnovu lekcija naučenih iz istorije, već smo vidjeli evropsko i transatlantsko jedinstvo bez presedana. Vidjeli smo sankcije uvedene Rusiji bez presedana. To je dobro. Ali mislim da treba da idemo dalje. Moj konkretan prijedlog bi bio da se odmah prekine sav uvoz nafte i gasa iz Rusije.

RSE: Vidjeli smo da Nemačka nije baš oduševljena u tom pogledu. Kancelar Olaf Šolc (Scholz) je čak rekao da je ruski gas zasad “suštinski za Nemačku”. Tako da se to neće dogoditi preko noći, zar ne?

Rasmusen: Prije svega, želio bih da pohvalim njemačkog kancelara i njemačku vladu zbog nekih veoma teških odluka o zaustavljanju gasovoda Sjeverni tok 2, povećanju njemačkog budžeta za odbranu i slanja oružja Ukrajini. To je dramatična promjena u njemačkoj spoljnoj i sigurnosnoj politici. Ja to stvarno cijenim…

Znamo da će ako potpuno zabranimo uvoz nafte i gasa iz Rusije, kao što su uradili Amerikanci, to imati svoju cijenu. Ali moramo da pomognemo jedni drugima. Mislim da je cijena koju treba platiti skromna u poređenju sa sadašnjim stradanjima ukrajinskog naroda i troškovima gubitka slobode u Evropi zbog nečinjenja.

RSE: Kažete da bi Finska i Švedska trebalo da priznaju novu realnost u Evropi i da nastoje da bez odlaganja pristupe Alijansi. Da li bi bili prihvaćeni bez odlaganja?

Rasmusen: Da, NATO je spreman da primi i Finsku i Švedsku. Rekao bih da bi molba (za članstvo) Finske i Švedske mogla biti odobrena manje-više preko noći. I dozvolite mi da dodam: mislim da bi bilo u interesu Finske i Švedske da se odmah priključe NATO-u. Jer sada imaju mogućnost. Putin je zauzet, tako da bi ta mogućnost uskoro ponovo mogla da se zatvori.

Tako da upravo sada Finska i Švedska treba da iskoriste priliku da se pridruže NATO-u. I to bi Putinu poslalo izuzetno važan signal i smatralo bi se velikim porazom Putina u sadašnjim okolnostima.

RSE: Kakav bi signal bio poslat prijestolnicama kao što su Kijev ili Tbilisi, koji decenijama stoje pred otvorenim vratima NATO-a, a onda Finska i Švedska budu učlanjene preko noći?

Rasmusen: Da, ali to bi također bio jasan signal da vrata NATO-a ostaju otvorena. Postoji nada… Možete postati članovi NATO-a, ako to želite. I to smo zapravo odlučili još 2008. Na samitu NATO-a odlučili smo da Ukrajina i Gruzija postanu članice NATO-a… Ali ako bi Finska i Švedska ušle u NATO, to bi bio jasan signal da vrata NATO-a ostaju otvorena i da NATO nikada neće prihvatiti Putina kao portira.

RSE: Rekli ste da je jedna od stvari zbog koje najviše žalite kao diplomata jeste što Gruzija i Ukrajina nisu dobile akcione planove za članstvo u NATO 2008. Šta je tačno urađeno da se ta greška ispravi?

Rasmusen: Ono što smo uradili 2008. bilo je da garantujemo da će Ukrajina i Gruzija postati članice NATO-a… A onda smo osnovali Komisiju NATO-Ukrajina i Komisiju NATO-Gruzija. Dakle, umjesto Akcionog plana za članstvo, krenuli smo drugim putevima. Ali ipak, gledajući unazad, mislim da je bila greška što Ukrajini i Gruziji nisu odobreni akcioni planovi za članstvo 2008. Zato što je to poslalo pogrešan signal Putinu. Računao je da unutar NATO-a postoji nejedinstvo, smatrao je to slabošću i iskoristio je tu slabost napadom na Gruziju.

RSE: Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski u poslednje vrijeme je glasno kritikovao NATO. Rekao je da se “ohladio” (povodom učlanjenja) pošto je shvatio da se NATO plaši kontroverznih stvari i konfrontacije s Rusijom. Otišao je i dalje rekavši da će “svi ljudi koji će umrijeti od ovog dana takođre umrijeti zbog vas, zbog vaše slabosti, zbog vašeg nejedinstva”. Da li je kritika predsjednika Zelenskog na račun NATO-a fer?

Rasmusen: Sasvim shvatam zašto on kritikuje NATO. Ipak, svi treba da shvatimo rizik od konfrontacije NATO-a i Rusije. Zapravo, govorimo o dva nuklearno naoružana entiteta koja bi ušla u vojnu konfrontaciju i postoji jasna opasnost od eskalacije tog sukoba, ako ne budemo veoma oprezni.

S druge strane, također moram da kažem, mislim da bi saveznici u NATO-u trebalo da pojačaju isporuku oružja i druge vojne opreme… Mislim da nam je sada hitno potrebna isporuka borbenih dronova, protivtenkovskog, protivvazdušnog oružja, hitna isporuka kako bismo pojačali našu vojnu pomoć da bi ukrajinska vojska i ukrajinski narod bili još sposobniji da se brane. Zato što treba da shvatimo da je ovo izbor između suočavanja s Putinom sada ili borba s njim kasnije, jer Putin neće stati u Ukrajini.

RSE: U toku su pregovori Rusije i Ukrajine. Da li bi neko krivio predsjednika Zelenskog ili njegovu vladu ako pristane da ne traži članstvo u NATO-u, ako bi to značilo zaustavljanje egzistencijalne prijetnje s kojom se suočava njegova zemlja?

Rasmusen: Nećemo kriviti Zelenskog za odluke koje bi on i njegova vlada mogli donijeti i mislim da niko iz zapadne alijanse ne bi vršio pritisak na ukrajinsku vladu da donese konkretne odluke. Na njima je da odluče. I to je upravo poenta. Lično mislim da bi za Evropu bila potpuno neprihvatljiva situacija da Putin uspe da ispuni svoju želju da odlučuje da li njegovi susjedi mogu da uđu u NATO i Evropsku uniju ili ne.

RSE: Ako se to desi, to znači pobjedu za Putina, zar ne? Da li to ispravno tumačim? To je bio jedan od njegovih glavnih zahtjeva prije rata.

Rasmusen: Apsolutno… Zahtjevi koji su javno izneseni nezavisnoj i suverenoj državi kao što je Ukrajina, izgledaju neprihvatljivo. Time bi de facto Ukrajina bila dio Rusije, poput Belorusije. I to je zapravo Putinov cilj: opsjednut je idejom da povrati moć bivšeg Sovjetskog Saveza. To jest, povratkom ruske dominacije u bliskom susjedstvu, na teritorijama bivšeg Sovjetskog Saveza.

RSE: Da li je Putin ikada na privatnim sastancima aludirao na to ili rekao “to je naša teritorija” ili nešto slično?

Rasmusen: Zapravo da. Imali smo 2008. samit NATO-Rusija (i) Putin je otišao s tog samita besan jer smo odlučili da će Ukrajina i Gruzija postati članice NATO-a. I tokom tog sastanka, on je tvrdio da Ukrajina, generalno, i Krim, posebno, nisu zaista nezavisni, da su istorijski integrisani dio Rusije. Kijev je nazvao majkom svih ruskih gradova. Da smo tada slušali, da smo ga tada shvatili ozbiljno, bili bismo spremniji za ono što smo vidjeli u poslednjih 10 ili 20 godina.

Tako da mi je jako žao što ga tada nismo shvatili ozbiljno. I mislim da je naučena lekcija: treba da ga shvatimo ozbiljno. Sada.

RSE: Ako Ukrajina bude prinuđena da pristane na neku vrstu dogovora s Rusijom samo da bi zaustavila nasilje, treba li Rusiji ukinuti sankcije?

Rasmusen: Ne, ne mislim to. Zato što je Putin pokrenuo ilegalni rat protiv Ukrajine. On je ozbiljno prekršio međunarodno pravo, tako da ne vidim razlog za ukidanje sankcija. Uopšte.

RSE: Što se tiče odgovornosti Putina, pošto je ovo urađeno, hoće li ga Zapad prihvatiti nazad? Hoće li platiti za ono što je uradio?

Rasmusen: Ne, ne mislim to. Rusija je međunarodni parija kojom vlada politički gangster. On je izolovan.

RSE: Hoće li biti izveden pred međunarodni sud?

Rasmusen: Ne znam. Zato što mislim da će biti teško da bude izveden pred sud. Ali ako bude optužen za ratne zločine – a postoje dobri razlozi da se vjeruje da bi moglo da mu se sudi – onda, naravno, ne može slobodno da putuje po svijetu.

Pokazati više

Leave a Reply

Your email address will not be published.

escort mersin - izmir escort