NajnovijePolitika

CBK smatra da je neophodna revizija budžeta: Ekonomija oseća krizu sa rastućim cenama

Centralna banka Kosova (CBK) procenjuje da se očekuje da će kosovska ekonomija osetiti krizu kroz kanal povećanja cena kao posledica rata u Ukrajini. Dok profesor ekonomije traži od Vlade da preispita budžet za 2022. i odobri ekonomski paket za subvencionisanje privrede i građana zemlje, bivši ministar trgovine kaže da nije vreme da Vlada naplaćuje poreze, već da distribuirati ih.

Zvaničnici Trusta su pre nekoliko dana potvrdili za online kosovski medij na albanskom jeziku KosovaPress da je kriza na međunarodnim tržištima dovela do pada vrednosti povratne investicije za oko 90 miliona evra. U međuvremenu, sada, pored povećanja inflacije, CBK smatra ugroženim Trust sistem penzione štednje, koji je uložen oko 80 odsto na međunarodnim tržištima.

„S obzirom na činjenicu da privreda Kosova ima veliki obim uvoza iz zemalja EU i da će rat između Ukrajine i Ruske Federacije uticati, posebno u energetskom sektoru, očekujemo da će privreda Kosova biti pogođena kanalom određivanja cijena. Takođe, ovakva kretanja utiču na tržišta kapitala, samim tim i na performanse imovine Trusta, ali su to efekti kraće prirode kao rezultat tržišnih fluktuacija i u srednjem roku se očekuje oporavak“, kaže za KosovaPress portparol CBK, Kuštrim Ahmeti.

Građani ne moraju da brinu o svojim depozitima u komercijalnim bankama na Kosovu zbog rata u Ukrajini, jer prema Ahmetiju, banke nisu izložene istočnoevropskim tržištima, a nivo transakcija je nizak.

„Ostali segmenti privrede zemlje nisu izloženi istočnoevropskim tržištima i nivo transakcija je relativno nizak. Shodno tome, za 2022. očekujemo visok doprinos domaćeg bankarskog sistema u daljem razvoju lokalne privrede i finansiranju privredne aktivnosti uopšte“, kaže on.

Zbog rata u Ukrajini, bivša ministrica finansija i sada zastupnica LDK-a Hykmete Bajrami tokim čijeg ministrovanja se dogodio skandal krađe preko 2 miliona evra kaže, da osim poskupljenja, izrazila bojazan od nestašice osnovnih namirnica, pšenice, brašna, ulja i šećera.

“Suočavamo se sa novim talasom inflacije, koji će vrlo verovatno biti ne samo inflacija, već ćemo se u narednim danima suočiti i sa nestašicom proizvoda, verujem da će to biti problematičnije i da će biti velika briga. za potpuno dobro funkcionisanje industrije, ali i državnih institucija…

“Postoje dva nivoa na kojima vlast mora da deluje, koja nažalost stoji kao gledalac, nismo videli konkretne akcije”, kaže ona.

Nakon zabrane uvoza robe iz nekih susednih zemalja, poslanik Bajrami traži od Vlade da snabdeva ključne artikle iz prijateljskih zemalja Kosova.

“Smatramo da bi Vlada trebalo da bude aktivnija, kako u pogledu zaštite građana, tako i povećanja rezervi, jer rusko-ukrajinska kriza, istina je da se trese i ima potpuni uticaj na globalno tržište, s obzirom na zemlje su među najvećim proizvođačima žitarica i ulja… Kosovo kao država godinama se suočava sa nedostatkom budžeta. Državne rezerve nisu bile velike, znamo da je Vlada izdvojila sredstva od 10 miliona eura, ali smatramo da to nije dovoljno. Ono što smatramo je da bi u glavnim člancima vlada trebalo da se angažuje sa prijateljskim državama Kosovu kako bi obezbedila rezerve na određeni vremenski period“, rekla je ona.

Profesor Ekonomskog fakulteta Nagip Skenderi kaže da u ovom vremenu krize sa visokim cenama, Vlada mora hitno da revidira budžet za 2022. godinu, kako bi odobrila ekonomski paket podrške građanima i privredi u zemlji.

„U ovom kriznom vremenu sagledati budžet i projekte koji su planirani za projekte koji su očekivani ili sporedni, da se dodatno subvencioniše poljoprivreda, privreda i uopšte da se zaštiti socijalna zaštita građana, jer postoje kategorije koje se plaćaju fiksno, posebno penzioneri, bivši borci, ali i druge kategorije javnog i privatnog sektora kojima je u ovom trenutku potrebna snažnija podrška države, odnosno ‘interventne ruke’, rekao je.

On dodaje da Vlada nije spremna da se suoči sa krizom koja je u našoj zemlji nastala kao rezultat ruske agresije u Ukrajini.

„Kosovo se takođe suočava sa krizom, kao rezultatom rata između Rusije i Ukrajine. Odnosno, to je ekonomska kriza da kažemo uvezeno jer skoro sva roba koju imamo za građane Kosova je iz uvoza. To ne zavisi direktno od ove dve zemlje, ali posledice su indirektne i odražavaju se na ekonomiju Kosova. U ovom slučaju su naftni derivati, pšenica, brašno i proizvodi od njega, ulje i šećer koji su od strateškog značaja za potrošačku korpu, a koji su već počeli da raste i našem potrošaču su nedostupni. U ovom kontekstu ne možemo reći da smo bili nespremni u smislu saznanja i saznanja da će ova kriza doći, ali su možda nepripremljeni bili i vlast i institucije, kao i privredni subjekti kojima nisu unapred obezbijeđene veće količine. ovi strateški proizvodi“, kaže on.

Bajrami je takođe rekla da je život građana otežan i da sada nije vrijeme da Vlada naplaćuje poreze, već da pritekne u pomoć građanima.

“Život postaje otežan, s druge strane kriza i sve ukazuje da ćemo imati kontinuitet. Ni mi ne vidimo kraj rusko-ukrajinskom ratu, tako da ne znamo koliko dugo ćemo se suočavati sa takvom situacijom. Ali smatramo da Vlada sada nema vremena da naplaćuje poreze od građana i čuva ih na državnom računu, pa smatramo da je vrijeme da budemo proaktivniji i da ta sredstva rasporedimo kako bismo ublažili njihove izazove.“, ističe ona.

U međuvremenu, prema poslednjem izveštaju Kosovske agencije za statistiku, inflacija nastavlja da raste, a ukupni usklađeni indeks potrošačkih cena je u februaru 2022. u proseku viši za 7,5 odsto u odnosu na februar 2021. godine.

To se uglavnom objašnjava povećanjem potrošačkih cijena kruha i žitarica za 15,7%, mesa za 8,6%, mlijeka, sira i jaja za 11,1%, ulja i masti za 32,1%, povrća za 13,8%, šećera za 11,3% i goriva do 28.2.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort