Republički premijer Aljbin Kurti rekao je da je Republika Kosovo igla koju predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin vidi kao prepreku svom projektu.
Kurti je to izjavio u intervjuu francuskoj novinskoj agenciji AFP, rekavši da je imao utisak da Putin želi da sjedne za pregovarački sto s američkim predsjednikom Džo Bajdenom, a ne s ukrajinskim predsjednikom Vladimir Zelenskim.
„Moj utisak je da Putin želi da sedne za pregovarački sto sa američkim predsednikom Bajdena, a ne sa predsednikom Ukrajine Zelenskim. Njegov cilj je nova konferencija na Jalti, odnosno Jalta 2, u kojoj bi se podijelile interesne sfere i na taj način bi Ruska Federacija nastojala kompenzirati raspad Sovjetskog Saveza.
Stoga, budući da će ciljati i nove sukobe, Zapadni Balkan uopšte, a posebno Kosovo, su u opasnosti. Ranije nas je ruski predsednik pominjao jednom mesečno, sada nas pominje nekoliko puta nedeljno i jasno je da je Republika Kosovo igla za koju smatra da koči njegov projekat. Ne zaboravimo da je upravo ovaj predsednik Južnu Osetiju i Abhaziju pripojio Gruziji, tačno u godini kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, dok je nedelju dana nakon proglašenja nezavisnosti Kosova potpisan sporazum između Srbije i Ruske Federacije o dodeli „Most segment naftne industrije u Srbiji Gazprom i gasnom basenu u Banatskom Dvoru u Vojvodini, opet Gazprom”, rekao je Kurti.
Prema njegovim riječima, NATO treba da razmisli o tome kako da odgovori Rusiji nakon invazije i stalnih napada na ukrajinske gradove.
Kurti je rekao da despotski ruski predsednik traži novu konferenciju na Jalti i da je za to potreban rat i širenje sukoba van Ukrajine.
Kurti: Starije metode proširenja NATO-a i EU mogu biti skupe
Stare metode proširenja NATO-a i Evropske unije mogu imati veoma velike troškove nakon vojne agresije i ruske invazije na Ukrajinu, za koju verujem da ne namerava da ostane samo u Ukrajini, rekao je premijer Kosova Aljbin Kurti u intervju francuskoj novinskoj agenciji AFP.
Kurti je rekao da Brisel treba da ponovo razmisli o novom načinu proširenja zapadnog Balkana.
“Izuzetno je neophodno da Brisel, kao dvojna prijestolnica, i NATO-a i Evropske unije, preispita novi način unutrašnje integracije i proširenja na Zapadni Balkan. Zapadni Balkan i Kosovo u srcu ovog zapadnog Balkana je deo evropskog kontinenta. U slučaju EU i NATO integracija, spoljna granica ova dva najvažnija mirovna tela od kraja Drugog svetskog rata, spoljna granica je smanjena za oko 3 hiljade kilometara, što je za bezbednost previše dobro. Šest zemalja Zapadnog Balkana koje su još uvijek neintegrisane u Evropsku uniju po broju stanovnika su otprilike velike kao Holandija, a po ukupnom bruto domaćem proizvodu približno su kao Slovačka. „Shodno tome, ubrzana integracija našeg regiona nije veliki teret za Evropsku uniju“, rekao je Kurti za AFP.
