NajnovijeStavovi

Kosovo nije Donbas, ili Krim, i Abhazija! To je jedinstven slučaj u svijetu!

Autor: Prof.dr Enver Bitići za Bota Sot

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov danas je na samitu u Antaliji u Turskoj o krizi u Ukrajini izjavio da „Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Zapad aplaudirao. Ali zašto je to dozvoljeno Albancima, a Rusima u Ukrajini ne?“ o ovoj temi je rekao i sam predsednik Putin kada je napao dve provincije Gruzije, odnosno Abhaziju i Južnu Osetiju 2008. Putin i Lavrov su govorili o ovoj temi kada su anektirao poluostrvo Krim 2014. I nastavi da smatra Kosovo presedanom dela ruske okupacije u bilo kom drugom trenutku, čak i u današnje vreme.

Iz nedavne izjave ministra Lavrova, bliskog prijatelja Edija Rame, Baton Hadžijua i Sokolja Baljesa, razumemo razlog zašto je Rusija stavila veto i na intervenciju NATO-a na Kosovu i na njeno nepriznavanje suverene i nezavisne države. Povod i svrha je bio da se “opravdaju” ruske invazije na suverene i slobodne evropske zemlje. Dakle, interesi Srbije nisu uzrok! Kosovo nema slične veze sa dva separatistička regiona Donbasa u istočnoj Ukrajini. Nije bilo sličnosti sa dva gruzijska regiona pod ruskom okupacijom, niti sa Krimom koji je anektirao tenkovske snage iz Moskve. Istoričari i stručnjaci za međunarodno pravo dokazali su činjenicama da je Kosovo bilo i ostalo jedinstven slučaj i da pred nasiljem i srpskim terorom Miloševića i državnih struktura Srbije nije bilo drugog rešenja osim nezavisnosti i državnosti. Ovo je pravno legalizovao Međunarodni sud pravde svojom odlukom od 22. jula 2010. Objasnimo specifičnosti Kosova:

  1. Kosovo je u poslednjih 15 godina Jugoslovenske Federacije bilo sastavna jedinica ove federacije, zastupljena kao i republike. Imala je sva tri nivoa vlasti, Skupštinu, Vladu i Ustavni sud. Sve je to nasilno uklonila Miloševićeva Srbija 23. marta 1989. čak i kršeći jugoslovenski ustav. Dakle, Srbija je izvršila antiustavni i istovremeno antihumani čin na Kosovu. Ni u jednom od ovih regiona pod ruskom okupacijom nije ukinuta autonomija, niti je postojala konstitutivna veza između njih i države Ukrajine ili Gruzije. Shodno tome, ova veza nije ukinuta.
  2. Kosovo je iskusilo aparthejd. Škole, univerziteti, vitalne zdravstvene službe su zatvorene, a kosovski radnici otpušteni u roku od dve nedelje. Ne nekoliko, već njih 114 hiljada. Albanci na Kosovu punili su zatvore, tukli, mučili i sve je to dokumentovano u međunarodnim izveštajima. Zatvorene su novine, radio i televizija na albanskom jeziku. Izdavačka kuća “Rilindja” je zatvorena, a Akademija nauka ukinuta. Nijedna vrsta aparthejda koja se može uporediti sa onim što se dogodilo na Kosovu nije pokušana u pokrajinama i regionima koje je Rusija pripojila svojim dvema susednim zemljama. Nijedan međunarodni izvještaj ne govori o tome. Postoji samo jedna ruska propaganda za “ukrajinski fašizam”, slična srpskoj 1980-1990 za navodni “genocid Albanaca nad Srbima”!
  3. Kosovo je ostvarilo miran otpor bez presedana u istoriji naroda. Ovaj miran otpor čini ga jedinstvenim slučajem u svetu i dokazao javnosti da je “Kosovo protiv nasilja”! Ali Milošević je samo pojačao represiju nad Albancima. Skoro deset godina Albanci su se mirno odupirali i takođe mirno tražili prihvatljivo rešenje. Milošević je, u međuvremenu, odgovorio nasiljem. Nasilje je nužno uslijedilo nakon nasilja. Albanci su se pridružili OVK da bi zaštitili svoje živote i imovinu. Dok je srpska vojska, policija i paravojska, prema projektu istrebljenja Albanaca nanela preko 13.000 nevinih žrtava, silovala preko 20 hiljada albanskih devojaka i žena, spalila i uništila 120 hiljada objekata, kuća i druge imovine Albanaca, od ukupno 200 hiljada . Miloševićeve sile mraka pokušale su da unište istorijske, kulturne i kultne objekte Albanaca. Dakle, počinili su genocid i zločine protiv čovječnosti do te mjere da su izazvali već poznatu humanitarnu katastrofu protjerivanjem preko milion Albanaca sa Kosova. Stoga je bila potrebna intervencija NATO-a da bi se spriječila ova humanitarna katastrofa. Ono što Rusija danas radi u Ukrajini slično je onome što je Milošević radio na Kosovu 1998-1999.
  1. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je četiri rezolucije o Kosovu. Jedan od njih, broj 1190 od 30. septembra 1998. godine, priznaje da će se sukob na Kosovu proširiti na region i Evropu i da postoji opasnost od humanitarne katastrofe. Sve rezolucije su izglasane ili prihvaćene uzdržanim iz Rusije. U međuvremenu, opasnost od širenja sukoba i opasnost od humanitarne katastrofe predviđa intervenciju UN-a. Ovoj intervenciji se usprotivila Rusija, iako je prihvatila oba razloga zbog kojih treba intervenisati. Tako je priznala krivicu Srbije, kao i razloge intervencije, ali ne i NATO kampanju protiv Jugoslavije. Rusija je istovremeno prihvatila Rezoluciju 1244 od 10. juna 1999. u kojoj se navodi da će Kosovo imati novi status, isključujući samo dve opcije, ništa manje od autonomije iz 1974. godine, a ne ujedinjenja sa drugom državom. Nezavisnost Kosova je stoga predviđena kao moguća opcija u ovoj rezoluciji, pa je Međunarodni sud pravde u Hagu 22. jula 2010. godine smatrao državljanstvo Kosova ne samo u skladu sa međunarodnim pravom, već iu skladu sa Rezolucijom 1244. Ponavljam, ova rezolucija je bila takođe je glasala u Vijeću sigurnosti od strane Rusije. Ništa od ovoga se nije dogodilo u vezi sa regionima koje je okupirala Moskva.
  1. Kosovo je prošlo kroz jedinstven međunarodni diplomatski proces te vrste, do tada nepoznat nijednoj drugoj zemlji. Funkcionisanje Kontakt grupe, čiji je deo bila i Rusija, deo je ovog procesa. Učestvuje na konferenciji u Rambujeu, na kojoj je učestvovala i Rusija. Dio napora i razgovora da se sukob zaustavi, au grupi tih razgovora bio je i bivši ruski premijer Viktor Čenormerdin. To je dio procesa razgovora Beča sa Ahtisarijem o njegovom statusu, gdje je Rusija imala svog predstavnika. Takođe deo procesa dodatnih razgovora bez Ahtisarija, gde je ponovo bio prisutan predstavnik Rusije. Ništa od ovoga se ni u kom slučaju nije dogodilo u regionima pod okupacijom Kremlja i Vladimira Putina.

Postoji hiljadu drugih argumenata, koji u potpunosti opovrgavaju tvrdnje i poređenja ruskog predsjednika Vladimira Putina i njegovog ministra vanjskih poslova Lavrova. Ove argumente je trebalo da razradi Hašim Thači na sastancima sa Putinom i Edijem Ramom na nekoliko sastanaka koje je imao sa Lavrovom, od Njujorka do Moskve. Ali oni nisu imali i ne smeta im Kosovo. Ne žele da znaju da li je oštećena ili ne neodgovornim izjavama ruskog lidera. U međuvremenu, ne trude se ni da brinu zašto Putin i Lavrov u svojoj retorici stalno pominju ono što nazivaju učešćem Albanaca u ukrajinskom ratu protiv Rusije! Sve ima svrhu, ima i imat će posljedice. Sve je propaganda koja opravdava sutrašnji nasilni čin diverzije ili agresije.

Ali albanski političari, umjesto da se nose s ozbiljnom opasnošću optužbi Kremlja, imaju drugi problem: izbjeći odgovornost za posljedice rata u Ukrajini. Zato operite ruke od rasta cijena. Ovo je grozno! Ovo je ozbiljno! Posebno u Tirani, ali takvu tendenciju vidim i u Vladi Kosova! /Kosova.info.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort