NajnovijeRegion

Srbija: Mala trgovinska razmena s Moskvom i Kijevom postaće još manja izveštava Danas

Iako smo u poslednje dve godine u Rusiju izvezli jabuke u vrednosti većoj od 94 miliona dolara, a od njih uvezli gasa vrednog više od 462 miliona dolara, trgovina sa Rusijom zauzima tek nekoliko procenata u ukupnom uvozu i izvozu naše zemlje. Svega 3,8 odsto kada se radi o izvozu i 5,4 odsto od ukupnog uvoza.

Prema podacima Privredne komore Srbije, gotovo 60 miliona dolara je vredeo izvoz pneumatskih guma, a 44,5 miliona dolara hula-hop čarapa.

S druge strane, više od četvrtine ukupnog uvoza iz Rusije je prirodni gas, za dve godine uvezli smo ga u vrednosti od nepunih 462 miliona dolara, dok je uvoz nafte i ulja od bitumenoznih minerala vredeo 331 milion dolara. Osim toga, Srbija je iz Rusije uvozila i rude gvožđa, ekstrakte duvana i cigarete, ali i mineralna đubriva, ureu, delove za avione ili helikoptere.

U 2021. u odnosu na prethodnu godinu, izvoz za Rusiju je povećan za 9,3 odsto, bio je 996,2 miliona dolara, a osim jabuka, čarapa i guma Srbija je u ovu zemlju izvozila i hartiju i karton, hranu za pse i mačke, lekove.

Sa Ukrajinom je spoljnotrgovinski bilans znatno skromniji od onog koji imamo sa Rusijom, piše Danas.

Prošle godine, u poređenju sa godinom pre, Srbija beleži rast spoljnotrgovinske razmene sa Ukrajinom, izvezli smo im robu u vrednosti od 181,4 miliona dolara, što je za 45 odsto više u odnosu na prethodnu godinu i uvezli za 61 odsto više. Vrednost uvoza iz Ukrajine je prošle godine bila 268,8 miliona dolara.

Tokom poslednje dve godine najviše smo izvozili mineralna ili hemijska đubriva (22 miliona dolara), što je činilo 12 odsto ukupnog izvoza u ovu zemlju. Slede pokrivači podova, lim, gume, hartija i karton, sirćetna kiselina, preparati za pranje, električni grejači vode, đubrivo, kao i lekovi.

S druge strane, naša država je iz Ukrajine najviše uvozila rude gvožđa, nerazvrstanu robu, trake, table, lim, listove za furniranje, pelet.

Profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić kaže za Danas da će dešavanja u Ukrajini uticati na trgovinu sa obe zemlje i podseća na to da su poslednjih dana neki kamioni bili zarobljeni na granici. To će, smatra on, da poveća troškove transporta, a kako se na tlu Ukrajine vodi rat verovatno je da će doći i do prekida raznih isporuka.

“Značajno će biti sada smanjena trgovina, posebno sa Ukrajinom, ali verovatno i sa Rusijom. Mi smo se pridružili sankcijama Belorusiji, te je ona nama uvela kontra sankcije, Rusija sarađuje sa Belorusijom i oni pripadaju uniji EAEU (članice su još Kazahstan, Jermenija i Kirgistan) sa kojom mi sarađujemo od prošlog jula, tako da ćemo pratiti kako će biti i kako će se ti odnosi razvijati”, ističe Bjelić.

On napominje da mi nemamo neku značajnu trgovinu sa Belorusijom, ali da to može da naudi odnosima sa Rusijom, koja nam je najznačajniji partner među istočnim zemljama.

“Sa Ukrajinom su vođeni neki bilateralni pregovori, ali sada ne znamo da li je to do kraja realizovano. Rat će da zakomplikuje ne samo to već i sav transport sa istoka, železnicom ili kopnom iz Kine ili dalje, sve će to značajno da utiče”, ističe profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu.

Bjelić podseća da Srbija uvozi dosta energenata iz Rusije i da zavisi i sa tim šta će biti, najviše od toga da li ćemo se mi priključiti sankcijama Rusiji. Zasad nećemo, naglašava on, ali možda u nekom trenutku bude doneta neka drugačija odluka.

Izvoz za Ukrajinu je za poslednjih devet godina rastao, ali je bilo uspona i padova. Tokom 2013. on je vredeo 172,2 miliona dolara, a nakon toga doživeo je ogroman pad te je vrednost izvoza 2015. bila na svega 63,7 miliona.

U isto vreme uvoz iz ove zemlje je 2013. bio vredan 141,6 miliona dolara, a prošle godine čak 268,8 miliona, dok od 2014. i dešavanja tokom kojih je Rusija zauzela Krim Srbija ima deficit u spoljnotrgvoinskom bilansu sa Ukrajinom.

U deficitu smo i sa Rusijom. Do 2015. Srbija je imala veći izvoz od uvoza iz Rusije (819 naspram 766 miliona dolara). Nakon toga uvoz raste i prošle godine je dostigao 1,28 milijardi dolara, a izvoz tek 764 miliona, što je na približno istom nivou na kom je poslednje četiri godine i na kom je bio i 2013. godine.

Bjelić kaže da ti usponi i padovi u izvozu i uvozu sa obe zemlje nisu strašni jer je mali obim trgovine i sa jednima i sa drugima.

“Ne radi se o stalnim isporukama, mala je trgovina i nema neki svoj tok i zbog toga to tako izgleda. Ono što znam, EU je tada uvela sankcije i mi smo očekivali da povećamo trgovinu i jesmo u nekim segmentima poljoprivrede, ali ne onoliko koliko se očekivalo”, napominje Bjelić.

Srbiji je sada, smatra on, najbitniji naš najveći trgovinski partner, a to je EU i sa njim ne smemo da ugrozimo odnose. Nije to, napominje, samo političko pitanje, već i pitanje trgovine jer možemo da dospemo u nepovoljan položaj, a nama je svima muka kada se pomenu sankcije jer se dobro sećamo kako nam je bilo.

“Nalazimo se u čudnom vremenu globalnih geopolitičkih i ekonomskih previranja i ovo sve podseća na uspostavljanje nekog novog političkog i ekonomskog sistema tako da ćemo videti šta će biti – samo da se mi provučemo”, ističe Predrag Bjelić i napominje da sankcije Rusiji nisu totalne jer i dalje zemlje Zapadne Evrope uvoze naftu i gas od njih što znači da ta međuzavisnost i te kako postoji i da ni velikima nije lako.

Šta je EAEU

Srbija je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa EAEU (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan), a on je počeo da se primenjuje 10. jula prošle godine. Kada se posmatra struktura razmene Srbije i EAEU, Rusija je najznačajniji trgovinski partner Srbije sa učešćem od 93 odsto u izvozu Srbije na tržište EAEU i oko 90 odsto uvoza sa ovog tržišta.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort