NajnovijeRegion

Nakon podrške rezolucije kojom se osuđujue agresija Rusije, UN ublažila retoriku

Rat u Ukrajini doneo je neugodne izbore koje je Srbija u spoljnoj politici morala da načini. Nakon oštrih reakcija iz Brisela što Srbija nije podržala sankcije Rusiji, Zapad je retoriku nakon glasanja u Ujedinjenim nacijama ublažio. Srbija je podržala rezoluciju kojom se osuđuje ruska invazija i podržava teritorijalni integritet Ukrajine, a diplomate poručuju – Srbija je izabrala kojoj strani pripada.

Podigla je Srbija ruku u Njujorku i osudila ruski napad na Ukrajinu. Iako deklarativno i bez uvođenja sankcija, sa Zapada, kažu, to je dobra vest.

„Srećni smo. Ipak, Srbija se nije usaglasila sa sankcijama protiv Rusije. Mi to očekujemo. EU je ujedinjenija i snažnija kao nikada ranije u osudi ruske agresije. Sankcije su veoma konkretne. Srbija ih još nije podržala, ali radimo na tome da se to dogodi“, rekao je šef odseka za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikola Bartolini.

Na takve najave iz Brisela, ruski ambasador poručuje – stav predsednika Srbije je dosledan i jasan – neće biti nikakvih sankcija prema Rusiji.

“Znam doslednost predsednika i to je opšti stav Srbije koji u obzir uzima nacionalne interese. Nismo mi, za razliku od Zapada, ni pokušavali da pravimo neki pritisak, da tražimo nešto”, poručuje ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko.

Rešenje Srbije u prvim danima bilo je balansiranje i pokušaj da žonglira između Zapada, Rusije i svojih interesa, navode analitičari. Podsećaju da je to ostavilo posledice po odnose sa Briselom, ali da je u Njujorku učinjen korak u dobrom pravcu.

“Evropska unija neće tumačiti ovim da je Srbija sela na tu jednu stolicu od one dve na kojima inače sedi. Još je rano za takvu ocenu. I dalje se donose deklaracije pri međunarodnim telima. Mislim da će se, i kad se ova kriza završi, biti podvučena crta i videti gde je Srbija bila u odnosu na druge evropske partnere”, kaže Nemanja Todorović Štiplija, sa portala European Western Balkans.

A dok kriza traje i Brisel meri svaki potez Srbije, neke druge zemlje pokušavaju da rusku invaziju iskoriste za približavanje Evropi. Ukrajina, Gruzija i Moldavija, koje su deo Istočnog partnerstva, podnele su zahtev za dobijanje statusa kandidata. Za region, takav razvoj situacije je i prilika i kriza, navode stručnjaci.

“Kriza je zato što se drastično povećava pritisak na Evropsku uniju i povećava se konkurencija. Svi ćemo se takmičiti za ograničene resurse, fondove i politički kapacitetet Evropske unije. S druge strane je prilika da se pokaže da smo mi ti koji su odmakli u reformama, da smo blizu ispunjavanja standarda za članstvo u EU, da možemo da budemo primljeni ranije”, smatra Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP).

Ko može brže zavisiće i od prilika unutar Evropske unije, ali i odnosa Rusije prema takvim zahtevima. Dok analitičari poručuju da EU nije vojni savez i da se Rusija već godinama sa njom graniči, ruski ambasador u Srbiji kroz osmeh poručuje.

“Vratimo se realnosti”, naglasio je Bocan-Harčenko.

A realnost i postavke u Evropi nakon rata u Ukrajini biće potpuno drugačije, saglasni su analitičari.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort