NajnovijeSvijet

Njemačka vojska u stanju pripravnosti

Vojnici, oklopna vozila, borbeni avioni… Nemačka vojska se priprema za premeštanje jedinica za brze intervencije „NATO Response Force“ koje se sastoje od 40.000 vojnika. Bundesver u tomu učestvuje sa 13.700 vojnika. Ministarka odbrane Kristine Lambreht (SPD) informisala je nemačku javnost da je njeno Ministarstvo „pokrenulo nacionalne mere obrane“, piše Dojče vele (DW).

„To znači da će građani možda idućih dana u javnom prostoru moći da vide više kretanja vojske. Može doći do ograničenja u saobraćaju, jer transportni kapaciteti na kopnu, na moru i u vazduhu moraju da budu spremni za vojne svrhe“, rekla je Lambreht.

Cilj: Rumunija i Litvanija

Još tri aviona Eurofajter biće premeštena u Rumuniju gde će obezbeđivati vazdušni prostor članica NATO. Prema navodima generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, u pripravnosti je više od 100 borbenih aviona Alijanse, piše DW.

Već početkom februara nemačka ministarka odbrane naredila je da se ojača kontingent Bundesvera u Litvaniji. Tamo je prebačeno dodatnih 350 vojnikinja i vojnika sa 100 vozila. Oni su, između ostalog, opremljeni i pancer-haubicom 2.000, koja može da gađa ciljeve na 30 do 40 kilometara. Bundesver predvodi jedinice NATO u Litvaniji koje obezbeđuju istočno krilo NATO. Ta misija uspostavljena je 2014, nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krima, što je bilo kršenje međunarodnog prava.

Zaštitni šlemovi nisu stigli u Ukrajinu

Nemačka i dalje neće isporučivati oružje Ukrajini – to je kancelar Olaf Šolc poslednjih dana ponovio više puta, a to je juče (24.2.) na vanrednoj sednici potvrdio i Odbor Bundestaga za odbranu. Nemačka vlada se obično poziva na načelo da u krizna područja ne isporučuje smrtonosno oružje. U konkretnom slučaju, to ne bi ni imalo smisla s obzirom na „rusku nadmoć“, izjavila je predsednica Odbora Mari Agnes Štrak-Cimerman (FDP).

Nemačka vlada je krajem januara Ukrajini obećala isporuku 5.000 šlemova, što je izazvalo podsmeh u međunarodnoj javnosti. Ali, ni oni nikada nisu stigli u Ukrajinu. „Čekamo znak ukrajinske vlade gde da dostavimo šlemove“, rečeno je pre nedelju dana u nemačkom Ministarstvu obrane i naglašeno da bi, nakon toga, isporuka mogla da bude obavljena u roku od tri dana.

Ukrajina želi protivvazdušne rakete

Proteklih godina Nemačka je pomagala pre svega sanitarnu službu ukrajinske vojske. Poklanjala je medicinsku opremu i omogućavala lečenje ukrajinskih vojnika u nemačkim bolnicama. Nedavno su estonska i nemačka vlada zajedno poklonile ukrajinskoj vojsci jednu poljsku bolnicu vrednu više od pet miliona evra.

Međutim, ukrajinska ambasada u Berlinu je još pre nekoliko nedelja saopštila da bi radije da dobije defanzivno oružje, pre svega raketne sisteme, kao i uređaje za elektronsko i noćno izviđanje.

Bundesver nema viškove

Iz krugova bliskih nemačkoj vladi prošle nedelje se moglo čuti da će se proveriti da li nešto od toga može da se isporuči. Ali, kako je rečeno, mora najpre da se sagleda šta uopšte stoji na raspolaganju. „Mi u Bundesveru uopšte nemamo viškove uređaja za noćno osmatranje.“

Još dramatičnije je to izrekao glavni inspektor nemačke vojske Alfons Mais. On je na društvenim mrežama napisao: u Evropi je rat, „a Bundesver (…) je manje-više praznih ruku“. I još je dodao da je Bundesver uništen štednjom.

Mais je na taj način izrazio sumnju da je nemačka vojska sposobna da brani zemlju i obavlja svoje zadatke u sklopu NATO, jer je proteklih godina težište stavljeno na sporne misije u inostranstvu, recimo u Avganistanu i Maliju.

Posledice štednje

Činjenica je da je budžet za odbranu u poslednjih pet godina povećan s 37 milijardi evra (2017) na 50,3 milijarde (plan za 2022). Ali, u godinama pre toga se jako štedjelo. Kad je Bundestagu 2014. podnet izveštaj, poslanici su bili šokirani: nemačkoj vojsci nedostajalo je mnogo važne opreme.

Po tom pitanju proteklih godina malo toga se promenilo. I dalje postoji problem, recimo sa helikopterima, jer svaki drugi nije potpuno ispravan.

Ipak, vojno rukovodstvo stalno naglašava da je Bundesver u stanju da obavlja svoje zadatke „kratkoročno, fleksibilno i zajedno sa saveznicima“.

Poverenica Bundestaga za pitanje odbrane Eva Hegl u to sumnja. „Sposobnost Bundesvera nije takva kakva bi morala da bude“, izjavila je ta socijaldemokratska političarka u jednom TV-intervjuu.

Zahtevi za drugačije postavljenim prioritetima

Hegl smatra da se mora utvrditi činjenično stanje i nakon toga drugačije postaviti prioriteti. U obuci bi, kaže, pre svega moralo da se misli na obezbeđivanje granica NATO i nemačkih granica. Poverenica Bundestaga za odbranu se zalaže za manje misija u inostranstvu, s manjim brojem vojnika, a jačanje odbrane Alijanse i sopstvene zemlje.

U tu svrhu Bundesver bi morao da bude „pripremljen, naoružan, opremljen i obučen“, a to sada nije svuda slučaj, tvrdi Eva Hegl. Ako nemačkim vojnicima u Litvaniji nedostaje zaštitna oprema protiv hladnoće i kiše, onda to „nije prihvatljivo za jednu od najbogatijih zemalja na svetu“.

Podrška kancelara

Za isto to zalaže se i ministarka odbrane Kristine Lambreht, koja je na toj dužnosti od početka decembra. A i savezni kancelar Olaf Šolc smatra da su ti zahtevi ispravni. U stvari, bilo je planirano da se budžet za Bundesver smanji, ali s obzirom na rat u Ukrajini, on će sigurno morati da bude povećan.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort