NajnovijeSvijet

Švajcarske tajne Zorana Drobnjaka, Krišta, Pihlera, Vuka Hamovića, Radulovića…

Direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak imao je nešto više od pola miliona švajcarskih franaka, odnosno tadašnjih više od 300.000 evra, na tajnom računu u banci „Credit Suisse“ u Švajcarskoj sredinom 2008, otkriva KRIK u međunarodnom projektu „Švajcarske tajne“. Ovim projektom je obuhvaćeno oko 18 hiljada računa u švajcarskoj banci, a među vlasnicima su i javne ličnosti iz Srbije.

Dok su „Putevi Srbije“ bili u dugovima, sa novopečenim direktorom bilo je drugačije 2008. godine, otkriva KRIK. Zoran Drobnjak je imao više od 300 hiljada evra u švajcarskoj banci „Credit Suisse“ a punomoćje za račun dao je biznismenu Radovanu Marinkoviću, pokazuju procureli podaci banke.

Iako mu je račun bio otvoren i 2011. godine nije ga prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. Nije poznato ni poreklo novca koje je Drobnjak čuvao u švajcarskoj banci niti da li mu je Narodna banka Srbije dozvolila otvaranje računa u inostranstvu.

“Švajcarske tajne” pokazuju da je Bojan Krišto, bivši direktor Državne lutrije Srbije i beogradskog aerodroma, imao dva računa u švajcarskoj banci „Credit Suisse“ u vreme dok je bio na javnoj funkciji a na jednom se nalazilo 1,3 miliona evra. U istoj banci oko 11,5 miliona evra, prema istraživanju KRIK-a, imao je trgovac električnom energijom Vuk Hamović a 1,9 miliona evra nekadašnji direktor predstavništva državnog preduzeća „Centroprojekt“ u Moskvi Dragutin Pihler, protiv kojeg se vodi krivični postupak zbog višemilionskih zloupotreba u ovoj kompaniji.

“Imali račune u vreme dok su ti postupci vođeni protiv njih, da su račune otvarali nakon što su ti postupci vođeni protiv njih, što su čak i stručnjaci sa kojima smo razgovarali upozoravali da banka koja im je otvarala račune zapravo nije mogla da zna za te postupke i nije dovoljno vodila računa o tome kojim klijentima otvara račune”, navodi Dragana Pećo, novinarka KRIK-a.

Dva računa u Švajcarskoj banci imao je i optuženi narko bos Rodoljub Radulović, poznat i kao Miša Banana, kojem se sudi da je zajedno sa Darkom Šarićem učestvovao u međunarodnom švercu kokaina. Na jednom je 2006. godine imao 105.000 evra, a na drugom oko 2,3 miliona evra 2008. godine, pokazuju podaci do kojih su došli novinari.

“Vidimo zapravo iz podataka koje smo prikupili i dodatne dokumentacije koju smo pronašli u Rajskim papirima u kojima je KRIK takođe učestvovao… Da je zapravo poenta bila da se spasi njegova imovina koja je pod istragom u Amrerici, da se prebaci sa jedne kompanije na drugu, da se koristi taj račun zapravo da bi uspeo sve to da spase i prebaci s obzirom da je bio pod istragom”, dodaje Dragana Pećo, novinarka KRIK-a.

Tužilaštvo u Srbiji je za jedan od računa znalo i ustanovilo da je preko tog računa prao novac od šverca kokaina.

“U Srbiji nema revizije svrsishodnosti”

Bankarska metodologija kojom bi se ustanovilo da li je novac klijenata stečen nelegalno postoji, objašnjava nezavisni revizor Ljubiša Stanojević. Objašnjava da se držanjem klijenata pod velom tajni urušava kredibilitet švajcarskih, ali i drugih banaka.

“Faktički gledaju najviše svoj lični interes odnosno interese svog kapitala bankarskog, da se umnožava a ne da li je taj novac koji je sigurno opran odnegde, a najviše – zna se iz kojih pravaca, a to je droga i normalno određene malverzacije vezane za budžetsko prelivanje, pretakanje i tankovanje u privatne džepove”, navodi Ljubiša Stanojević, nezavisni revizor.

Smatra i da zakoni u Srbiji favorizuju banke, a da bi provera tokova novca bila moguća sveobuhvatnom državnom revizijom koja uključuje i svrsishodnost.

“Da vidimo odakle taj kapital potiče, ko ga je doneo, zašto, kako… Da li je taj čovek to zaradio ili je to iz nekih izvora – izvadio iz džepa. E, to je taj problem što kod nas državna revizija, nažalost, nema tu granu koja se zove revizija svrsishodnosti”, naglašava Stanojević.

Tek tada bi, kaže, imali adekvatan pogled na to šta se dešava u bankama, što sada nije slučaj.

Evropska narodna stranka, partija sa najviše poslanika u Evropskom parlamentu, predložila je ranije danas Evropskoj komisiji da preispita mogućnost stavljanja Švajcarske na „crnu listu“, odnosno listu visokorizičnih zemalja kada je reč o pranju novca.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort