LifestyleNajnovije

Nikad veće globalno bogatstvo, a većina ljudi oseća strah od budućnosti

Uprkos nikada većem globalnom bogatstvu, većina ljudi oseća strah od budućnosti, što je verovatno pogoršano pandemijom virusa korona, izjavio je administrator Razvojnog programa UN (UNDP) Akim Stejner.

Stejner je, povodom objavljivanja najnovijeg izveštaja UNDP-a o bezbednosti ljudi, naveo da se traganjem za nezaustavljivim ekonomskim rastom nastavlja uništavanje prirode, dok se nejednakosti u zemlji i između zemalja istovremeno produbljuju.

„Vreme je da prepoznamo znakove društava koja su pod ogromnim stresom i redefinišemo šta napredak zapravo znači. Potreban nam je model razvoja koji je prilagođen nameni, izgrađen prema principima zaštite i obnove naše planete s novim održivim mogućnostima za sve“, poručio je Stejner.

Prema podacima istraživanja, od sedam ljudi u svetu, svaki šesti čovek oseća nesigurnost, a uprkos višegodišnjem rastu stepena razvoja, sve je veći osećaj nesigurnosti među ljudima, što je i poziv na solidarnost i preusmeravanje razvojnih napora, saopšteno je iz UNDP-a.

Najnoviji podaci i analiza iz izveštaja ukazuju na nizak stepen osećaja bezbednosti ljudi u gotovo svakoj zemlji, uključujući i one najbogatije, uprkos godinama uzlazne putanje razvoja.

Ispitanici koji uživaju koristi najvećeg stepena dobrog zdravstvenog stanja, bogatstva i obrazovnih rezultata navode još veću anksioznost nego pre 10 godina.

Kako bi se uhvatili u koštac s ovim raskorakom između razvoja i percipirane bezbednosti, u izveštaju se poziva na veću prekograničnu solidarnost i novi pristup razvoju, koji omogućava ljudima život bez oskudice, straha, anksioznosti i poniženja.

U izveštaju je navedeno da je izvesno da će klimatske promene postati vodeći uzrok smrtnosti širom sveta, te da bi, čak i uz umereno ublažavanje emisija, oko 40 miliona ljudi moglo umreti zbog promena temperature pre kraja ovog veka.

Izveštaj UNDP-a istražuje niz pretnji koje su postale sve izraženije poslednjih godina, uključujući pretnje od digitalnih tehnologija, nejednakosti, sukoba i sposobnosti zdravstvenih sistema da se suoče sa novim izazovima poput pandemije virusa korona.

Zajedničko delovanje

Autori izveštaja tvrde da će rešavanje ovih pretnji zahtevati od kreatora politika da uzmu u obzir zaštitu, osnaživanje i međusobnu solidarnost, tako da bezbednost ljudi, uvažavanje planete i ljudski razvoj ne deluju suprotstavljeno, već zajednički.

U izveštaju je navedeno da razvijenije zemlje imaju tendenciju veće kapitalizacije koristi pritisaka na planetu, te manje trpe njihove posledice i naglašava da klimatske promene dalje produbljuju nejednakosti.

Oko 1,2 milijarde ljudi živi u područjima pogođenim sukobima, a gotovo polovina njih (560 miliona) u zemljama koje se obično ne smatraju krhkim, što ukazuje na potrebu preispitivanja tradicionalne ideje o tome koje su zemlje najranjivije u kontekstu sukoba.

U 2021. godini, uprkos najvišem globalnom bruto domaćem proizvodu u istoriji i uprkos tome što su vakcine protiv virusa korona postale sve dostupnije u nekim zemljama, globalni životni vek se smanjio drugu godinu zaredom za oko godinu.

Koncept bezbednosti ljudi, prvi put predstavljen u UNDP-ovom istaknutom Izveštaju o humanom razvoju iz 1994. godine, signalizirao je radikalno odstupanje od ideje da sigurnost ljudi treba procenjivati samo kroz prizmu teritorijalne bezbednosti, naglašavajući važnost osnovnih potreba ljudi, njihovog dostojanstva i njihove sigurnosti da žive bezbedno.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort