NajnovijeSvijet

Makron favorit na izborima, njegovi protivkandidati se muče da se nametnu

Odlazeći predsednik Francuske Emanuel Makron, iako još nije zvanično kandidat za predsedničke izbore u aprilu, i dalje je favorit, pošto se njegovi protivnici muče da se nametnu i njihova kampanja za sada ima slab odjek, ocenila je agencija Frans pres.

Makron, koji se kao državnik usredsredio na rešavanje problema u zemlji, kao što je upravljanje zdravstevnom situacijom, a angažovao se za diplomatsko rešavanje rusko-ukrajinske krize, još nije ušao u predizbornu trku i odlaže da objavi svoju kandidaturu.

POVEZANE VESTI

Mond: Makron i dalje veliki favorit na predsedničkim izborima

SVET22. jan. 20226

Kandidat ekstremne desnice za predsednika Francuske osuđen za podsticanje mržnje

SVET17. jan. 20227

Emanuel Makron

Figaro: Makron popularan kod 38 odsto Francuza, više od svojih prethodnika

SVET13. jan. 20224

Marin Le Pen finansira predsedničku kampanju zajmom od mađarske banke

SVET03. feb. 20220

Njegova kandidatura je izvesna, dok ga protivnici prećutno optužuju da je već u predizbornoj kampanji, pošto mu trenutna situacija ide u korist.

Odlazeći predsednik već mesecima u anketama dobija najviše glasova. Makron bi u prvom krugu glasanja, zakazanog za 10 april, dobio oko 25 odsto glasova, a pobedio bi u drugom krugu bez obzira na protivnika.

Makron će se suočiti sa prilično jakom ekstremnom desnicom, ali podeljenom između dva kandidata – Marin Le Pen, koja bi u prvom krugu dobila oko 17,5 odsto glasova i Erika Zemura, koji bi osvojio 14,5 odsto glasova.

Levica je oslabljena, tako da bi svi kandidati levice ukupno dobili manje od deset glasova.

Kandidatkinja desničarske stranke Republikanci Valeri Pekres, koja je do skora delovala kao najopasniji rival Makronu, počinje da gubi glasove po anketama i za nju bi glasalo 15,5 odsto Francuza.

Makron pokušava da maksimalno iskoristi svoj status predsednika, jer je to ono što ga čini različitim od ostalih kandidata. Odlazeći predsednik želi da zadrži svoj imidž i na taj način on svoje protivnike drži na distanci, ocenio je politikolog Gaspar Estrada.

Prema njegovim rečima, Makron koristi mogućnost što kasnijeg objavljivanja kandidature, a tu strategiju su koristili njegovi prethodnici.

Tako je 1965. godine Šarl de Gol objavio svoju kandidaturu mesec danas pre izbora, a tu taktiku je 1988. godine uspešno ponovio socijalista Fransoa Miteran.

“Dva meseca pre prvog kruga izbora, ne vidimo u anketama trend koji ugrožava predsednika. To može da bude promenjeno, ali u ovoj fazi izbor Makrona izgleda kao nešto što se podrazumeva”, ocenili su francuski mediji.

Makron (44), koji je izabran 2017. godine kada je to malo ko očekivao, sada će imati za cilj da u drugom mandatu sprovede nedovršene reforme i da ureže svoj imidž u političku istoriju Francuske, smatra Frans pres.

Ukoliko pobedi u aprilu, biće prvi predsednik koji će biti ponovo izabran za drugi mandat od Žaka Širaka 2002. godine. Desničarski predsednik Nikola Sarkozi i socijalista Fransoa Oland imali su po jedan mandat.

Ipak, ostaje određena neizvesnost, jer su mnogi glasači neopredeljeni i postoji rizik od malog odziva.

Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja, oko 39 odsto Fracuza je neodlučno, a mnogi neodlučni još nisu sigurni da li će uopšte glasati.

Analitičari navode da treba sačekati konačni spisak kandidata, koji će biti objavljen 7. marta.

Kandidat za predsedničke izbore u Francuskoj mora da prikupi najmanje 500 potpisa ili sponzorstva. Sponzorstvo podrazumeva potpise podrške izabranom kandidatu od poslanika, odbornika i drugih zvaničnika izabranih na parlamentarnim i lokalnim izborima.

Kandidati imaju rok do 4. marta da skupe najmanje 500 potpisa i to je uslov za ulazak u izbornu trku.

Za sada je najviše potpisa dobio Makron, iako još nije kandidat. Le Penova i Zemur još nisu prikupili dovoljno potpisa.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort