NajnovijeStavovi

Interviju Danijel Serwer: Pristup Bajdenove administracije Kosovu i dijalog sa Srbijom

Daniel Serwer, američki stručnjak za balkanska pitanja, rekao je u intervjuu za tv emisiju kosovskog medij na albanskom jeziku KTV Interactive da Kosovo ima pravo da ne prihvati primenu sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom – ZSO, dok Srbija i dalje odbija uspostavljanje priznanja na Kosovu.

Prema njegovim rečima, neće biti pomaka u dijalogu pred predsedničke izbore u Srbiji ove godine. On je rekao da SAD treba da unaprede svoju ulogu u dijalogu sa fokusom na praćenje implementacije sporazuma. Prema njegovim riječima, visoki predstavnik Evropske unije Žosep Borelj ima više prijateljski odnos prema Srbiji nego prema Kosovu.

On je rekao da nedavne američke sankcije biznismenima i drugim srpskim ličnostima na severu Kosova nisu dovoljne.

Serwer je takođe pokazao razlike koje vidi između Bajdenove administracije i bivše Trampove administracije za Kosovo. Iako kaže da je Bajden jasniji po pitanju teritorijalne neprikosnovenosti Kosova, Serwer je dodao da ova administracija treba da razjasni svoj plan.

Čitav intervju sa Serverom:

KOHA: Započeo bih ovaj intervju najnovijim vijestima u vezi sa sankcijama Ureda za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD prema kontroverznom srpskom biznismenu Zvonku Veselinoviću, Milanu Radojčiću i još 12 osoba. Kako biste opisali ovakav razvoj situacije i kakve bi posledice to moglo da donese, s obzirom da mi na Kosovu ne znamo mnogo o ovoj instituciji?

Serwer: Mislim da je to vrlo važan korak, ali prvo se mora razjasniti kao slučaj prije nego što bude u potpunosti djelotvoran. Ne možete učiniti ništa veliko samo sa američkim sankcijama protiv određenog broja ljudi, potrebna nam je i intervencija EU u tome, a ako EU ne može intervenirati, onda države članice moraju intervenirati uključivanjem Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije. Moramo se osvrnuti i na sve veće sankcije građanima Beograda i Prištine. Ovo nije pitanje koje se tiče samo severa Kosova. Korupcija na severu Kosova je podržana i pomaže političarima na obe strane.

KOHA: Ali kakve bi to političke posljedice mogle biti, jer Radoičić je defakto lider Srpske liste, dominantne stranke kosovskih Srba. Dakle, kakve političke posljedice predviđate da bi to moglo imati?

Serwer: Ne očekujem da će kosovski Srbi napustiti Srpsku listu samo zato što je njihov lider osudio SAD. Mislim da će biti reakcija otpora tako da ne očekujem odmah pozitivne vijesti. Ali uništiće, počeće da uništava finansijsku moć i politički legitimitet lopova, ne samo Kosova, već i Srbije.

KOHA: Sada ćemo preći na drugu temu, s obzirom na to da nemamo mnogo podataka o ovom posljednjem događaju. Hajde da pričamo o odnosu Amerike i Kosova od promene vlasti sa Trampa na Bajdena, prošlo je dosta meseci. Koja je po vašem mišljenju razlika između sadašnje Bajdenove administracije i administracije bivšeg predsednika Trampa u pogledu politike koja se odnosi na Kosovo i konkretno dijalog između Kosova i Srbije?

Serwer: Mislim da je sadašnja administracija vrlo jasno stavila do znanja da podržava suverenitet i teritorijalni integritet ne samo Kosova, već svih zemalja Zapadnog Balkana, kao i njihovu evropsku perspektivu. A te stvari nisu bile baš jasne u vrijeme Trumpove administracije. Igrali su se sa idejama o podeli Kosova, bila je to vrlo zbunjujuća situacija sa prethodnom administracijom. Međutim, jedno je imati dobre ciljeve kao što su podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu, ali i evropskoj perspektivi, a sasvim drugo imati plan da se te stvari mogu ostvariti. A ono što još nismo vidjeli od ove vlade, a želim joj dati više vremena, je pravi plan. Ono što su uradili jeste da su postavili neke ciljeve za sužavanje ili minimiziranje jaza između EU i SAD. I to je vrlo dobra stvar, jer je ovaj jaz dodatno povećala Trumpova administracija. Međutim, još uvijek nisu utrli jasan put ka ovim ciljevima koje žele postići.

KOHA: Mislite li da bi Amerika trebalo više da se uključi u dijalog Kosova i Srbije? Premijer Kosova Aljbin Kurti je ove sedmice u principu zatražio od SAD da igraju aktivniju ulogu u dijalogu. Kakav je vaš stav o ovome?

Serwer: Volio bih da se Amerika više uključi, ali konkretnije u jednu oblast, a ta oblast prati implementaciju sporazuma koje su strane obavezale da implementiraju u dijalogu. Mislim da bi i EU i SAD trebalo da formiraju neku vrstu kancelarije poput Međunarodne civilne kancelarije koja je pratila sprovođenje Ahtisarijevog plana nakon proglašenja nezavisnosti, tako da ova kancelarija prati dogovore postignute u dijalogu. Nedostatak implementacije je ono što je mučilo dijalog više od bilo čega drugog, a saradnja EU i SAD na njegovom praćenju bila bi vrlo pozitivan korak. Direktno učešće SAD u dijalogu je takođe pozitivna stvar, ali mislim da je manje efikasno, jer su SAD uvek prisutne iza kulisa i zato što se bojim da bi prisustvo SAD u dijalogu moglo da dovede do potražnje za ruskim uključivanje iu dijalog, a to bi bilo više nego nepoželjno.

KOHA: Kada govorimo o implementaciji ranijih sporazuma, trenutno postoji politička blokada dijaloga jer Srbija traži od Kosova da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom. Da li verujete da Kosovo treba da ide napred i da napravi prostor za takvu inicijativu s obzirom da je Ustavni sud u više od 20 slučajeva smatrao asocijaciju neustavnom i protivnom ustavnom duhu Kosova?

Serwer: Ustavni sud je jasno stavio do znanja kakvo bi udruživanje moglo biti prihvatljivo sa Ustavom i mislim da bismo svi trebali biti zahvalni na toj odluci. Rekavši to, mislim da je aktuelna vlada Kosova više nego jasno stavila do znanja da neće sprovesti asocijaciju. To je naravno štetno za dijalog, ali moram priznati da ako je Srbija sasvim jasno stavila do znanja da neće priznati Kosovo, onda postoji logika sa strane Kosova da zadrži svoj stav na temu pridruživanja. Ova inicijativa je ono što Srbija najviše želi, a priznanje je ono što Kosovo najviše želi i više je nego logično da u pregovorima, ako jedna strana nije spremna da drugoj strani da ono što želi, onda i druga strana ima pravo da izabrati ono što druga strana ne dobije ugovorom.

KOHA: Predlažete li da Kosovo uslovljava formiranje statuta Zajednice opština sa srpskom većinom?

Serwer: Ne želim da budem u poziciji da savetujem Kosovo i njegovu vladu, ali mislim da de facto, ako priznanje nije na stolu, onda neće biti ni Zajednica. Ovo je najjednostavnije pitanje i, pošteno rečeno, nijedna nije moguća pre predsedničkih izbora koji će se održati sledeće godine u Srbiji. Predsednik Vuiqiiq je vrlo jasno stavio do znanja da neće praviti nikakve velike poteze prema Kosovu pre ovih izbora, naravno da to može da uradi i da oseća vrlo malo straha od toga šta će se desiti na izborima, jer on u potpunosti dominira političkom scenom Srbije. Ali, gle, on ima svoju imovinu i ima svoje pravo kao i svoju izbornu strategiju… jasno je stavio do znanja da neće preduzeti nijedan veliki korak kao što je priznanje Kosova čak i ako je to samo korak koji znači to, prije ovih izbora sljedeće godine.

KOHA: A kada je reč o priznanju, premijer Kosova je rekao da bi stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom značilo da bi „bosnizacija“ Kosova dovelo do ovog termina koji je dao ovoj inicijativi. Koliko realno se ovaj izraz može koristiti za ovaj slučaj? Može li Kosovo biti još jedan primjer Bosne ako implementira ovaj sporazum? Dugo ste angažovani na Balkanu…i pročitali ste sporazum o pridruživanju, kakav je vaš stav po tom pitanju?

Serwer: Kada shvate strah da “Republika Srpska” zapravo kao pojam potiče od njihove veze sa bosanskim Srbima… a vjerujem da znate da je istorija sasvim jasno pokazala da ovakvo udruživanje samo preuzima apsolutnu vlast može zaista biti utjecajan faktor u suverenitetu uključene države, bez sumnje je to istina koja se desila Bosni. I ja bih se tome protivio na svaki mogući način na Kosovu, mislim da je jedna od najvećih vrlina Amerikanaca u odnosu na situaciju na Kosovu to što smo razumeli greške koje smo napravili sa Bosnom i što Ustav Kosova nije ponovio greške .što je Ustav Bosne i Hercegovine napravio. Tako da je to dobra stvar. Nikada ne bih predložio da bilo koje udruženje definisano etničkom pripadnosti ima pravo veta u glavnom gradu države u kojoj je to udruženje uključeno. To je apsolutno neprihvatljivo na Kosovu, mora biti neprihvatljivo za Bosnu i neprihvatljivo je u Ukrajini gdje Rusi tako nešto žele.

KOHA: Sigurna sam da ste vidjeli i pratili nedavne izjave šefa evropske diplomatije g. Josep Borrell, koji veoma zahteva od Kosova da primeni sporazum. Smatrate li da je EU ovom posljednjom izjavom pristrasna u dijalogu između dvije zemlje? I zaista je bilo dosta kritika na račun takve izjave ovde na Kosovu.

Serwer: Mislim da ovaj pojedinac nije prijateljski nastrojen prema Kosovu i mislim da je mnogo prijateljskiji prema Srbiji i njenim interesima. I mislim da ne treba pretpostaviti da on zastupa stavove EU. Stavovi parlamentaraca EU su bili vrlo jasni o ovoj temi, pa tako i država članica… Govorim o onima koji su priznali nezavisnost Kosova sasvim su jasni da ne žele ništa što zamrzava suverenitet i teritorijalni integritet Kosova. Ali čak i zemlje koje nisu priznale Kosovo upravo zato što neke od njih imaju svoje probleme sa manjinama, Španija sa pitanjem Katalonije na primer ne bi želela da vidi Asocijaciju sa srpskom većinom koja zamrzava suverenitet Kosova.

KOHA: Pa, kako biste zamislili sporazum između Kosova i Srbije ako se kosovska vlada stalno protivi ideji implementacije ZSO, a Srbija na tome insistira zajedno sa EU, koja je u poslednje vreme veoma glasna u zahtevima za Kosovo sprovesti dogovor ..?

Serwer: Mislim da nema izgleda za mogući dogovor pre predsedničkih izbora u Srbiji, mislim da, kada se vratimo u istoriju, vidimo relativan uspeh u tehničkim dijalozima kakav je bio do 2013. i takođe relativan neuspeh u političkom dijalogu od 2013. Dakle, postavio bih pitanje, zar ne bi bilo bolje da se vratimo na tehnički dijalog korak po korak i da malo ublažimo političku situaciju u obje zemlje.

KOHA: Dakle, ne podržavate bilo kakvu vrstu brzog rješenja koja se može postići?

Serwer: Ne verujem da je brzo rešenje moguće i znam da bi to voleli mnogi Kosovari, ali jednostavno ne vidim to kao pravu priliku u trenutnoj političkoj situaciji koja postoji i u Beogradu i u zvaničnoj Prištini. Ali u isto vrijeme, vjerujem da bi drugi tehnički sporazumi mogli poboljšati život i ekonomsko blagostanje građana obje zemlje.

KOHA: Mnogi kritičari i posmatrači ovde na Kosovu i šire ocenili su da je aktuelna Kurtijeva vlada izabrala potpuno drugačiji pristup Srbiji. Kako vidite pristup Kosova Srbiji po pitanju teme dijaloga?

Serwer: Mislim da je bilo kosovske opreznosti u dijalogu, koji je počeo prije Aljbina Kurtija kada je tadašnji premijer Avdullah Hoti jasno stavio do znanja da će tražiti reciprocitet kao mjeru u svakom od budućih sporazuma. Mislio sam o tome kao o prilično dobroj evoluciji kosovske politike, gde je glavno pravilo između dve suverene države reciprocitet, a da je reciprocitet od početka bio glavni princip, Srbija i Kosovo ili barem njihovi predsednici nikada ne bi istraživali tu ideju teritorijalne razmjene jer se to nije moglo izvršiti na recipročnoj osnovi. Dakle, verujem da je evolucija Kosova u njegovom pregovaračkom stavu zaista odmerena, i uopšte nije loša. Istovremeno bi postojao ogroman pritisak od strane međunarodne zajednice da se odustane od jednog ili drugog problema.

KOHA: Mnogi su ovde kritikovali vladu zbog njenog pokušaja da predstavi Kosovo kao veću državu nego što zaista jeste i kritikovali su ovaj pristup u smislu da Kosovo nema političku moć i da bi trebalo da bude fleksibilnije prema zahtevima SAD ili druge strane sile. Da li verujete da Kosovo ima kapacitet da deluje samostalno i postavlja uslove za dijalog?

Serwer: Vidite… svaka mala država koja usvoji politiku onoga što mi zovemo kopiranjem veće države, ta država se automatski svrstava među velike sile i koja nesumnjivo opisuje Kosovo. Kosovo je takođe trčalo uz Sjedinjene Države sa NATO-om i EU. Naravno, trpit će veliki pritisak svojih saveznika da radi stvari koje neće htjeti. I on će mudro izabrati kojem zahtjevu će se oduprijeti, a koji od njih pogurati naprijed. A ovo nije jednostavan život za malu državu koja se poreda sa većim silama. Srbija u ovom pitanju ima prednost jer nije u skladu sa SAD, NATO ili EU. Ali ona se stalno kreće u pravcu svog svrstavanja sa Rusijom, a donekle i sa Kinom. A to će usloviti i ponašanje Srba na način da će pošteno biti negativno.

KOHA: Mnogi kritičari koji poznaju pitanja Zapadnog Balkana kažu da je EU popustljiva prema Srbiji uglavnom zato što Srbija ima druge alternative, kao što ste spomenuli, Rusiju i Kinu. Može li to biti cena koju će Kosovo platiti u odnosu na ovu prednost Srbije?

Serwer: Mislim da razlog zašto je Zapad pomalo popustljiv prema Srbiji i zašto se nije protivio svrstavanju Srbije u autokratskiju državu ima veze sa činjenicom da nije u pitanju samo spoljno opredeljenje Srbije, već takođe ima veze sa njenom unutrašnjom upravom kao državom… koja se pretvara u vrlo autokratsku upravu. A razlog zašto EU i SAD ne intervenišu jače protiv Srbije je taj što ni jedna ni druga ne vide održivu alternativu. I svaka alternativa može zvučati više nacionalistički i autokratski od samog Vukića. Mislim da je došlo vrijeme da Evropa i Amerika shvate da blag stav prema Srbiji nije da ona popravlja situaciju i da će države članice morati da zaoštre svoju politiku jer sama EU zahtijeva konsenzus i taj konsenzus uključuje Mađarsku. je na čelu sa premijerom poput Orbana i jednostavno nije moguće da EU usvoji oštriju politiku prema Srbiji koja bi je vodila ka demokratskom putu. Dakle, mislim da su države članice glavni ključ za Kosovo, koje treba da održava veoma bliske odnose sa njima, posebno sa Nemačkom, kako bi unapredilo svoje odnose sa Francuskom i Holandijom.

KOHA: Možda je ovo poslednje pitanje vezano za politiku SAD prema Balkanu, gde smo nedavno videli imenovanje raznih ambasadora poput Kristofera Hila, koji će biti ambasador SAD u Beogradu, dok smo videli i Metjua Palmera koji je bavi se izbornim zakonom u BiH…da li su to znaci većeg i jačeg približavanja SAD-a i angažmana na Zapadnom Balkanu, te da je Amerika shvatila da je Srbija sve bliža sa Rusijom i Kinom?

Serwer: Mislim da je to definitivan signal koji govori o većem angažmanu Amerike. Ono što će ovo uključivanje donijeti zauzvrat nije da sam baš siguran. Naravno, nadao bih se jačoj politici, koja bi posebno gurnula Srbiju ka demokratiji. Kontrast između Kosova i Srbije je prilično dramatičan, jer Srbija ide ka potpunom autoritarizmu… u upravljanju, kontroli medija, u odnosu prema spoljnoj politici, dok s druge strane Kosovo ide ka potpuno drugačijem ponašanju. .održala bolje izborne procese, nema medijsku pokrivenost i naravno jasnija je u svom usklađivanju sa EU i Amerikom. Ovaj kontrast je veoma jasan i Amerikanci bi trebalo da izvrše veći pritisak na Srbiju da promeni svoj autoritarni pristup.

KOHA: I mnogi na Kosovu su to zapravo očekivali nakon dolaska na vlast Džoa Bajdena, znajući da je Bajden bio umešan u poslove u regionu i da je više nego jasno šta se ovde dešavalo 90-ih na Balkanu, očekujte više od SAD: da li su ova očekivanja samo iluzije ili verujete da su ta očekivanja stvarna i da je Bajdenova administracija bliža pitanju Kosova i više proalbanska?

Serwer: Ne mislim da se radi o tome da smo više prokosovski ili Albanci i to je veoma važno razumeti. SAD podržavaju demokratsko Kosovo, ono koje se korektno odnosi prema svim svojim građanima, nije pitanje proalbanske orijentacije, već je pitanje održavanja one strane demokratije u koju treba da budu uključeni Srbi. Čak i ako izaberu političku pristrasnost koja ne zadovoljava Albance, ne treba očekivati ​​da će SAD biti za Albance, već za demokratiju. I… ne znam da li se očekivanja koja opterećuju beogradsko pitanje mogu ostvariti ili ne. Nisam video plan kojim Bajdenova administracija želi da postigne svoj uspeh. Morate zapamtiti da je predsednik Bajden odigrao moćnu ulogu advokata da gurne Beograd ka Evropskoj uniji.

KOHA: Još jedno posljednje pitanje, g. Servere, znači ne očekujete da će Bajden imati aktivniju ulogu od Trampa, u pogledu pitanja vezanih za zapadni Balkan, a posebno pitanja vezanih za Kosovo?

Serwer: Mislim da će Bidenova administracija biti aktivnija, koherentnija i pozitivnija u svom pristupu u odnosu na Trumpovu administraciju, koja je bila užasno zbunjena i zbunjena, ja bih je nazvao isto kao i ljudi koji su vodili takvu politiku. Ne, očekujem da će Bajdenova administracija proći mnogo bolje, ali još nisam vidio plan, volio bih da vidim kako ćemo odavde preći na teritorijalni integritet i suverenitet, članstvo u NATO i EU za sve njih. Balkanske zemlje koje nisu još se pridružile. /Kosova.info

Pokazati više
escort mersin - izmir escort