EkonomijaNajnovije

Čak 80 odsto građana menja staro zlato za novo u zemlji Balkana bez zlatnih rezervi

Povećanje cene zlata smanjilo je potražnju za ovom robom na tržištu Kosova, ali je povećalo interesovanje za njenu razmenu u istoj vrednosti. Vlasnici nakita kažu da građani obično zamjenjuju stare zlatne modele novima.

Enver Pakaštica, predsednik Udruženja zanatlija Kosova, kaže da je tokom 2021. cena zlata porasla na 51 hiljadu evra po kilogramu, sa 47 hiljada evra u 2020. godini. Cijena zlata ovisi o kretanjima na međunarodnom tržištu dionica.

Pakaštica kaže da je interesovanje za kupovinu zlata naglo opalo od izbijanja pandemije korona virusa u martu 2020.

„2020. godina je bila veoma teška, u 2021. je bilo pozitivnih pomaka, ali ne na zadovoljavajućem nivou. Obično građani kupuju zlato za svadbe, to je tradicija. Dijaspora kupuje više.

„Sada, pošto nema svadbi, građanin dolazi na rođendan, praznik, poklon, ali ne i kupovinu“, kaže Pakaštica.

Prema njegovim riječima, trend je razmjena zlata, “oko 80 odsto potrošača je u ovoj kategoriji”, rekao je on.

Prošle godine, tokom većeg dela letnjih meseci, na Kosovu su bile dozvoljene zabave i venčanja, jer je situacija sa koronavirusom bila mirnija.

Na ovakva okupljanja je tradicija da žene stavljaju više zlata, bilo da se radi o minđušama, prstenju, narukvicama i drugim dodacima.

Tokom 2020. godine pooštrene su mere protiv korona virusa i nije dozvoljeno organizovanje proslava i venčanja, dok je Kosovo posećivao manji broj građana iz dijaspore nego inače.

No, ublažavanjem mjera početkom prošle godine, vlasnici nakita kažu da su opskrbljeni većim količinama zlata.

Zvanični podaci govore da je u prvoj polovini 2021. godine došlo do povećanja uvoza ovog metala.

Od januara do avgusta 2021. godine uvezeno je preko 72 kilograma plemenitih metala, što je oko 40 kilograma više nego prethodne godine.

U 2020. godini uvezeno je oko 33 kilograma; u 2019. godini 45 kilograma;

2018. 56 kilograma i

2017. 44 kilograma zlata.

Džemajl Bajrami, vlasnik zlatare, kaže da je ekonomska situacija građana umanjila interesovanje za plemenite metale.

„Jeftin košta 350 eura, a mjesečna plata 300 eura, sa čime kupiti? Pet posto društva – biznismena – može reći da kupuje zlato iz zabave. Ostalo, vrlo malo. Čak su i ukrasi za bračne parove zanemareni“, kaže Bajrami.

Prosečna bruto plata na Kosovu se procenjuje na oko 460 evra. Prosječna bruto plata u javnom sektoru je oko 620 eura, au privatnom oko 380 eura.

Neki građani koje je anketirao Radio Slobodna Evropa u Prištini izražavaju želju da kupe zlato, ali kažu da su im finansijske mogućnosti ograničene.

Šemsije Rahmani, laboratorijski asistent u Univerzitetskom kliničkom centru Kosova, kaže da joj se ovaj proizvod dopada i da ga kupuje samo za određeni praznik.

„Kupujem zlato, ali ne često, jer je skupo. Vrijedi imati zlato, jer ono nikada ne gubi vrijednost“, kaže ona.

Kumrija iz Danske kaže da svaki put kada dođe na Kosovo za praznike, kupuje i zlato.

“Ovo mi je stalo. Imam razne vrste nakita, prstenje, minđuše, narukvice. Kupujte dosta za sebe i članove porodice. Skupo je, ali zlato se može smatrati ušteđenim novcem”, kaže Kumrija.

Za razliku od njih, Besart Eljšani kaže da ne voli zlato i da ga ne zanima cijena.

„Korišćenje i kupovina zlata više je zabrinjavajuća. Bez obzira na cijenu ili trošak, ima građana koji ga kupuju. Ja ga lično niti koristim niti kupujem, niti znam cijene“, kaže on.

Uprkos interesovanju građana, Kosovo je jedina država u regionu Zapadnog Balkana koja nema zlatne rezerve.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort