NajnovijeRegion

14 meseci Krivokapićeve vlade: Od „nikada više DPS“ do prebrojavanja izdajnika

Uz aplauze, vatromet o poklike “Pobeda”, Zdravko Krivokapić postao je premijer Crne Gore 4. decembra 2020. godine. Slavio se pad Demokratske partije socijalista (DPS), koji je označen kao konačni kraj tridesetogodišnje vladavine Mila Đukanovića. Ekspertska Vlada je narednih 14 meseci kritikovana, osporavana, pa i rušena od strane onih koji su je konstruisali. Poslednji udarac Krivokapiću zadala je koalicija “Crno na bijelo”, podnevši inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi koju su građani Crne Gore čekali dugih 30 godina.

„Građani Crne Gore, sloboda je vaša“, rekao je Dritan Abazović 30. avgusta 2020. godine, kada je ujedinjena opozicija uspela da na izborima ostvari pobedu nad strankom koja je vladala tri decenije. Pokunjen je tada bio Milo Đukanović koji je zadobio snažan udarac od strane građana – poražen je, praktično po prvi put.

Tri pobedničke koalicije – „Crno na bijelo“, „Mir je naša nacija“ i „Za budućnost Crne Gore“, ponosno su stajale pred građanima i poručile: „Nikada više DPS“.

Četrnaest meseci je bilo potrebno da od uzvika „Milo je pao“ dođemo do optužbi za izdaju i saradnju sa DPS-om, koji je strpljivo čekao priliku za razdor i eventualni povratak na vlast.

Krivokapićevi apostoli

Uz blagoslov blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, Zdravko Krivokapić postao je mandatar isped koalicije “Za budućnost Crne Gore”, čiji je najveći činilac Demokratski front (DF).

Poverenje da formira novu Vladu dobio je univerzitetski profesor koji je odmah poručio – za političare neće biti mesta u Vladi. Od tog momenta, Krivokapić je izgubio podršku bloka koji je na izborima predvodio i koji ga je i lansirao u središte crnogorske politike.

Matematički gledano, razloga za sukobe nije bilo. Svaka koalicija dobila je po jednu ključnu funkciju. Dritan Abazović, lider koalicije “Crno na bijelo” postao je potpredsednik Vlade i koordinator službi bezbednosti, Aleksa Bečić ispred koalicije “Mir je naša nacija” stupio je na funkciju predsednika parlamenta. Članovi DF-a i Demokrata nisu ušli u “prvu demokratsku Vladu”, ali je DF defakto dobio najvažniju funkciju – njihov predstavnik postao je premijer.

Ali DF već tada nije stajao iza Krivokapića.

Umesto političara, u Vladu su ušli eksperti, mlade nade koje su se iz belog sveta vratile u domovinu, da pomognu kod “porođajnih muka demokratije”. Ukupno 12 ministara stupilo je na funkcije 4. februara, rad je započeo gotovo odmah, a narod je na ulicama slavio, jer “čuje se do nebesa, nema više DPS-a”.

Borba za fotelje

Iako su svi činioci parlamentarne većine isticali da im funkcije nisu bitne, već samo dobrobit građana, ubrzo je postalo jasno da su fotelje ipak značajna stavka.

“Vi znate da Demokrate nemaju funkcionere u Vladi, ali smo uvek podržavali rad ministara i ne osporavamo odluke”, često je govorio Aleksa Bečić, dok je manje diplomatski i većinski direktan DF bio jasan – rekonstrukcija, da i političari uđu u Vladu.

Mesecima su čelnici DF-a predlagali rekonstrukciju Vlade Zdravka Krivokapića, a eksperi mahali svojim rezultatima na sve učestalijim sednicama parlamenta koje su bile posvećene premijerskom satu i poslaničkim pitanjima.

Prvi ministar kog je Krivokapić “pustio niz vodu”, uprkos tvrdnjama da nikada neće smeniti člana svoje Vlade, je Vladimir Leposavić. Ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava smenjen je zbog odgovora o genocidu u Srebrenici. Nakon tog momenta, poslanici su tražili smenu mnogih eksperata, a Krivokapić je ostao pri stavu – ako pada jedan, padaju svi.

Cetinjski triler

Krucijalni momenat dogodio se 5. septembra 2021. godine na Cetinju. Povod je bilo ustoličenje novog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, što je jedan deo građana Crne Gore želeo da spreči.

Blokade su postavljene, baklje su upaljene, demonstranti su bili spremni, a mitropolit je istrajao u nameri da se ustoliči u Cetinjskom manastiru. Vicepremijer Abazović zamolio je da se ceremonija odloži zbog napete situacije, dok je Krivokapić glasno poručio da ustoličenje mora biti obavljeno. Mitropolit je na Cetinje stigao helikopterom, a raskol na relaciji Abazović-Krivokapić postao je očigledniji nego ikada pre.

Manjinska Vlada ili izbori

Kulminacija se dogodila 17. januara, kada je Abazović izašao u javnost sa predlogom o formiranju manjinske Vlade. Iznenađeni Krivokapić ovaj potez nazvao je izdajom i Skupštini podneo predlog o smeni svog potpredsednika.

Koalicija “Crno na bijelo” uzvratila je inicijativom za izglasavanje nepoverenja Vladi, što je situaciju učinilo jasnijom – Crnu Goru očekuje formiranje manjinske Vlade ili vanredni izbori. Odluka je na poslanicima Skupštine, koji će 7. februara odlučivati i o sudbini Alekse Bečića.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort