NajnovijeRegion

Srbija: Koliko je potrebno para da kupite stan u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Užicu, Nišu, Vranju ili Majdanpeku

Izvor: Danas.rs

Tržište nekretenina, ako je suditi na osnovu Danasovog istraživanja, osim u Beogradu, buja gotovo u svim krajevima Srbije, od juga do krajnjeg Severa.

U Vranju, recimo, u ovom trenutku je izdato čak 28 dozvola za izgradnju većih stambenih objekata, a u Subotici raste tražnja čak i za kućama što do sada nije bio slučaj.

Ipak, izgleda da se najviše gradi u Kragujevcu gde je prošle godine izdato oko 1.400 dozvola.
Kvadrati stambenog prostora su najskuplji, logično u velikim centrima, Nišu i Novom Sadu, ali opšti je trend da se stanovi sve više grade, a da cene rastu u odnosu na prošlu godinu.

Interesantno je da potražnja i dalje ne splašnjava iako je ponuda sve veća. Naši sagovornici uglavnom ovakvo stanje na tržištu objašnjavaju opštim stavom da je danas naijsplativije ulaganje u nekretnine.

Poseban kuriozitet je Majdanpek u kome nema novogradnje ali je cena kvadratni metar već korišćenog stambenog prostora i u ovom gradiću skočila za 25 odsto-


ZRENJANIN: Sve više kvadrata, sve skuplji i stanovi

Zrenjanin doživljava ekspanziju stanogradnje, nezabeleženu od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je u gradu na Begeju izgrađeno nekoliko velikih kolektivnih naselja.

U idejama i planovima trenutno je 1 500 novih stanova na bezbroj lokacija u gradu. Ti bi stanovi trebalo da budu izgrađeni u narednih tri do pet godina.

Da je to vest dobra za grad, slažu se svi sagovornici „Danasa“.

– Prošle godine se dosta gradilo a gradnja ozbiljnijih zgrada kolektivnog stanovanja je nastavljena i u ovoj godini. Tu mislim na zgrade sa po nekoliko destina stanova a ne manje zgrada sa po nekoliko. Prema saznanjima koje imam, pored već aktivnih gradilišta, otvoriće se još nekoliko, stižu novi investitori iz drugih gradova i za mene je to generalno dobra vest, kaže Nebojša Maksimović, tehnički rukovodilac u građevinskom preduzeću „Maksimović gradnja“.

Ovo preduzeće u kontinuitetu gradi stanove namenjene tržištu u Zrenjaninu od 2007. godine. I sada ima aktivna dva gradilišta.

Prosečna cena kvadrata u novogradnji kreće se od 1100 do 1300 evra sa PDV-om.

– Prošlu godinu obeležilo je veliko poskupljenje građevinskog materijala, energenata i sve je to uticalo na cenu kvadrata, utoliko što se u nju mora ugraditi i neizvesnost i rizik, kaže Maksimović. Bez obzira na cene, tražnja je velika jer su potrebe za novim stanovima velike. Bum stanogradnje je dobar i za kupce i za grad i gradsku kasu a naravno i za investitore, ističe Maksimović.

Nisu poskupeli samo kvadrati u novogradnji. Poskupeli su i kvadrati u takozvanoj staroj gradnji.

– Primećujemo tendenciju ubrzane prodaje i kontinuiranog rasta cena stanova, kako nove tako i stare gradnje, kaže Danijela Radovančev iz agencije za promet nekretnina „Gsigma“.

Na početku prošle godine kvadrat u staroj gradnji bio je u proseku 500, a u novoj oko 900 evra. Kraj godine smo dočekali sa cenom od 800 do 900 evra za staru i sa 1 100 do 1 300 evra za novu gradnju. Traže se skoro isključivo stanovi jer su se kuće sa urednim papirima prodale pa su na tržištu ostale „problematične“ za koje banke ne odobravaju kredite, ističe Radovančev.

Svi sagovornici novinarke Danasa Nadice Jakovljev saglasni su u oceni da cene kvadrata neće padati u bliskoj budućnosti a da su na ovako veliku tražnju uticali, pre svega, vrlo povoljni stambeni krediti.

UŽICE: Stanovi skuplji, kupaca sve više

Povećano interesovanje kupaca za stanove u Užicu u poslednjih nekoliko godina, prati i veći broj gradilišta.
Ipak, investitori kažu, da veći broj zainteresovanih kupaca, osim više cene kvadrata stana, prate i značajno viši troškovi izgradnje.

-Pre svega, poskupelo je gorivo, odnosno prevoz. Na to se nadovezuje i viša cena građevinskog materijala svih vrsta. Skuplja je armatura, cement, blokovi, keramika, a bakar nikad nije bio 11.000 dolara na berzi, kao što je trenutno, kaže jedan užički investitor, koji procenjuje da su svi materijali poskupeli za oko 30 do 40 odsto.

Investitori su prva značajna poskupljenja osetili početkom epidemije, a naredna su najavljena već za početak marta.

Uz ovaj, kao hronični problem vide i nedostatak radne snage.

-Radna snaga jeste skuplja, ali je još veći problem pronaći radnike koji će posao dovesti kvalitetno do kraja, do trenutka „ključ u ruke“, potvrđuje više sagovornika Danasa.

Nominalna vrednost kvadrata sve je viša, a novac gubi vrednost. Neki investitori za formiranje cena, čekaju bolji trenutak. Prema njihovim procenama, potražnja za stanovima u Užicu sada je dva puta veća od ponude.

-Ljudi koji imaju novac, ovo su prepoznali kao dobar momenat da ga ulože u nekretnine. Neki kupuju i po nekoliko stanova. Uglavnom nije reč o Užičanima, već o ljudima iz Sjenice, Nove Varoši, Prijepolja, priča svoje iskustvo jedan od užičkih investitora.

Ovi kupci stanove u novogradnji po kvadratnom metru pre korone plaćali su oko 1.000 evra, dok se sada cena kvadrata kreće od 1.200 do nekoliko stotina evra više, u zavisnosti od lokacije.

Najniže cene su u staroj gradnji, na području Sevojna i na periferiji Užica. Uglavnom se kreću od 650 do 750 evra po kvadratnom metru.

U užičkoj gradskoj upravi, javlja novinarka Danasa Ana Milošević. potvrđuju da je u poslednje dve do tri godine značajno povećano interesovanje za gradnju, ali dodaju i da je cela teritorija Užica sada pokrivena planskim dokumentima, na kojima se u prethodnom periodu intenzivno radilo.

VRANJE: Dozvole za 28 objekata

Poslednjih nekoliko godina Vranje je opština na jugu centralne Srbije gde se najviše gradi, što pokazuje i broj izdatih gradjevinskih dozvola kojih je u prošloj godini bilo dvadeset osam i to samo kada su u pitanju veći gradjevinski objekti – zgrade sa stanovima i poslovnim prostorom.

Potražnja nadmašuje tempo izgradnje pa je tako cena kvadratnog metra u novogradnji stigla do rekordnih 850 evra (bez pdv). Tako se stan od 58 kvadratnih metara (dvoiposoban) u novoj zgradi u ulici Bore Stankovića u centru grada prodaje po ceni od 800 evra plus PDV.

Cena stanova u starogradnji je oko 700 evra po kvadratu, a ta cena je na snazi u naseljima Ledena stena, kao i zgradama u širem centru Vranja.

Cene kuća koje su na prodaji uglavnom na periferiji grada su nešto niže i kreću se od 180 do 350 evra po kvadratnom metru.

Trgovci nekretnimama u Vranju, prenosi novinar Vojkan Ristić, navode da je cena „poslovnog prostora u novogradnji premašila 900 evra po kvadratu, a najbrže se prodaju lokali koji su vezani za centar grada i mogu brzo da budu stavljeni u funkciju“.

I dalje se najbrže prodaju stanovi u prizemlju, a kupci koriste mogućnost otplate u više rata ako se potpiše ugovor i uplati avans od trideset do 50 odsto od vrednosti stana koji je u izgradnji.

Tada je cena niža za oko 15 procenata i stvar je dogovora izmedju investitora koji zida zgradu i kupca. Teret PDV-a obavezno pada na trošak kupca nove nekretnine.

Većina stanova i u novogradnji nije priključena na sistem daljinskog grejanja, i većina se greje na električnu energiju ili se koriste drugi energenti (drva, pelet) ali to ne umanjuje aktuelnu cenu, kao i interesovanje kupaca.

SUBOTICA: Raste tražnja i za kućama

U Subotici je cena nekretnina drastično porasla, kako stanova u novogradnji i starogradnji, tako i kuća, a traže se i placevi, vikendice, garaže, čak i parking mesta.

U odnosu na prethodne godine, kada je za kvadrat u novogradnji bilo potrebno izdvojiti od 950 do 1.100 evra sa PDV-om, sada se cena kvadrata stanova u novogradnji kreće od 1.100 do 1.400 evra sa PDV-om.

Kada su u pitanju stanovi u starogradnji, prethodnih godina je donja granica za kvadrat iznosila 600 evra sa PDV-om, dok je danas početna cena za kvadrat u starogradnji 700 evra sa PDV-om.

“Sve zavisi od lokacije. To je broj jedan, a cenu diktira i cena građevinskog materijala. Kako materijal ide gore, tako rastu i cene kvadrata. Tu je i cena rada, ruke majstora, tako da je prosek za stanove u novogradnji sada oko 1.200 evra sa PDV-om po kvadratu, a za stanove u starogradnji, neka tržišna vrednost koju računaju banke je 800 do 850 evra po kvadratu sa PDV-om. Ali, i to zavisi od lokacije, starosti zgrade i stepena uređenja stana”, kaže Miroslava Vukas iz “Nidax” nekretnina u Subotici.

Uprkos rastu cena nekretnina, Vukas kaže da potražnja ne jenjava. Najviše se traže garsonjere, jednosobni i jednoiposobni stanovi, što takođe utiče na cenu.

“Zbog toga je veća cena garsonjere i jednosobnog stana do 30 kvadrata, nego stana od recimo 100 kvadrata, jer je veća potrašnja za manjim stanovima”, dodaje Vukas.

Kada su u pitanju kuće, naša sagovornica objašnjava da se cena kuće od 100 kvadrata kreće od 30.000 do 70.000 evra, u zavisnosti od lokacije, starosti, materijala od kojeg je građena i stanja u kojem se nalazi, a veoma je bitno i da li ima gradsku infrastrukturu.

“Porasla je i potražnja za kućama, što ranije nije bio slučaj, pa su i cene otišle gore. Traže se i placevi, vikendice. Nikada zimi nismo prodavali vikendice, sad jesmo. Traže se i garaže i parking mesta”, ističe Vukas.

Stanove u novogradnji, javlja naša novinarka Julijana Patarčić, pretežno kupuju mladi bračni parovi, dok su porodice sa decom više zainteresovane za kuće. Zanimljivo je da manje stanove pretežno kupuje starija populacija, zbog prodaje porodičnih kuća.

“Starija populacija izlazi iz kuća, jer deca odu i ostaju sami, pa kupuju garsonjere, jednosobne i jednoiposobne stanove do 40 kvadrata zbog manjih troškova”, zaključuje Miroslava Vukas.

NOVI PAZAR: Unosan biznis

Stanovi. kako gradjani u Novom Pazaru. imaju običaj da kaže „niču kao pečurke“. Trend izgradnje novih stanova počeo je pre nekoliko godina i postao je jako unosan biznis. Porodice sve više prodaju svoje stare kuće i imanja kompanijama za izgradnju i vrlo brzo od starinske i rustične kuće nastaje nov i moderan stanbeni prostor.

Za kvadratni metar stana koji je u izgradnji potrbno je odvojiti od 900 eura, pa na više, zavisno od lokacije grada. Oni koji žele stan na periferiji, kao što je naselja Lug 3, Rasadnik, Salakovac i mnogi drugi, proćiće dosta jeftinije u odnosu na one, a kojih je sve više, kupuju stanove u centru grada.

– Kvadratni metar u strogom centru grada, u zgradama čiji se radovi privode kraju koštaju od 1100 pa do 1400. Većina zgrada koja je izgrađena poseduje smart (pametan) sistem, pa sve funkcioniše preko mobilnih aplikacija ili daljinskog upravljača, a to znači da građani mogu da zaključaju svoju garažu iako nisu tu, upale klimu, grejanje ili spuste roletne, kao i mnoge druge funkcije- rekao je za list danas Sanel Zejnelagić, generalni menadžer Ikan Company

Zejnelagić je i dodao da Ikan Company je trenutno realizuje izgradnju deset novih zgrada koje će biti gotove za tri naredne godine.

Bez obzira na cenu, potržnja za stanovima je velika i ako je verovati šta agencija kažu, oni se prodaju u rekordnom roku.

Ipak veliki problem agencijama predstavljaju administrativne dokumentacije, pa kako se stanovi „množe“ velikom brzinom teško je obezbediti vodu i struju, a dosta zgrada nema ni grejanje, ili ima svoje u privatnoj režiji. Bez obzira kada stanovi završe, na priključak se čeka jako dugo. Problem ovoga je urbanistički plan grada koji nije bio predviđen za ovoliki broj ljudi koji se doseljavaju u Novi Pazar, ali ni za veliki broj zgrada.

Cena kvadrata starih zgrada u okolnim naseljima iznosi 900-950 evra, dok u Lučnoj zgradi kvadrat košta 1000-1050 evra, javlja novinarka Danasa Mina Jovičić-

Potraznja i za ovim stanivima je velika, saopstavaju iz agencije

Interesantna pojava u Novom Pazaru je takođe i pretvaranje starih stanova u poslovni prostor. Tako u strogom centru Novog Pazara većina starih stanova služi za advokatske kancelarije, razne biroe, restorane, a skoro je od jedne stare zgrade i napravljen motel.

Novi Pazar je studentski grad, pa tako dosta ljudi kupuje stan i izdaje studentima, što je postalo jako unosan biznis. ima i onih koji svoj stan izdaju kao „stan na dan“, ali najviše je kako kažu meštani Novopazarci „stanova duhova“ u kojima niko ne živi, ili pak živi, ali dva puta godišnje.

Niš: Ispod cene samo za funkcionere

U Nišu je od početka epidemije korona virusa porasla cena novoizgrađenih i starih stanova, ali nema jasnog ekonomskog objašnjenja zbog čega je to tako, izuzev da je država „i sama i preko banaka“ pospešila prodaju, kažu sagovornici Danasa.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u trećem kvartalu prošle godine prosečna cena kvadratnog metra u novogradnji iznosila je 1.057 evra, što je u odnosu na pretprošlu godinu u isto vreme, kada je iznosila 937 evra, više za 120 evra (iznad deset odsto).

Prosečna cena u stanogradnji u tom periodu bila je 923 evra po kvadratu, što je za oko 130 evra (oko 12 odsto) više nego pretprošle godine.

Stručnjaci su upozoravali da su na početku epidemije, u prvoj polovini 2020. godine, cene stanova i kuća stagnirale, ali da su krajem te godine počele da rastu, te to nastavile i do kraja prošle.

Naši sagovornici kažu da sada u Nišu, u zavisnosti od dela grada, stanovi u novogradnji koštaju od 1100 do 2500 evra po kvadratu, a stari stanovi od 900 do 2000 evra.

“Mi jesmo siromašna zemlja i primanja građana su takva kakva jestu, ali cena stambenog kvadrata raste, banke daju kredite, prodaja stanova cveta. Mi radimo, ima posla, prodaja ide fenomenalno. Naravno da bi bilo dobro objasniti kako je ovakav razvoj situacije moguć, ali naše je da zidamo kvalitetno i da to prodamo. Neka ostane tako“, kaže za Danas Aleksandar Amzić, rukovodilac građevinske firme „J.J. Luks gradnja“.

Ovaj investitor ima i firmu u Švedskoj, ali je tamo „situacija potpuno drugačija- izgradnja je stala, banke ne daju kredite i nema prodaje“.

„Država je ovde stala iza stanogradnje, a cene kvadrata rastu upravo zbog toga što država i ima i daje novac. Banke daju kredite, pa se 99 odsto stanova kupuje na stambeni kredit. Danas je lakše živeti uz ratu na kredit nego plaćati kiriju. Bojimo se samo da se građani ne prezaduže, pa da to ne bude problem i za njih i za sve ostale“, kaže Amzić.

On dodaje da u Nišu i šire „ima dosta fabrika koje zavise od Kine, koja je trenutno planetarni gigant“, a podigla je cene repro materijala i transporta.

Od početka epidemije poskupelo je i gvožđe od 450 evra do čak 1150 evra po toni, a pritom ga nema dovoljno.

Poskupeli su i plastika i keramika.

„Jedino nije poskupeo radni sat, a i to će se dogoditi, jer je logično, a i teško je doći do radnika jer su svi negde angažovani“, kaže Amzić.

On naglašava da je sada „pametnije“ kupiti stan u novogradnji jer je moguće dobiti oslobođenje od PDV-a, nije potrebno ulagati u renoviranje, a zgrade češće imaju liftove.

Suvlasnica jedne od agencija za nekretnine kaže da se stanovi u Nišu „masovno prodaju, ali da skoro nijedan od njih ne dođe do agencija“.

„Prodaja uglavnom ne ide preko agencija. Ljudi se raspituju privatno, idu na gradilišta, rezervišu ili kupuju čim zgrada počne da se gradi.

Investitori nam kažu da su sve prodali pre kraja izgradnje“, kaže ona.

Prema iskustvu agencija, u novembru i decembru prošle godine većina stanova prodata je „za keš“.

Bolje i skuplje se prodaju mali stanovi, javlja novinarka Danasa Zorica Miladinović

„Evo, nedavno se prodao stan u novogradnji, od svega 33 metara kvadratnih, i to kod Železničke stanice, dakle na periferiji, za 57.000 evra, što je 1700 evra po kvadratu“, kaže ona.

Građani Niša, međutim, mogu kupiti i potpuno nove stanove po ceni koja je značajno niža od tržišne.
Krajem prošle godine je više od 170 gradskih stanova prodato građanima koji ispunjavaju kriterijume konkursa Gradske stambene agencije (GSA), od kojih je većina socijalna.

Građani su, tako, mogli da kupe takozvane socijalne stanove po ceni od 755 evra po kvadratu bez PDV-a, odnosno od 830,5 evra sa PDV-om.

Među kupcima tih stanova bili su i javni funkcioneri i članovi njihovih porodica.

Deo javnosti i opozicija su najoštrije reagovali na činjenicu da je na rang listi za kupovinu Vedran Ivanović, suprug ćerke gradonačelnice Dragane Sotirovski, inače pomoćnik direktora Apotekarske ustanove Niš.

Gradonačelnica Sotirovski je kazala da ona “ni na koji način” nije uticala na odluku GSA.

GSA je navela da “nije reč o socijalnim stanovima”, već o “podršci stanovanju” kroz prodaju gradskih stanova po neprofitnoj ceni svima koji ispunjavaju konkursne uslove.

NOVI SAD: Jeftinije na obodu grada

Cena nekretnina u Novom Sadu već godinama rastu, a iz agencija su nam ocenili da se kreću „vrtoglavo gore“ i istakli da ne znaju do kog perioda će se takav trend nastaviti. Taj trend prati i kontinuirana izgradnja velikog broja stanova, ali i uprkos visokim cenama potražnja za nekretninama ne pada. Trgovci nekretninama rekli su nam da na novosadskom tržištu „nema manjka stanova i viška kupaca“, odnosno da je situacija uravnotežena.

Ako kupujete stan u novogradnji u centru i širem centru tog grada, otkriva novinar Danas Arsenije Mandić, za kvadratni metar moraćete da izdvojite 2.000 do 2.500 evra. Cene kvadrata su skoro duplo manje u slučaju da kupujete nekretninu u naseljima na obodu grada sa bačke strane. U naselju Veternik, kvadratni metar u novogradnji kreće se između 1200 i 1300 evra.

Cene stanova u starogradnji zavise od stanja u kojem se nalaze, odnosno, da li im je potrebno renoviranje. Renovirani stanovi u zgradama koje su izgrađene pre Drugog svetskog rata po cenama pariraju stanovima u novogradnji, dok u slučaju da postoji potreba za renoviranjem nekretnine, cene su nešto niže. Najtraženija je starogradnja na Keju.

Na Trgu galerija stan renoviran pre 10 godina u zgradi iz 1936. godine, kvadrat 2500 evra.

U zgradi izgrađenoj pedesetih godina prošlog veka, na Keju, kod Varadinskog mosta, kvadrat 1934 evra, dok se nedaleko, u okolini zgrada Vlade i Skupštine Vojvodine, mogu naći stanovi za 1505 evra po kvadratu.

U samom centru grada, u Katoličkoj porti, u zgradi preko puta palate Vatikan, u prodaji je namešten stan, renoviran prošle godine, za 2895 evra po kvadratu.

Stanovi manje kvadrature se brže prodaju, uglavnom za keš, dok su na čekanju obično veći stanovi. Na pitanje da li se nekretnine uzimaju na keš ili kredit, iz agencija su nam rekli da se broj kupaca kreće izjednačeno.

Cene sa sremske strane grada su drugačije, s obzirom da se u tom delu prave stambena naselja sa drugačijim konceptom stanovanja u odnosu na grad. U pitanju su porodične kuće i vile sa dvorištima, ali se cene kreću od investitora do investitora, a cene zavise i od veličine placa.

Tako se i nekretnine približne kvadrature mogu naći u rasponu od 300.000 do milion i po evra.
Majdanpek: Nema novogradnje

Iako su cene nekretnina, pre svega stanova, u Majdanpeku uvećene za 25 procenata i dalje je u poređenju sa većim gradovima, ne računajući Beograd, za krov nad glavom potrebno mnogo manje para. Poznavaoci prilika kažu, da je porast cena stanova u Majdanpeku pre svega rezultat ponude i tražnje.

Početkom 2000. cena stanova u Majdnapeku bila je za rubriku „verovali ili ne“ jer se za par hiljada evra mogao kupiti prosečan stan.

Nisu bili retki slučajevi da su penzioneri iz većih gradova, čak i iz Beograda, prodavali svoje stanove, kupovali nekretninu u Majdanpeku, a razlikom pomagali svojoj deci ili sebi obezbedili lagodnije penzionerske dane.

Kako je odmicalo vreme, tako je i cena kvadrata rasla. Prema oglasima u 2017. godini dvosoban stan od 57 kvadrata u gradu rudara „cenio se“ oko 10.000 evra, a u 2020. godini između 11.000 i 12.000 evra.

U Majdanpeku nema agencija za prodaju nekretnina, pa smo informaciju o aktuelnim cenama stanova potražili u advokatskim kancelarijama koje rade ugovore o kupoprodaji stanova.

-Pre nekoliko dana jedan dvosoban stan od 54 kvadrata prodat je za 17.500 evra i porast cena za 25 odsto u odnosu na raniji period je rezultat odnosa ponude i tražnje. Nema nove gradnje stanova, znači nema novih stanova u ponudi, a tražnja je porasla. U ponudi gotovo i da nema stanova, a sve teže se nalaze i stanovi za izdavanje – rekli su nam majdanpečki advokati.

Zato je verovatno sa 200 – 250, pre godinu, dve sada cena po kvadratu između 300 i 330 evra, sudeći po nedavno prodatom stanu, zaključuje novinarka Danasa Jelena Bujdić Krečković.

Inače, prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2022. godinu, razlikuju se u zavisnosti od zone u kojoj se nalaze i u majdanpečkoj opštini je utvrđeno šest zona.

Zoniranje je utvrđeno prema komunalnoj i opremljenosti javnim objektima, saobraćajnoj povezanosti ca centralnim delom opštine, radnim zonama i drugim sadržajima u naselju.

Prema odluci o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra za utvrđivanje poreza na imovinu za ovu godinu, doneta je u novembru prošle godine.

Prosečna cena kvadrata stana u prvoj i drugoj zoni je identična i iznosi 28.150 dinara, dok je za kuće nešto viša – 30.675 dinara. U trećoj zoni je taj iznos za stan 25.500, a za kuću 27.100 dinara.

Utvrđena prosečna cena kvadarata stana u četvrtoj, petoj i šestoj zoni je 20.945 dinara, a za kuće 25.800 u četvrtoj, 21.075 dinara u petoj i 17.850 u poslednjoj šestoj zoni.

Kragujevac: Drugi u Srbiji po broju izdatih dozvola

Od prošle godine znatno je uvećana potražnja u odnosu na ponudu i samo tokom 2021. godine, prem podacima Agencije za privredne registre, izdato je skoro 1.400 dozvola za gradnju u Kragujevcu čime se prestonica Šumadije kotora na na drugo mesto u Srbiji po ovom parametru.

U agencijama za promet nekretnina, kako je rečeno novinarrki Danasa Gorici Gligorijević, sve teže izlaze u susret kupcima koji traže stan na prodaju, posebno manje kvadrature, a cene kvadrata stabmenog prostora, za kragujevačke prilike, lete u nebo.

Prosečna cena kvadrata novogradnje u ekstra zoni kreće se oko 1.300 evra, dok je u A gradskoj zoni ona nešto niža i kreće se oko 1.050 evra po kvadratu.

Kada su starije zgrade u pitanju tu se cene kreću od 750-800 evra malo dalje od centra grada, dok u centralnoj gradskoj zoni prodavci najčešće sami formiraju cenu, uglavnom od 850-1.000 evra po kvadratu.

“Kvadrat je po pravilu skuplju kod manjih stanova”, kaže za Danas Slavica Đukičin, vlasnica agencije za nekretnine “Sidro”.

Potražnja za manjim stanovima je u ekspanziji, pa se na nekoliko atraktivnih lokacija, gde je izgradnja tek počela, stanovi već rezervišu.

“Najviše se prodaju stanovi manje kvadrature u novogradnji. Oni čine skoro 60 procenata ukupnog prometa nekretnina u Kragujevcu”, kaže Đukičin.

U skoro istom procentu kupuju se stanovi na kredit i ovaj način kupovine je u ekspanziji jer banke daju povoljnije kamate, pa je kredit jeftiniji.

Na kredit se uglavnom kupuju stanovi veće kvadrature ali u manjem broju, dok se oni manji, do 40 kvadrata, kupuju znatno više i češće za keš.

“Trenutno je potražnja stanova znatno premašila ponudu. U proseku manji stanovi se prodaju za najviše 10 dana od dana oglašavanja prodaje. Velikih stanova ima u ponudi, jer se ređe kupuju”, kaže Slavica Đukičin iz agencije “Sidro”.

Zanimljivo je i da se veliki broj stanova prodaje u takozvanoj “sivoj fazi” kada je cena niža, ali i rizik da li će investitor i završiti zgradu i dobiti upotrebnu dozvolu, znatno veći.

Ipak, na lokaciji u blizini nove Palate pravde, gde se trenutno grade dva najveća poslovno-stambena kompleksa u Kragujevcu, Novi Bubanj i Tesla Palace, u prvom kompleksu je već prodato skoro dve trećine stanova, dok je za drugi počela rezervacija.

Ovolika prodaja stanova u Kragujevcu odavno nije zabeležena. Kupci dolaze iz skoro svih gradova Srbije, za keš se kupuju stanovi manje kvadrature uglavnom namenjeni izdavanju.

Zbog uvećane prodaje stanova i notari imaju pune ruke posla oko overe kupoprodajnih ugovora, pa se kod njih čeka i po desetak dana na termin.

Zanimljivo je da je nekada popularna nadogradnja starih zgrada skoro u potpunosti stala. Sada se uglavnom gradi iz temelja, sa parkinzima ukopanim ispod zgrada i poslovnim prostorom u prizemlju.

Stambene kuće se prodaju znatno slabije nego što je to bio slučaj do 2012. godine, kada je bio trend kupovine takvih objekata. Trenutno vlada veliko interesovanje za kupovinu vikendica u selima u okolini Kragujevca, kojima je takođe porasla cena.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort