NajnovijeSvijet

Dragi vs Berluskoni: Žestoka borba za predsedničku fotelju

Italijanski parlament će se sastati 24. januara kako bi glasao za novog šefa države koji će zameniti odlazećeg predsednika Serđa Materelu. Kako mnogi predviđaju, najveća borba će se voditi između Marija Dragog, aktuelnog premijera kog većina Italijana podržava, ali i bivšeg premijera Silvija Berluskonija, koji je skovao plan da se vrati u politički vrh.

Ko bi mogao da bude predsednik

Demokratska stranka levog centra uputila je snažnu podršku predsendičkoj kandidaturi premijera Marija Dragog.

Dragi je na svojoj konferenciji za novinere na kraju godine rekao da je postigao ono što je nameravao da uradi, ukazujući da je spreman da se preseli u predsedničku palatu Kvirinal.

Pod vlašću Dragija, bivšeg šefa Evropske centralne banke, italijanska ekonomija je doživela zaokret. On je predvodio izuzetno ujedinjenu vladu, koju čine skoro sve političke stranke Italije. Na njega se gleda kao na političku figuru koja može poslati signal kontinuirane italijanske stabilnosti i kredibiliteta.

Ako Dragi bude izabran za predsednika, to bi značilo da mora da napusti premijersku funkciju, što nije naišlo na pozitivne reakcije građana. Stanovnici Italije zadovoljni su činjenicom da je Dragi uspeo da donese stabilnost i mir, ali postoji bojazan da će se situacija promeniti ako neko drugi dođe na premijersku poziciju.

Berluskonijev povratak

Sa druge strane, stranke desnog centra potvrdile su svoju podršku bivšem premijeru Silviju Berluskoniju.

“Lideri koalicije složili su se da je Silvio Berluskoni prava osoba za ovu visoku funkciju u ovim teškim vremenima”, rekli su šefovi italijanskih partija desnog centra u zajedničkom saopštenju nakon sastanka u Berluskonijevoj vili u Rimu.

Ovaj medijski mogul je bio premijer Italije u tri vlade. Tokom tri decenije u politici, Berluskoni se suočavao sa stalnim pravnim problemima, uključujući tužbe oko poreza ali i brojnih seksualnih skandala.

Lider desničarske Lige Mateo Salvini rekao je da je koalicija desnog centra “čvrsta i jednoglasna u svojoj podršci Berluskoniju”.

Nijedan od dva glavna bloka u italijanskom parlamentu – “Pokret 5 zvezdica” i “Demokratska partija levog centra” nemaju većinu da izaberu kandidata za predsednika.

Iako je pozicija predsednika u Italija uglavnom ceremonijalna, on igra ključnu ulogu u rešavanju političkih ćorsokaka, koji nisu neuobičajeni u ovoj zemlji.

Kako će se odvijati glasanje

Oko 1.008 ljudi bi trebalo da učestvuje na izborima – 630 članova donjeg doma parlamenta, 320 članova Senata (gornjeg doma), uključujući i pet doživotnih senatora, ali i 58 delegata koje šalju regionalne vlade. Međutim, taj broj bi mogao da poraste na 1.009 ako se ovog meseca popuni jedno upražnjeno poslaničko mesto.

Izbori se održavaju u Predstavničkom domu parlamenta u Palati Montecitorio u Rimu, sa proširenim kapacitetom skupštinske sale. Biće postavljene četiri pokrivene glasačke kabine i birači će ulaziti jedan po jedan da bi tajno glasali. To otežava partijskim liderima da nametnu svoju volju, a svako glasanje obično traje više od četiri sata.

Da bi bio izabran, kandidat mora da osvoji dve trećine glasova na bilo kom od prva tri kruga. Nakon toga je potrebna prosta većina.

Tri kruga glasanja

Samo tri predsednika su izabrana u prvom krugu, a poslednji je bio Karlo Azeljo Čampi 1995. godine. Niko nikad anije izabran na drugom ili trećem glasanju. Stvari postaju ozbiljne tek u četvrtom glasanju. U ovoj fazi su izabrana četiri predsednika, uključujući i najaktuelnijeg predsednika Serđa Matarelu. Najduži izbori bili su oni 1971. godine, kada je Đovani Leone postao šef države na 23. glasanju, a glasanje je trajalo čak 16 dana.

Prema članu 84 Ustava, preduslov za potencijalne predsednike je da imaju italijansko državljanstvo i da imaju najmanje 50 godina starosti, da su registrovani za glasanje i da im zakonski nije zabranjeno da obavljaju tu fukciju.

Da biste postali predsednik Italije, ne morate biti karijerni političar i lider stranke. Trojica od poslednja četiri predsednika bili su nezavisni kandidati, dok Italija nikada nije imala ženu na čelu države.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort