NajnovijeRegion

Srbija i referendum: Zatvorena birališta – građani odlučuju o promeni Ustava u oblasti pravosuđa

Posle skoro 16 godina i prvi put u uslovima pandemije korona virusa, građani Srbije se izjašnjavaju na referendumu, ovaj put o promeni Ustava u oblasti pravosuđa.

Glasačka mesta su otvorena u sedam časova i biće otvorena do 20 sati.

Pravo glasa ima 6.510.323 ljudi, podaci su Republičke izborne komisije (RIK) od 13. januara 2022.

Do 18 časova glasalo je 25,25 odsto upisanih birača, a najveći odziv (28,6 odsto) zabeležen je u Vojvodini, prema podacima RIK-a.

U Beogradu izlaznost je 22,8 odsto upisanih birača – u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 24,5, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji na birališta izašlo 23,3 odsto birača.

Većina izašlih birača odlučiće o promeni najvišeg pravnog akta.

Do 18 časova glasalo 25,25 odsto birača

Ako se potvrde predložene izmene – sudije i tužioce će ubuduće birati kolege, a ne Skupština kao dosad, što bi trebalo da dovede do veće nezavisnosti sudstva od politike.

Premijerka Ana Brnabić je pozvala građane da glasaju za promenu Ustava, navodeći da je „referendum u ovom trenutku najvažnija stvar za jačanje naše zemlje”.

Poslednji put referendum u Srbiji održan je septembra 2006. kada se dva dana odlučivalo o promeni Ustava.

Kakva je sad procedura?

Kao i dosad, pravo glasa imaju svi punoletni koji su upisani u birački spisak.

Da li ste evidentirani možete proveriti ovde, upisivanjem Jedinstvenog matičnog broja i broja lične karte.

Na referendumsko pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, glasa se zaokruživanjem odgovora da ili ne.

Moguće je glasati i bez poziva za glasanje, uz važeću ličnu kartu ili pasoš.

Srpski državljani sa Kosova mogu da iskoriste svoje biračko pravo na 8 biračkih mesta u Novom Pazaru i na 16 biračkih mesta u Raški, piše RTS.

Osobe sa invaladitetom ili stariji koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da dođu, glasanje mogu obaviti kod kuće ako o tome obaveste nadležne do 11 sati putem kontakt telefona za svaku opštinu.

Slepi, nepismeni ili sa invaliditetom imaju pravo da povedu pomagače koji će za njih popuniti glasački listić, objavio je RIK.

Kako bi se sprečilo širenje korona virusa, izdate su i preporuke:

  • na glasačkom mestu obavezno je nošenje maski preko nosa, usta i brade
  • prilikom utvrđivanja identiteta masku skinuti kratkim povlačenjem traka
  • izbegavati rukovanja i fizičke kontakte
  • dezinfekcija ruku pre i posle glasanja
  • držati udaljenost od 1,5 metra od ostalih

Gde može da glasa dijaspora?

Svi koji su se do pre tri nedelje prijavili za glasanje u inostranstvu, to će moći da učine na 10 mesta u Evropi.

Referendum se održava u ambasadama Srbije u Beču, Briselu, Rimu, Oslu, Moskvi i Skoplju i konzulatima u Minhenu, Strazburu, Cirihu i Vukovaru.

Pošto je rok za prijavljivanje istekao u ponoć 25. decembra, glasači u dijaspori gde neće biti otvorena glasačka mesta, moći će da ostvare svoje biračko pravo izlaskom na svoje biračko mesto u Srbiji.

Glasanje na Kosovu najverovatnije neće biti održano, odlukom Skupštine Republike Kosova.

Poslanici Skupštine Kosova usvojili su u subotu nacrt rezolucije protiv organizovanja referenduma na glasačkim mestima van Kancelarije za vezu, na predlog premijera Aljbina Kurtija – kako bi se sprečilo „narušavanje integriteta i suvereniteta”.

Ta odluka je „protiv interesa i prava srpskog naroda”, ocenio je šef poslaničke grupe Srpske liste Igor Simić.

Šta se menja u Ustavu i zašto?

Uskostručna materija iz oblasti pravosuđa.

Suština je, kako tvrde nadležni, da se obezbedi veća nezavisnost sudstva od druge dve grane vlasti – izvršne i zakonodavne, odnosno od Vlade, ministara i narodnih poslanika, kako bi politički sistem bio uravnotežen.

To je važno i zbog usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom.

Ako dođe do potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, kako se to zvanično definiše, sudije i tužioce više neće birati poslanici, već stručna tela.

  • Promenom dela najvišeg pravnog akta predviđeno je da se sudije ne biraju najpre na tri godine, već sudijska funkcija postaje stalna i traje od izbora do kraja radnog veka, ako sudiji zbog nečeg drugog ne prestane funkcija.
  • Sudije više neće birati Skupština, već Visoki savet sudstva sa 11 članova (šest članova koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda)
  • Umesto dosadašnjih tužilaca i zamenika tužilaca, sada će se oni zvati glavni javni tužilac i javni tužilac
  • Tužioce neće više birati Skupština, već Visoki savet tužilaštva sa 11 članova (pet javnih tužilaca, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar za pravosuđe)

Cilj promena je da se obezbedi ne samo veća nezavisnost, već i efikasnost i odgovornost sudstva, veća samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva, bolja zaštita prava građana i jačanje vladavine prava, navode nadležni.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort